Na pojedinim prilaznim putevima koji vode ka vodi postojavale su table sa natpisima MINE NE IDI DALJE, ali vremenom i tih tabli nesta.
Na podrucju Sjenice na 7 lokacija nalaze se kasetne bombe a prema podacima koji su mi poznati na nasoj teritoriji palo je 900 projektila za vreme bombardovanja.
2000. godine nastradao je jedan deminer, ostao je bez obe ruke, obe noge, popucale bubne opne i sa povredama glave.
Usao je u jedan grm u blizini reke gde su locirali bombe i na zalost jedna od njih je eksplodirala.
Na tom podrucju par puta su vrsene pretrage i unisten je deo projektila ali vrlo mali deo.
Kad neko otkrije bombu, prijavi policiji, policija obezbedi mesto i pozove nekog da bi je unistio, unistavanje se vrsi na licu mesta.
Vojnu povrsinu vojska odredjuje kad ce se ocistiti a ostale povrsine sto su u blizini nalaze se u posedu privatnih lica.
Pregled zemljista je vrlo skup, oko 1 euro iznosi pregled 1 metra kvadratnog zemljista.
Tako da skoro ne mozemo ocekivati neku veliku pretragu i ciscenje terena.
Sta me najvise brine jeste i pronalazak pojedinacnih bombi i van mesta na kojim su locirane, sto znaci da nemamo tacnu i preciznu mapu.
Moj savet svima je da ne zalaze mnogo van ribolovacke staze, da ne gaze livadama koje nisu pokosene, da ne zalaze u grmlje-zbunje, moraju otvoriti cetvoro ociju jer zutih ubica zaista ima.
Pitate se kako mi funkcionisemo sa svim tim, iskreno neznam, valjda smo navikli, zaboravili na njih. Samo se bojim da se uskoro ne podsetimo na primeru nekog neduznog coveka.
Bilo je dosta primera susreta ali na srecu sa srecnim krajem, zadnji je kad je bageristi jedna eksplodirala ispod bagera, tacnije ispod prednje korpe. Sreca pa je bila spustena blizu zemnje i zaklonila ga da mu u kabini nista ne bude.
Table koje su otisle u zaborav...
