Ima neke logike, slazem se, posebno kad je u pitanju smanjenje pritiskana manje pastrmske vode. Medjutim, ako praznjenje Zavoja bude pocelo da funkcionise kako je predvidjeno, sa zagrevanjem vode uslovi ce postati losiji za zivot pastrmke i lipljena, a da ne govorimo i o tome da komunalni problemi nisu reseni u Pirotu...
Lipljen u Srbiji
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
Koliko sam ja upucen, praznjenje zavoja ce se nastaviti, kao i do sada(kao sto je i bilo proteklih desetak godina), jer hidrocentrala mora da radi, hteli to mi ili ne. Mislim da ce rezim rada hidrocentrale nastaviti tako zauvek. Kada se doda tzv. vrsna voda jos iz Toplodolske reke(ako tako bude) hladjenje ce biti jos vece.
Letos sam bio na temskoj u doba najvecih vrucina(u vreme pozara) i moja omiljena reka za kupanje jer je obicno u donjem toku super topla bila je tako ledena da kupanje nije bilo moguce(ispustali su ledenu vodu sa dna jezera starim tokom visocice).
Iz zavojskog jezera je moguce ispustiti vodu na dva nacina(kroz centralu-uliv u Pirotu ili starim tokom visocice) i oba ispusta su resena tako da se iz jezera izliva ledena voda sa dna. Preliv se koristi retko samo kada je u prolece jezero prepuno(opet hladna voda).
Takodje mislim da Nisava nije toloko zagadjena ko sto prica Mix. Pastrmke i ostale ribe ima odmah ispod kanalizacije. Rezim rada takodje cisti reku i vec od usca Temske se moze reci da je Nisava relativno cista.
Letos sam bio na temskoj u doba najvecih vrucina(u vreme pozara) i moja omiljena reka za kupanje jer je obicno u donjem toku super topla bila je tako ledena da kupanje nije bilo moguce(ispustali su ledenu vodu sa dna jezera starim tokom visocice).
Iz zavojskog jezera je moguce ispustiti vodu na dva nacina(kroz centralu-uliv u Pirotu ili starim tokom visocice) i oba ispusta su resena tako da se iz jezera izliva ledena voda sa dna. Preliv se koristi retko samo kada je u prolece jezero prepuno(opet hladna voda).
Takodje mislim da Nisava nije toloko zagadjena ko sto prica Mix. Pastrmke i ostale ribe ima odmah ispod kanalizacije. Rezim rada takodje cisti reku i vec od usca Temske se moze reci da je Nisava relativno cista.
Nisi razumeo Peđu. On misli na osposobljavanje kompenzacionog jezerceta. To je po meni prva stvar koja treba da se uradi i pre toga svaka priča je suvišna.jankoj je napisao(la):
Trenutni toplo-hladni režim je poguban za sve ribe Nišave. Većini ciprinida je hladno dok ide voda iz Zavoja, a salmonidama je pretoplo kad ona ne ide (3/4 vremena, ako ne i više). Nakon opravke, voda Nišava će biti malo toplija, ali što je bitno KONSTANTNE temperature (gledano u dnevnom režimu). To će značajno opraviti font ciprinida (pa i štuke, soma, grgeča, vijuna...), a ne verujem da će mnogo smetati pastrmkama. Njih mnogo više jebe onih 3/4 vremena tople vode kada HE ne radi punom parom.
Taj problem se može rešiti za mesec dana, ali nekom (jasno kome) se ne dalje par (desetina) hiljada evra. Mislim da opravka jezera uošte nije extremno skupa. Ja bih tužio te zlotvore što 15 godina uništavaju reku neradom komp.jezerceta.
Nakon toga možemo pričati o prosečnoj temperaturi Nišave, kao i tome da li tu ima mesta za lipljana.
Sa opravkom jezera i ugradnjom filtera u ispuste pirotske kanalizacije Nišava će postati divna reka. Sada je osakaćena čovekovim delima, ali i dalje iprilično bogata ribama.
I nije čista kod uliva Temske. Dno je veoma čudne boje (u mirnijim delovima plavičaste, česta pojava ispod uliva kanalizacija) i reka smrdi na kanalizaciju. To što tu ima pastrmki nije neka potvrda čistoće. Relativno je čista tek 10-ak km nizvodno, a najčistija je nakon izlaska iz Sićevačke klisure. Tu se i malo prohladi, pa nečija odluka da tu bućne potočne pastrmke (bar što se njihovih uslova za život tiče) ima smisla. Nažalost, te ribe nemaju gde da se mreste osim u samoj Nišavi, a i veliko je pitanje kolko se uspešno u divljini mreste ribnjačke potočare.
U puštanje lipljana... Pa ne znam... Ribolovački fino zvuči, ali...
Da, stvarno nisam razmisljao o kompenzacionom jezeru ali znam koliko je to jezero i ako ga osposobe, mozda moze da utice vrlo malo, ali da promeni salmonidni karakter Nisave, tesko da moze.
To jezero je koliko znam i radilo mnogo godina i bez obzira na to Nisava je i tada dok je kompenzaciono jezero radilo uvek bila leti znatno hladnija od Temske(bar za 6-7stepeni), to 100% znam jer poticem iz tog kraja, tamo imam i kucu i lepo pratim sta se dogadja zadnjih desetleca.
Tacno je da do usca Temske ima sivog taloga i sivih algi, i malo oko usca, ali vec malo nizvodno se sasvim gubi i tom sivilu nema vise ni traga, kazem to sigurno jer sam iz tog kraja.
To jezero je koliko znam i radilo mnogo godina i bez obzira na to Nisava je i tada dok je kompenzaciono jezero radilo uvek bila leti znatno hladnija od Temske(bar za 6-7stepeni), to 100% znam jer poticem iz tog kraja, tamo imam i kucu i lepo pratim sta se dogadja zadnjih desetleca.
Tacno je da do usca Temske ima sivog taloga i sivih algi, i malo oko usca, ali vec malo nizvodno se sasvim gubi i tom sivilu nema vise ni traga, kazem to sigurno jer sam iz tog kraja.
Sve se slažemo. Ono što ja ne znam, ili se bar ne sećam, je kako izgleda Nišava kada radi jezerce. Jel zaista potpuno "ispegla" on/off režim rada ili tek malo ublaži posledice? Naravno, govorimo jedino o tome da li ima dovoljnu zapreminu, i naravno priča važi za neke normalne vodostaje, ne kada se recimo maja tope snegovi sa Stare planine.
p.s. Ujutru idem na Zavoj na štuke.
p.s. Ujutru idem na Zavoj na štuke.
Drago mi je da mogu da procitam necija konkretna zapazanja iz kojih se moze steci solidna predstava o tome sta se dogadja. I vodostaj, i stalno "seckanje" temperature vode, a posebno u periodu mresta gore-dole i toplo-hladno su vrlo ozbiljni problemi za uspeh bilo kakvog unosa. Ne kazem da je neizvodljivo, ali kakv ce biti uspeh, brzina rasta jedinki, porast populacije i mogucnost za mrest - treba pazljivo razmisliti (modelirati).
Na Nisavi sam, inace, bio samo jednom uzivo, na Vidovdan u Pirotu kad se protestvovalo za Temsticu. Zato mi je svako zapazanje dragoceno.
Na Nisavi sam, inace, bio samo jednom uzivo, na Vidovdan u Pirotu kad se protestvovalo za Temsticu. Zato mi je svako zapazanje dragoceno.
Lepo bi bilo proučiti malo lipljena, pa Nišavu, pa zajebanciju zvanu piroćanska hidroelektrana i kanalizacija, pa onda pisati.
Ja znam da se mušičarima južne i istočne Srbije žuri da dobiju mogućnost da mušičare lipljena na nekoj od reka u blizini, ali predlažem da se sada zadovolje ribama kojih tu već ima.
Poribljavanje lipljenom je skupo i najbolje je sačekati barem da se oko 50, 000 govana dnevno negde nataloži i isfiltrira.
Ja znam da se mušičarima južne i istočne Srbije žuri da dobiju mogućnost da mušičare lipljena na nekoj od reka u blizini, ali predlažem da se sada zadovolje ribama kojih tu već ima.
Poribljavanje lipljenom je skupo i najbolje je sačekati barem da se oko 50, 000 govana dnevno negde nataloži i isfiltrira.
falco
Full member
- Učlanjen(a)
- 23.10.2007.
- Poruke
- 628
- Broj reagovanja
- 112
:yeswink:. Vi, definitivno, imate prečih poslova u vezi Nišave od ubacivanja lipljena u nju. Poribljavanje neke vode novom vrstom je krajnje ozbiljan i rizičan posao i zahteva analizu svih mogućih i nemogućih negativnih posledica. Čak i kada se sve ovo uradi, niko ne garantuje uspeh, jer svaka reka je zaseban svet.
Malo ću se našaliti.
Možda ima onih koji ne umeju da mušičare vrste koje žive u Nišavi, pa bi da se oprobaju baš na ribi koje nema. A možda ima onih koji se nisu proslavili loveći lipljena tamo gde ga ima, pa misle da bi se proslavili baš na Nišavi, kada bi ga tu bilo.
U stvari, uopšte se ne šalim. Znam takve ljude. ???
Možda ima onih koji ne umeju da mušičare vrste koje žive u Nišavi, pa bi da se oprobaju baš na ribi koje nema. A možda ima onih koji se nisu proslavili loveći lipljena tamo gde ga ima, pa misle da bi se proslavili baš na Nišavi, kada bi ga tu bilo.
U stvari, uopšte se ne šalim. Znam takve ljude. ???