Misim da ideja uopste nije suluda kao sto i sam znas iz mojih izlaganja (razgovori uzivo). Ako bi se hidocentrala Zavoj nekako smirila i otpadne vode iz Pirota precistile, ja duboko veriujem da bi Nisava uz dobar razvoj postaa vrhunska salmonoidna voda. Puna lipljena i pastrmke *koje i sada ima). Nazalost ipak mislim da od ove ideje nece biti nista!
Lipljen u Srbiji
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
Evo jednog podatka iz SLO. Lipljan zivi u Savi (slo.) jednako kao i u S. Bohinjki i Dolinki. Cak i kod Kranja gde je dosta zagađivača (fabrike itd.) u tim delovima je dosta zastupljen lipljan, vrlo je popularan tako da si klenovi i ostalo dosta zanemaren plen 
Toliko je koliko ja znam. Sada kako imaju pročiščavanje svih tih otpadnih voda neznam, ali i u tom urbanijem delu ga ima, zivi!
Mozda postoji ipak nekakva mogucnost, samo pitanje je mozda koliko je tesko/lako realizovati to pitanje!
Toliko je koliko ja znam. Sada kako imaju pročiščavanje svih tih otpadnih voda neznam, ali i u tom urbanijem delu ga ima, zivi! Mozda postoji ipak nekakva mogucnost, samo pitanje je mozda koliko je tesko/lako realizovati to pitanje!
Kada sam rekao da “Nislije” treba da razmisle malo o ubacivanju lipljena u Nisavu, naravno da nisam ni mislio na tebe Mikser, vec na druge Nislije koj citaju ove polemike(tvoje misljenje mi jejasno i svaka rasprava sa tobom bi se bez smisla i cilja otegla u nedogled...zato cu napisati samo ovo i zavrsavam raspravu o ovoj temi).
Lipljen normalno i u potpunom skladu zivi sa skobaljima, klenovima i mrenama. Tako je u Drini, Limu, Kupi, Uni, Sani, Vrbasu i mnogim drugim rekama. Klen, skobalj mrena i Lipljen idu zajedno. Velika je glupost tvrditi da pre ubacivanja lipljena treba izlovljavati ove ribe (to moze da kaze samo neko ko stvarno pojma nema)... Molim Sumadinca i ostale kolege iz zapadne Srbije i Bosne da objasne to Mikseru... Dal Drinski i Unski klenovi, mrene i skobalji zauzimaju Lipljenu prostor kako on tvrdi.
A som? Neki ljudi jos uvek misle da je Nisava ona od pre izgradnje Zavojskog jezera... Som je bre brate riba koja u donjem,srednjem i gornjem toku Nisave izumire... Hladna voda sa dna Zavojskog jezera je dala Nisavi salmonidni karakter.
U avgustu ove godine dvadesetak Km nizvodno od Pirota pecao sa mojom stalnom “Pirotskom” ekipom. Tada sam na Nisavi doziveo takvo ogromno rojenje sitnih tulara koje se moze videti samo na najboljim Lipljanskim rekama! Nas troje za dva dana pored klenova ulovili smo i osam lepih pastrmki najveca je bila 1,5Kg!!! Moj drugari zadnje dve godine redovno love lepe pastrmke, imali su i komade od preko 2 kg a tvrde da ima i mnogo vecih!!! Kad iduce godine budem dolazio u Pirot, necu da idem ni na Visocicu ni na Jermu, jer najbolje pastrmke su u “zagadjenoj” Nisavi!
Reka Cehotina u Crnoj Gori nizvodno od Pljevalja je “olicenje zagadjenja” jedna od najprljavijih reka na kojoj sam pecao. Pljevlja je grad velicine Pirota cela kanalizacija se sliva u reku, a tu je i ogroman rudnik i velika termocentrala koja dodatno zagreva vodu tako da je temperatura ponekad i preko 22 stepena. Ceotina prima sva ta zagadjenja a tri do cetri puta je manja od Nisave pa opet tu normalno zive Lipljenovi... Nisava je mnogo cistija od Cehotine a i Tigar(veci deo su kupili Francuzi) vec ima postrojenja za preradu hemijskog otpada cije ce osavremenjavanje biti uskoro, u toku sam jer moja kompanija iz Novog Sada poslovno saradjuje sa pirotskim Tigrom, sto je i razlog mog cestog boravka u okolini Pirota.
Nisava je u proseku hladnija i od donjeg toka Lima(takodje zagadjenog) pa to Lipljenima ne smeta.
A sto se tice tvrdnji da mu “nije mesto gde ga ranije nije bilo”, nije ga bilo u Rzavu(reka slicna visocici) pa ga sada ima. Opet moram da ponavljam da su u mnogim zemljama poribljene vode “gde ga nije bilo” – veoma uspesno! Nije ga bilo nigde u Velikoj Britaniji a sad je “dunavski lipac”jedna od najpopularnijih riba.
Kada bi gaili mladj lipljena na nekom od nasih ribnjaka(kao sto se radi u Sloveniji i Bosni) mladj od 6-8cm bi kostala oko 0.3EUR. 1000kom=300EUR. Mi musicari treba da se borimo da u Srbiji pocne proizvodnja Lipljanske mladji i svako ko voli da peca Lipljena nece imati nista protiv da se proba i u vodama gde ga nije bilo!A dali ce se to nekada u Nisavi i ostvariti zavisi pre svega od volje Nislija i Pirocanaca.
Salut!
Lipljen normalno i u potpunom skladu zivi sa skobaljima, klenovima i mrenama. Tako je u Drini, Limu, Kupi, Uni, Sani, Vrbasu i mnogim drugim rekama. Klen, skobalj mrena i Lipljen idu zajedno. Velika je glupost tvrditi da pre ubacivanja lipljena treba izlovljavati ove ribe (to moze da kaze samo neko ko stvarno pojma nema)... Molim Sumadinca i ostale kolege iz zapadne Srbije i Bosne da objasne to Mikseru... Dal Drinski i Unski klenovi, mrene i skobalji zauzimaju Lipljenu prostor kako on tvrdi.
A som? Neki ljudi jos uvek misle da je Nisava ona od pre izgradnje Zavojskog jezera... Som je bre brate riba koja u donjem,srednjem i gornjem toku Nisave izumire... Hladna voda sa dna Zavojskog jezera je dala Nisavi salmonidni karakter.
U avgustu ove godine dvadesetak Km nizvodno od Pirota pecao sa mojom stalnom “Pirotskom” ekipom. Tada sam na Nisavi doziveo takvo ogromno rojenje sitnih tulara koje se moze videti samo na najboljim Lipljanskim rekama! Nas troje za dva dana pored klenova ulovili smo i osam lepih pastrmki najveca je bila 1,5Kg!!! Moj drugari zadnje dve godine redovno love lepe pastrmke, imali su i komade od preko 2 kg a tvrde da ima i mnogo vecih!!! Kad iduce godine budem dolazio u Pirot, necu da idem ni na Visocicu ni na Jermu, jer najbolje pastrmke su u “zagadjenoj” Nisavi!
Reka Cehotina u Crnoj Gori nizvodno od Pljevalja je “olicenje zagadjenja” jedna od najprljavijih reka na kojoj sam pecao. Pljevlja je grad velicine Pirota cela kanalizacija se sliva u reku, a tu je i ogroman rudnik i velika termocentrala koja dodatno zagreva vodu tako da je temperatura ponekad i preko 22 stepena. Ceotina prima sva ta zagadjenja a tri do cetri puta je manja od Nisave pa opet tu normalno zive Lipljenovi... Nisava je mnogo cistija od Cehotine a i Tigar(veci deo su kupili Francuzi) vec ima postrojenja za preradu hemijskog otpada cije ce osavremenjavanje biti uskoro, u toku sam jer moja kompanija iz Novog Sada poslovno saradjuje sa pirotskim Tigrom, sto je i razlog mog cestog boravka u okolini Pirota.
Nisava je u proseku hladnija i od donjeg toka Lima(takodje zagadjenog) pa to Lipljenima ne smeta.
A sto se tice tvrdnji da mu “nije mesto gde ga ranije nije bilo”, nije ga bilo u Rzavu(reka slicna visocici) pa ga sada ima. Opet moram da ponavljam da su u mnogim zemljama poribljene vode “gde ga nije bilo” – veoma uspesno! Nije ga bilo nigde u Velikoj Britaniji a sad je “dunavski lipac”jedna od najpopularnijih riba.
Kada bi gaili mladj lipljena na nekom od nasih ribnjaka(kao sto se radi u Sloveniji i Bosni) mladj od 6-8cm bi kostala oko 0.3EUR. 1000kom=300EUR. Mi musicari treba da se borimo da u Srbiji pocne proizvodnja Lipljanske mladji i svako ko voli da peca Lipljena nece imati nista protiv da se proba i u vodama gde ga nije bilo!A dali ce se to nekada u Nisavi i ostvariti zavisi pre svega od volje Nislija i Pirocanaca.
Salut!
Ja necu govoriti da neko ima ili nema pojma, samo cu navesti ono sto ja znam i vidim u svojoj okolini gde zivim.
Reka Vrbas iz Banja Luke koja sada broji oko 250 000 stanovnika i ima prilicno jaku industriju sa slabom ekoloskom svijesti iznsi veliku (ogromnu) kolicinu svakakvog otpada, kanalizacije industrijskih voda i cvrstog smeca sa divljih odlagalista koja jos nazalost postoje iako komunalna policija nesto pocela da radi po tom pitanju, e u takvoj rijeci nizvodno od grada 2-3 kilometra mi imamo priliku da lovimo lipljena pastrmku mladicu, i to mladice i preko 10-ak kg (mada rijetko) ja sam recimo prosle godine ulovio nekoliko lipljena, i pastrmki, ali sto je interesantno da je to bilo u ranim jutarnjim satima ok 5 cim pocne da svice, jer kada se grad probudi reka iz kristalno ciste ljepotice postane veliki kanalizacijski odliv i tada nema sanse da se prijatno osjetis na vodi a ove plemenite musicarske vrste riba se ne javljaju kao da ih nema, gde se zavlace dok ne prodje frka koja traje dok ljudi kenjaju i povlace vodu pojma nemam, gde taj lipljen i pastrmka boravi dok je sezona bujica i blatnjavog vodotoka nemam pojma a to zna da trje i po mesec i vise u prolece i najesen kad je kisno ili se tope snegovi. to otprilike izgleda ovako i on tu prezivi... a razlika vodostaje je i do 4 metra
a ljeti to izgleda ovako, mada je ovo fotka uzvodno od grada oko 2 km
Reka Vrbas iz Banja Luke koja sada broji oko 250 000 stanovnika i ima prilicno jaku industriju sa slabom ekoloskom svijesti iznsi veliku (ogromnu) kolicinu svakakvog otpada, kanalizacije industrijskih voda i cvrstog smeca sa divljih odlagalista koja jos nazalost postoje iako komunalna policija nesto pocela da radi po tom pitanju, e u takvoj rijeci nizvodno od grada 2-3 kilometra mi imamo priliku da lovimo lipljena pastrmku mladicu, i to mladice i preko 10-ak kg (mada rijetko) ja sam recimo prosle godine ulovio nekoliko lipljena, i pastrmki, ali sto je interesantno da je to bilo u ranim jutarnjim satima ok 5 cim pocne da svice, jer kada se grad probudi reka iz kristalno ciste ljepotice postane veliki kanalizacijski odliv i tada nema sanse da se prijatno osjetis na vodi a ove plemenite musicarske vrste riba se ne javljaju kao da ih nema, gde se zavlace dok ne prodje frka koja traje dok ljudi kenjaju i povlace vodu pojma nemam, gde taj lipljen i pastrmka boravi dok je sezona bujica i blatnjavog vodotoka nemam pojma a to zna da trje i po mesec i vise u prolece i najesen kad je kisno ili se tope snegovi. to otprilike izgleda ovako i on tu prezivi... a razlika vodostaje je i do 4 metra
a ljeti to izgleda ovako, mada je ovo fotka uzvodno od grada oko 2 km
Prvo sam napisao jos nekoliko od "milion" razloga, zbog kojih lipljen nikad nece ziveti u Nisavi, pa sam to obrisao, jer nema nikakvog smisla. Vidim da ima boljih poznavaoca i lipljena i Nisave, pa razmisljanja o ovoj temi prepustam njima. Evo, za promenu, podrzacu tu ideju, ako mi predlagaci ove fenomenalne, genijalne ideje, objasne kako da se ona realizuje.
Mixmastere sta to kuresas u vezi Studenice, je si li ti ikad bio na Studenici? Sigurno nisi cim tako pricas. To je reka koja nema zagadjivaca, mozes vodu da pijes gde god hoces, puna je hrane....nije ni cudo sto je tu nekada imalo lipljena vise od pastrmke.
Kako realizovati? Najbolje da sledimo iskustva drugih-Slovenaca. Evo ukratko kako su oni poceli da proizvode male lipljencice... Malo akcije... to moze zavrsiti i grupa od nekoliko musicara entuzijasta... Ocekujem da to naravno prvo krene u zapadnoj Srbiji-tamo gde Lipljena prirodno ima, pa da onda polako Lipljen pocne da se siri i na Istok(mozda nekad stvarno i stigne do Nisave).
Pocetak je moguc na dva nacina. Prvi je izlov matica u vreme mresta mrezama(nikako elektroagregatom - jer tako se dobija neplodna ikra). Lov matica mrezom se tesko moze sprovesti na velikim rekama – kakva je Drina. To bi bilo izvodljivo na manjoj reci kakav je Rzav pod uslovom da se znaju mesta na kojima se matice skupljaju radi mresta. Tako ulovljenim maticama se rucno cedi ikra i mlec na licu mesta(po ustaljenoj ribnjackoj proceduri isto kao i kod pastrmki). Posle uzimanja ikre i mleci matice se mogu vratiti u reku.Oplodjena ikra se zatim nosi u ribnjak i tamo se sve nastavlja.
Drgi nacin je formiranje maticnog jata u ribnjaku. Odvoji se jedan bazen na ulazu vode u ribnjak , koj se napaja najcistijom vodom sa mogucnoscu da ulazi i malo prirodne hrane(pozeljno je da dno bude prekriveno sljunkom radi sto prirodnijeg ambijenta). Za buduce matice biraju se mlade – polno nezrele ribe(stare 1-2 godine, duzine 10-20cm) ulovljene u reci. Takve se lako privikavaju na skucene ribnjacke uslove. Hrane se prirodnom hranom (gamarusi, larve, mravi, insekti, crvici), dok ne dostignu polnu zrelost(muzjaci u trecoj zenke u cetvrtoj godini zivota). Mladj lipljena se u pocetku hrani prirodnom hranom(rotatorija,artemija,kasa od slezine....to zna Dr.Milan Lugic iz Ivanjice, koj bi sa obzirom da i sam voli da peca Lipljene sigurno pomogao) a brzo se privikne i na suvu hranu - koncentrate.
I jos nesto.2004 sam bio u Ceskoj. Pecao sam Lipljene na potocima sirine najvise 3m i dubine do pola metra... Stekao sam utisak da vestacki gajeni Lipljeni ne traze nikakve posebne uslove... “Prime” se i u potoku...
Pocetak je moguc na dva nacina. Prvi je izlov matica u vreme mresta mrezama(nikako elektroagregatom - jer tako se dobija neplodna ikra). Lov matica mrezom se tesko moze sprovesti na velikim rekama – kakva je Drina. To bi bilo izvodljivo na manjoj reci kakav je Rzav pod uslovom da se znaju mesta na kojima se matice skupljaju radi mresta. Tako ulovljenim maticama se rucno cedi ikra i mlec na licu mesta(po ustaljenoj ribnjackoj proceduri isto kao i kod pastrmki). Posle uzimanja ikre i mleci matice se mogu vratiti u reku.Oplodjena ikra se zatim nosi u ribnjak i tamo se sve nastavlja.
Drgi nacin je formiranje maticnog jata u ribnjaku. Odvoji se jedan bazen na ulazu vode u ribnjak , koj se napaja najcistijom vodom sa mogucnoscu da ulazi i malo prirodne hrane(pozeljno je da dno bude prekriveno sljunkom radi sto prirodnijeg ambijenta). Za buduce matice biraju se mlade – polno nezrele ribe(stare 1-2 godine, duzine 10-20cm) ulovljene u reci. Takve se lako privikavaju na skucene ribnjacke uslove. Hrane se prirodnom hranom (gamarusi, larve, mravi, insekti, crvici), dok ne dostignu polnu zrelost(muzjaci u trecoj zenke u cetvrtoj godini zivota). Mladj lipljena se u pocetku hrani prirodnom hranom(rotatorija,artemija,kasa od slezine....to zna Dr.Milan Lugic iz Ivanjice, koj bi sa obzirom da i sam voli da peca Lipljene sigurno pomogao) a brzo se privikne i na suvu hranu - koncentrate.
I jos nesto.2004 sam bio u Ceskoj. Pecao sam Lipljene na potocima sirine najvise 3m i dubine do pola metra... Stekao sam utisak da vestacki gajeni Lipljeni ne traze nikakve posebne uslove... “Prime” se i u potoku...
DRBANE, moram da te ispravim u vezi izlova ribe aparatima, vec godinama unazad se vrsi izlov Braduljicke reke bas na taj nacin, radi mresta. Nista se ne ostecuje, ikara je savrseneog kvaliteta. To se sve odvija u mrestilistu u Braduljici, (slike iz mrestilista mozes da vidis u mojoj galeriji). Posto sam Ivanjicanin, sa dr. Lugicem se znam odlicno, do prosle godine je bio predsednik udruzenja, sada je ustupio to mesto novo izabranom Miljku Glavinicu, ali je i dalje ostao clan upravnog odbora i jedan od presudnih rukovodilaca citavog udruzenja. Ove godine je pokusano sa misijom "Lipljen", naime nekoliko stotina komada doneto je iz Konjica (Bosna), taj lipljena je ubacen u jedan od bazena u mrestilistu, ali je vrlo brzo uginuo. Sta je tacno uzrok jos uvek se ispituje, mada mislim da mladj nije bila u redu. Uslovi u mrestilistu su extra dobri. Nalazi se na reci koja nema nikakvih zagadjivaca, cak nema nikakvog objekta u blizini reke. Sada ostaje samo da nagadjamo sta se dogodilo, dali dug transport, dali mladj slabog kvaliteta...ostaje da se ponovo pokusa na prolece, ali sada verujem da bi to bilo sa uspehom.
Eh, "Uslovi u mrestilistu su extra dobri", a sva mladj uginula. I u rekama Srbije su uslovi isto tako dobri. To znamo i ja i lipljeni.
Zasto ne bismo pomogli da lipljenske reke budu bogatije lipljenom, pastrmske pastrmkom, klenovske klenom... Zar treba biti posebno mudar pa uraditi nesto tako prosto, a pametno? Da li treba, samo zbog toga sto je nama nekolicini, lipljen drag kao ulov, da potisnemo prirodno nastanjene zivotinje, kojima zasigurno pogoduju uslovi?
Zasto ne bismo pomogli da lipljenske reke budu bogatije lipljenom, pastrmske pastrmkom, klenovske klenom... Zar treba biti posebno mudar pa uraditi nesto tako prosto, a pametno? Da li treba, samo zbog toga sto je nama nekolicini, lipljen drag kao ulov, da potisnemo prirodno nastanjene zivotinje, kojima zasigurno pogoduju uslovi?
Naravno da treba zadrzati autohtone vrste - to je svakako jedan od prioriteta gazdovanja svakom vodom. Medjutim lipljen je svakako najzahvalnija vrsta za eventualno unosenje u novu sredinu! Naime pozicija koju zazuzima u recnom toku kao i njegova ishrana ne ugrozavaju nijednu vrstu koja je vec tu! Ni skobalja ni mrenu ni klena pa cak ni pastrmku!!! Ni nalik kalifornijskoj pastrmci. Narocito u vecoj reci kakva je Nisava. Vredi razmisiliti, mozda cak i pokusati (naravno uz konsultacije sa biolozima, ihtiolozima, republickim i ostalim organima... ) Napamet NIKAKO! A u Studenicu ga treba VRATITI vestackim putem.
U vreme kad je ova tema zastala, polovinom decembra 2006, verovatno se krenulo sa pripremama za Sv. Nikolu, pa kad se zavrsilo sa Novom po starom kalendaru ispala je iz fokusa. S obzirom da smo sad isto manje-vise musicarski dokoni (sem sto se smota neka muva da popusti naisla apstinencijalna kriza), mozda ne bi bilo zgoreg opet je aktuelizovati.
Juce sam se cuo sa Milanom Lugicem i saznao da su Ivanjicani loveci na Drini u septembru vec hvatali mnostvo sitnih (< 10 cm) lipljencica iz ovogodisnjeg mresta, na osnovu cega procenjuju da je mrest bio odlican a prezivljavanje mladji lipljena u Drini veoma dobro i to je zajedno sa mnostvom lipljena srednje velicine i onih vec krupnijih udobrom broju (zapazanja npr. Valjevaca - musicara od ove godine) lepa perspektiva za naredne godine.
Nasa (ekipa sa faksa) zapazanja od ove godine sa drugih reka gde lipljen zivi pokazuju da je stanje sasvim dobro ako se u obzir uzmu velicina tih reka, duzina toka pgodna za zivot lipljena i prirodni uslovi potrebni za njegov razvoj, kao i uticaji coveka na vode u kojima ga ima. Negde raste brze, negde sporije, u zavisnosti od kvaliteta vode i dostupne hrane (sto tek treba utvrditi preciznije), ali ga ima i stabilno opstaje. Oni koji zive uz liplenske vode i love ga znaju koje su to vode, a razlog dobrog stanja na tim malim vodama je pored predanog cuvanja nekih od njih i mali ribolovni pritisak na lipljena uopste. To je jedan od najbitnijih razloga zato se takve male vode ne otkrivaju, jer stabilnost evidentirana vec drugu godinu je krhka i lako moze u sadasnjem stanju (neko je pokusavao i ovde na forumu jedno vreme da nametne sintagmu "savremeni musicar") biti narusena.
Jos jedan interesantan detalj je da uprava revira Ribnik na celu sa Goranom Vukovicem ovog novembra (pre par nedelja) nije dozvolila uzimanje uzoraka dela (bilo kog, u principu) peraja lipljena za analizu samosvojnosti koju radimo kao istrazivanje na celom zapadnom Balkanu. Interesantno...
S obzirom da su reke Ljuca i Studenica (bile) najjuznija granica rasprostranjenja lipljena (kazu da se on i u Moraci u malom broju odrzao posel unosenja sedamdesetih godina proslog veka, ali nije provereno), stanje lipljena u njegovim izvornim stanistima je uvek vredno paznje i zasluzuje najbolje moguce cuvanje.
Pitanje prenosa u nove vode, medjutim, veoma korektno razmatra u prethodnom postu Milance, ne srljajuci u gresku zbog velike i razumljive zelje da ova musicarski jako interesantna riba bude sire dostupnija.
Juce sam se cuo sa Milanom Lugicem i saznao da su Ivanjicani loveci na Drini u septembru vec hvatali mnostvo sitnih (< 10 cm) lipljencica iz ovogodisnjeg mresta, na osnovu cega procenjuju da je mrest bio odlican a prezivljavanje mladji lipljena u Drini veoma dobro i to je zajedno sa mnostvom lipljena srednje velicine i onih vec krupnijih udobrom broju (zapazanja npr. Valjevaca - musicara od ove godine) lepa perspektiva za naredne godine.
Nasa (ekipa sa faksa) zapazanja od ove godine sa drugih reka gde lipljen zivi pokazuju da je stanje sasvim dobro ako se u obzir uzmu velicina tih reka, duzina toka pgodna za zivot lipljena i prirodni uslovi potrebni za njegov razvoj, kao i uticaji coveka na vode u kojima ga ima. Negde raste brze, negde sporije, u zavisnosti od kvaliteta vode i dostupne hrane (sto tek treba utvrditi preciznije), ali ga ima i stabilno opstaje. Oni koji zive uz liplenske vode i love ga znaju koje su to vode, a razlog dobrog stanja na tim malim vodama je pored predanog cuvanja nekih od njih i mali ribolovni pritisak na lipljena uopste. To je jedan od najbitnijih razloga zato se takve male vode ne otkrivaju, jer stabilnost evidentirana vec drugu godinu je krhka i lako moze u sadasnjem stanju (neko je pokusavao i ovde na forumu jedno vreme da nametne sintagmu "savremeni musicar"
) biti narusena.Jos jedan interesantan detalj je da uprava revira Ribnik na celu sa Goranom Vukovicem ovog novembra (pre par nedelja) nije dozvolila uzimanje uzoraka dela (bilo kog, u principu) peraja lipljena za analizu samosvojnosti koju radimo kao istrazivanje na celom zapadnom Balkanu. Interesantno...
S obzirom da su reke Ljuca i Studenica (bile) najjuznija granica rasprostranjenja lipljena (kazu da se on i u Moraci u malom broju odrzao posel unosenja sedamdesetih godina proslog veka, ali nije provereno), stanje lipljena u njegovim izvornim stanistima je uvek vredno paznje i zasluzuje najbolje moguce cuvanje.
Pitanje prenosa u nove vode, medjutim, veoma korektno razmatra u prethodnom postu Milance, ne srljajuci u gresku zbog velike i razumljive zelje da ova musicarski jako interesantna riba bude sire dostupnija.
Ja sam jedan od onih koj mastaju da ce lipljena jednom biti i na rekama istocne Srbije.
Posebno u Nisavi.
Koliko je ta moja zelja realna?
Dali se lipljen moze poribiti i u reke u kojima nije autohtona riba? Ja mislim da moze, jer nije neka stetocina, osim toga ako je autohton u slivu zapadne morave, sto da se ne prosiri i na sliv juzne(mozda ga je nekada i bilo)...
Dali neko u Srbiji planira da proizvodi Lipljensku mladj ? Kako ide u Ivanjici, dokle su stigli ako neko zna?
Posebno u Nisavi.
Koliko je ta moja zelja realna?
Dali se lipljen moze poribiti i u reke u kojima nije autohtona riba? Ja mislim da moze, jer nije neka stetocina, osim toga ako je autohton u slivu zapadne morave, sto da se ne prosiri i na sliv juzne(mozda ga je nekada i bilo)...
Dali neko u Srbiji planira da proizvodi Lipljensku mladj ? Kako ide u Ivanjici, dokle su stigli ako neko zna?
asader
Senior member
pedjabg je napisao(la):
Provereno je pedja prije par dana sam izasao sa prijateljem malo na vodu da odmorim dusu nisam lovio dok je on bacao sitne muve na 18 i 16 motane.
Bili smo na Smokovcu.
Za nekih 2 sata koliko sam bio sa njim imao je par lipaca najmanji oko 300gr a najveci oko 700.
Nazalost nisam imao cime da ih slikam jer sam sjebao mobilni pa sad neku kantu nosim.
Mislim da u jesenjem i zimskom periodu sidje iz kanjona pa ga ima i u nizem toku.
Takodje se pojavio i skobalj u samom gradu u djelu ispod momisicke plaze plovkarosi ga love na crva i hljeb svakodnevno.