Simpsone, trebalo je da pazljivije procitas reci "mudraca". U mom tekstu pomalo prikriveno stoji da se ribe mogu i prodati nekome ko voli da ih jede i spreman je da plati za svezu ribu. Takvih uvek ima. Okupljali bi se oko dobrih musicara i pokrivali bi mu sve troskove! Mogao bi da pecas danonocno!
A onom ko gazduje vodom svejedno je sta ces ti uraditi sa ribom koju si ubio. Da li ces je pojesti, baciti u smece ili prodati, njemu je sasvim svejedno. Bitno je da platis.
Trenutno za sportske ribolovce vazi zabrana trampe (razmene) i prodaje riba. To nema nikakvog smisla, jer sta ce se desiti sa izvadjenom ribom, niko ne moze znati. Ako placam za nju, mogu je i preprodati. Mi i sada placamo (kupujemo, putem placanja dozvole) ribu koju smo upecali. Zabranjeno nam je da je prodajemo, trampimo, sto znaci cak i poklanjamo(!), najverovatnije zbog alasa sa velikih reka, koji bi se onda provlacili sa obicnom sportskom dozvolom. Ne postoji ni jedan drugi razlog da sportski ribolovac, koji postuje sva pravila sporta, ne moze da slobodno raspolaze ulovljenom ribom.
Ja i mnogi drugi musicari (ima ih i na sajtu) smo cesto u periodima ekonomskih kriza prodavali klenove ulovljene vestackom musicom i tako pokrivali troskove prevoza i slicno. Po meni, to nije nesportski. Naprotiv, imao sam obicaj da kazem da smo profesionalni sportisti, koji zaradjuju od svog sporta, poput nekog fudbalera ili kosarkasa. Ulov sportskog ribolovca koji proda ribu i onog koji je sam pojede (sa sirom familijom) je isti i obojica cine jednaku stetu ribama. Nema nikakve razlike.
Da li ovo sto sam napisao moze da shvati musicar sa C&R revira. Mozda.
Tvrdim da je najgore sto se moze uciniti sa savladanom ribom, vratiti je nazad u vodu. Veliki broj musicara grubo oslobadja ribu i znatno je ostecuje. To se ne moze kontrolisati, niti spreciti. Mnogo puta sam na revirima gledao kako "oslobodjeni" lipljen umire. Drugi, bitan razlog, je sto riba koja je jednom ili vise puta prevarena musicom postaje veoma nepoverljiva prema ponudjenim mamcima i sve je teze uloviti je, sto musicaru, koji ne zna razlog zbog koga se ta riba tako ponasa, predstavlja potpuno neresiv problem! To je barem poznato redovnim posetiocima C&R revira. Ako je u reviru sva riba iznabadana, revir postaje potpuno neupotrebljiv. Neki, koji ipak posecuju takva mesta, smatraju narocitim umecem lov na izubadane ribe. To je samo jos jedna od besmislenih izmisljotina, koje kruze musicarskim svetom! To najbolje zna gazda revira, koji bi sigurno najvise voleo da stalno ima nove, sveze, netaknute ribe. To bi znali da cene i posetioci.
Cika Mixmaster ima jedino moguce resenje. Odnesi sve sto ubodes i plati! Nadoknadice gazda, nije problem. Dakle, pokret, ne Catch & Release, to je prevazidjeno, vec "Catch & Pay". ULOVI I PLATI!
P.S. ...pa prodaj nekom ko voli da jede. Sto da ne, pecaces cak besplatno, a vlasnik revira, proizvodjaci riba, ribozderi, ali i musicari, svi ce biti prezadovoljni.
Ako ovo neko nije shvatio, onda cu i da nacrtam!
A onom ko gazduje vodom svejedno je sta ces ti uraditi sa ribom koju si ubio. Da li ces je pojesti, baciti u smece ili prodati, njemu je sasvim svejedno. Bitno je da platis.
Trenutno za sportske ribolovce vazi zabrana trampe (razmene) i prodaje riba. To nema nikakvog smisla, jer sta ce se desiti sa izvadjenom ribom, niko ne moze znati. Ako placam za nju, mogu je i preprodati. Mi i sada placamo (kupujemo, putem placanja dozvole) ribu koju smo upecali. Zabranjeno nam je da je prodajemo, trampimo, sto znaci cak i poklanjamo(!), najverovatnije zbog alasa sa velikih reka, koji bi se onda provlacili sa obicnom sportskom dozvolom. Ne postoji ni jedan drugi razlog da sportski ribolovac, koji postuje sva pravila sporta, ne moze da slobodno raspolaze ulovljenom ribom.
Ja i mnogi drugi musicari (ima ih i na sajtu) smo cesto u periodima ekonomskih kriza prodavali klenove ulovljene vestackom musicom i tako pokrivali troskove prevoza i slicno. Po meni, to nije nesportski. Naprotiv, imao sam obicaj da kazem da smo profesionalni sportisti, koji zaradjuju od svog sporta, poput nekog fudbalera ili kosarkasa. Ulov sportskog ribolovca koji proda ribu i onog koji je sam pojede (sa sirom familijom) je isti i obojica cine jednaku stetu ribama. Nema nikakve razlike.
Da li ovo sto sam napisao moze da shvati musicar sa C&R revira. Mozda.
Tvrdim da je najgore sto se moze uciniti sa savladanom ribom, vratiti je nazad u vodu. Veliki broj musicara grubo oslobadja ribu i znatno je ostecuje. To se ne moze kontrolisati, niti spreciti. Mnogo puta sam na revirima gledao kako "oslobodjeni" lipljen umire. Drugi, bitan razlog, je sto riba koja je jednom ili vise puta prevarena musicom postaje veoma nepoverljiva prema ponudjenim mamcima i sve je teze uloviti je, sto musicaru, koji ne zna razlog zbog koga se ta riba tako ponasa, predstavlja potpuno neresiv problem! To je barem poznato redovnim posetiocima C&R revira. Ako je u reviru sva riba iznabadana, revir postaje potpuno neupotrebljiv. Neki, koji ipak posecuju takva mesta, smatraju narocitim umecem lov na izubadane ribe. To je samo jos jedna od besmislenih izmisljotina, koje kruze musicarskim svetom! To najbolje zna gazda revira, koji bi sigurno najvise voleo da stalno ima nove, sveze, netaknute ribe. To bi znali da cene i posetioci.
Cika Mixmaster ima jedino moguce resenje. Odnesi sve sto ubodes i plati! Nadoknadice gazda, nije problem. Dakle, pokret, ne Catch & Release, to je prevazidjeno, vec "Catch & Pay". ULOVI I PLATI!
P.S. ...pa prodaj nekom ko voli da jede. Sto da ne, pecaces cak besplatno, a vlasnik revira, proizvodjaci riba, ribozderi, ali i musicari, svi ce biti prezadovoljni.
Ako ovo neko nije shvatio, onda cu i da nacrtam!
