Kragujevčani su bili na Gradcu 2. marta u nedelju...
Za mene vreme idealno za pecanje, konstantna umerena kiša, nema mnogo ljudi na vodi, nema vrucine, doduse vodostaj je krajnje zbunjujuć i ribe su izbodene dan ranije ali krajnji skor nije loš.
Moj skor: dve pristojne i tri malo lošije, sve u meri, slabo je jela, suva nikako mada je kupila povremeno neka sitna govanca, nimfa slično a beli strimer izbor broj jedan.
Što se tiče same i reke i opšteg utiska meni je ovo i dalje reka za dva izlaska godišnje, početak i kraj sezone. Zašto? Iz prostog razloga što pored neosporne lepote reke i ambijenta, činjenica da tačno znam gde su ribe, izbor takvih mesta je ograničen na kraktkom potezu i reka je previše napadnuta za svoj kapacitet je u mojoj glavi čini potpuno neuzbudljivom rekom. Što se duže bavim mušičarenjem sve više imam potrebu da vidim nešto novo pa makar i lošije ali mi je potrebno ono uzbuđenje kad ne znaš da li negde ima ribe a napregao si sva čula i umeće da je uloviš. Kad se to desi na takvoj reci to je nezaboravan osećaj a ne mogu da ga postignem na Gradcu, to uzbuđenje i iščekivanje...
Pošto će mnogi da skoče na najmanju ružnu reč o Gradcu odmah da im kažem da znam koliko su se ljudi trudili da postignu sve to i koliko je to retka pojava u Srbiji i da je i ja volim i da poštujem sve što je urađeno i da su ljudi jako fini i druželjubivi ali u ovom slučaju je priroda ograničavajući faktor...
) uspeo sam da upecam oko 20kom od toga puno velikih je bilo...
Pecanje je bilo 
