Mislim da je sasats potpuno u pravu, musicari mogu mnogo da urade i da talas treba da krene iz nisa jer kolko sam do sada primetio da je nislija samih koliko svih ostalih zajedno ne racunajuci udruzenje sa Drine i Gradca. Nislije imaju dosta dobrih i uticajnih musicara i to je razlog vise da budu pokretaci cele stvari. Treba smiriti strasti i krenuti napred. Dobra stvar se desila u nasem udruzenju i to treba podrzati i prosiriti dalje.
pravilnik o rezimu ribolova
- Začetnik teme sasats
- Datum pokretanja
Apsolutno se slažem da su mere potrebne, samo da li će se pridržavati i ostali ribolovci?
Nešto ne verujem! Ja sam pristalica C&R rilbolova i pridržavam se toga bez obzira da li je kapitalac ili ne. Ja u ribolov ne idem zbog hrane smatram da je ljudsko društvo na nivou gde ne treba ''loviti hranu''. Sportski ribolov treba da bude sportski! Recimo skidanje povratnih kuka na udici i vraćanje sve ribe nazad u vodu. Po mom mišljenju to jedino može da vrati riblji fond. A kolegama koji lako padaju u vatru savetujem čaj od žalfije deluje umirujuće. Ja često ne postujem ali zato čitam sve postove na sajtu i to prepucavanje i pljuvanje nimalo ne priliči vaspitanom i emancipovanom mušičaru.
Nešto ne verujem! Ja sam pristalica C&R rilbolova i pridržavam se toga bez obzira da li je kapitalac ili ne. Ja u ribolov ne idem zbog hrane smatram da je ljudsko društvo na nivou gde ne treba ''loviti hranu''. Sportski ribolov treba da bude sportski! Recimo skidanje povratnih kuka na udici i vraćanje sve ribe nazad u vodu. Po mom mišljenju to jedino može da vrati riblji fond. A kolegama koji lako padaju u vatru savetujem čaj od žalfije deluje umirujuće. Ja često ne postujem ali zato čitam sve postove na sajtu i to prepucavanje i pljuvanje nimalo ne priliči vaspitanom i emancipovanom mušičaru.
100ka
Hero member
Naravno da treba vraćati ribu, nisam za apsolutni uhvati i pusti režim, ali nažalost mislim da je to što mi vraćamo svoje ulove samo kap u moru. Mislim da su zagađivači, krivolovci i komercijalni ribolovci (alasi) mnogo bitniji za smanjenje ribljeg fonda u našim rekama od sportskih ribolovacavangen je napisao(la):
Upravo njih treba i povuci sa reka uvodjenjem C&R taktike. Mnogo vise ima ribara na zive mamce cak i u samim revirima gde je strogozabranjeno. Tu se postavlja i pitanje ribolovacke sluzbe koja mene zove da mi proveri dozvolu mada vidi da nema nikakve torbe cuvarke na sebi i oko sebe i lovim mahacem, a pre toga sam video u gornjem toku celu porodicu sa stapovima skarom itd. kako love na crve i gliste. To se desilo na Temskoj u gornjem delu gde je musicarski revir. Dok god se ne promeni svest ljudi nema nicega. Zato treba uvesti C&R jer kad im das meru ima mnogo vise u cuvarci ispod mere! Ono po principu ti njemu prst, a on uzme celu saku!
Juče slučajno naletim na emisiju "Ribolovac avanturista" na kanalu Eksplorer na kablovskoj. Tip ide od zemlje do zemlje i peca na sve moguće načine. Od soma u Mekongu, indijske mrene, tarpona... - do nemam pojma čega sve još.
Elem, peca on juče u Švedskoj, malo malo pa na nimfu lipljan od 30 - 50 cm, ali on juri morsku pastrmku.
Posle desetak minuta, prilazi mu ribolovac mušičar u kompletnoj opremi i pita:
"Imate li dozvolu za pecanje"
Ovaj vadi i pokazuje dozvolu i pita šta piše na znački koju ovaj drugi nosi:
"Ja sam policajac, a ovo je značka ribolovačke policije."
Posle je policajac (kad je skontao TV ekipu i sve ostalo) pozvao helihopter, potrpao sve i odveo ih na mesto za lov morske pastrmke.... dalje nije bitno za priču (ulovio je).
Napisao sam ovo kako bih pokazao kako se u pametnim zemljama čuva i reklamira ono što se ima. Pored saobraćajne, kriminalističke.... pametni imaju i turističku i ribolovačku policiju. Policajci čuvaju, pokazuju, upućuju vas, pomažu vam i vode vas na dobra mesta - bez arogancije i onoga - ja sam, bre, vlast.
Gde je privatno imanje - čuva vlasnik, gde je državno čuva policija. Ribe koliko ti duša želi - plati i uživaj.
Kakva ribočuvarska služba, kakvi bakrači.
Slika druga: dolaze ribolovci na mesto za pecanje - kućica spremljena za boravak ribolovaca pored reke.
Na spoljni zid brvnare zakačena kutija, kao poštansko sanduče, od providnog pleksiglasa do pola puna para. U kutiji blokče sa dnevnim dozvolama. Dođeš, popuniš podatke na dozvoli, ostaviš u kutiju 10 evra za dozvolu i pecaš lepo. U brvnari prespavaš, ložiš vatricu, spremaš klopu, a kad pođeš ostaviš nacepana drva i sve kako si zatekao.
Jedna stvar mi samo nikako nije jasna - niko nije pominjao niti piše na dozvoli nikakav lovostaj li zabrane i ograničenja. Ili nema toga ili nisu prikazali.
SVEST.
To je ono što nam se javi odmah na granici Srbije kad je napuštamo, i to u ogromnoj količini, a gubi se kad se vraćamo. Znamo da je napolju svest skupa, a kod nas je to džabe i nepotrebno.
Što mrzimo sami sebe to mi nikada neće biti jasno.
Mada ima i kod nas svetlih primera.
Imao sam vikendicu na Srebrnom jezeru i na vratima je uvek bio okačen ključ i papir na kome je pisalo:
"Ribolovci, koristite i očistite kad pođete. Treba da koristi još neko."
To je jedina vikendica u Zatonju (Kalinovcu) koja nije bila provaljena ili razbijena. Uvek je bila čista, ostavljali su piće, kafu....čak su neki ribolovci napravili nov nužnik - stari je srušila jedna dunavska oluja.
Ima nade....
Elem, peca on juče u Švedskoj, malo malo pa na nimfu lipljan od 30 - 50 cm, ali on juri morsku pastrmku.
Posle desetak minuta, prilazi mu ribolovac mušičar u kompletnoj opremi i pita:
"Imate li dozvolu za pecanje"
Ovaj vadi i pokazuje dozvolu i pita šta piše na znački koju ovaj drugi nosi:
"Ja sam policajac, a ovo je značka ribolovačke policije."
Posle je policajac (kad je skontao TV ekipu i sve ostalo) pozvao helihopter, potrpao sve i odveo ih na mesto za lov morske pastrmke.... dalje nije bitno za priču (ulovio je).
Napisao sam ovo kako bih pokazao kako se u pametnim zemljama čuva i reklamira ono što se ima. Pored saobraćajne, kriminalističke.... pametni imaju i turističku i ribolovačku policiju. Policajci čuvaju, pokazuju, upućuju vas, pomažu vam i vode vas na dobra mesta - bez arogancije i onoga - ja sam, bre, vlast.
Gde je privatno imanje - čuva vlasnik, gde je državno čuva policija. Ribe koliko ti duša želi - plati i uživaj.
Kakva ribočuvarska služba, kakvi bakrači.
Slika druga: dolaze ribolovci na mesto za pecanje - kućica spremljena za boravak ribolovaca pored reke.
Na spoljni zid brvnare zakačena kutija, kao poštansko sanduče, od providnog pleksiglasa do pola puna para. U kutiji blokče sa dnevnim dozvolama. Dođeš, popuniš podatke na dozvoli, ostaviš u kutiju 10 evra za dozvolu i pecaš lepo. U brvnari prespavaš, ložiš vatricu, spremaš klopu, a kad pođeš ostaviš nacepana drva i sve kako si zatekao.
Jedna stvar mi samo nikako nije jasna - niko nije pominjao niti piše na dozvoli nikakav lovostaj li zabrane i ograničenja. Ili nema toga ili nisu prikazali.
SVEST.
To je ono što nam se javi odmah na granici Srbije kad je napuštamo, i to u ogromnoj količini, a gubi se kad se vraćamo. Znamo da je napolju svest skupa, a kod nas je to džabe i nepotrebno.
Što mrzimo sami sebe to mi nikada neće biti jasno.
Mada ima i kod nas svetlih primera.
Imao sam vikendicu na Srebrnom jezeru i na vratima je uvek bio okačen ključ i papir na kome je pisalo:
"Ribolovci, koristite i očistite kad pođete. Treba da koristi još neko."
To je jedina vikendica u Zatonju (Kalinovcu) koja nije bila provaljena ili razbijena. Uvek je bila čista, ostavljali su piće, kafu....čak su neki ribolovci napravili nov nužnik - stari je srušila jedna dunavska oluja.
Ima nade....
Rancic je napisao(la):
To bi kod nas izgledalo ovako: Dodjes, uzmes blokce sa dozvolama, ispises sebi unapred do kraja bloka, razbijes pleksiglas i uzmes da imas za dzeparac, zovnes kupca da dodje po drva umetrena i suva, sudove rasprodas na buvljaku a brvnaru kad podjes kuci obavezno srusis.
Prelepa prica. Nazalost nemoguca kod nas. Nismo ni na prvom stepeniku svesti, a kamoli na mestu gde se nalazi njihova svest kao gradjana. Slazem se sa simpsonom da bi to kod nas planulo za tren. Zato i zelim da odem odavde da zivim negde gde se postuju pravila i zakoni.
Sve jeste tako, ali ima tu nešto drugo što pokazuje da je i kod nas moguća svest.
Od kada pamtim provodio sam letnje raspuste kod tetke pored Gruže (imao sam brata kao društvo) i retko kada sam video seljaka da hvata ribu, a kamoli da grabulja ili da nosi sve što može.
Video sam, za mnogo godina, samo nekoliko puta, kako seljaci hvataju ribu pletenom korpom - ali nekoliko krupnijih za jelo i dosta je i to kad su neki veći praznici pa se ima vremena i za takav vid dokolice. Gornja i Donja Gruža obuhvataju dvadesetak sela i pre '90 godina ribe je bilo u izobilju u svim rekama i potocima. Isto je bilo i u Levču, oko Topole... da ne nabrajam.
Ista je situacija i na Srebrnom jezeru na kome sam od njegovog formiranja '70 godina.
Jednom sam zaboravio na stubu ograde pored puta produžni gajtan od 50 metara. Posle dvadesetak dana odem - on stoji. Kažu mi seljaci u Zatonju:
"Sinko, sve što ti nestane traži kod tvojih" - misleći na nas vikendaše iz gradova. I bio je u pravu.
Ko je krao ribu - vikendaši, ko grabulja - vikendaši, ko bije strujom i eksplozivom - opet vikendaši, ko krade mreže i čamce - vikendaši.
Jedno jutro se seljaci drže za glavu - jezero belo - riba pliva na sve strane. Tad sam video seljaka od 60 godina kako plače. Dva kretena iz grada prosula bure od 50 l tečnosti za prskanje duvana i za pola sata pokupili ribu i pobegli. Sigurno su je prodali kao svežu.
Sada mi je jasno da smo mi iz gradova za zadnjih 20 godina uništitli ono što su naši preci čuvali vekovima. Mi smo naučili seljake da kradu ribu sa svoje okućnice.
Naša gradska alavost, asfaltirano i betonirano shvatanje prirodnih zakona, želja za otimanjem, samo daj, daj, daj - ko jebe vode, reke, ribu, pretke, poštenje, zakone - važno da "ja" pokupim što više - a koji će mi moj neznam ni ja sam.
Da komšiji crkne krava.
Imao sam kolegu sa posla koji je formalno bio "lovac i ribolovac" - gađa zeca na logi (valjda se tako kaže - legalo) bez obzira na veličinu, bez fer pleja, sportskog duha - samo nesuvisla želja za ubijanjem bez veze. Isto tako se hvalio kako uhvati u mrežu po 100 kg ribe za noć i sve nosi kući. Ili 20 kg beovice - to je hiljade riba, a pojede kilo - ostalo baci. Kad ga pitam što nosi sve, što ne pusti - kaže - "Pa, u'vatio sam".
Ginuli smo svađajući se. On nezna da je sve to što je doneo kući i uništio - pozajmio od svoje dece i unučića. Njima je uništavao budućnost.
Kad bi naši dedovi i pradedovi nekim slučajem ustali bili bismo u debelim problemima, da ne kažem go..... Šta bi ti domaćini imali da nam kažu kako se čuva domaćinstvo i kako se domaćinuje - mogu samo da zamislim. Oni su bili evropejci i u Evropi sa svojim shvatanjima. Nema opravdanja u nemaštini, krizi, gubitku posla - ne donosi se domaće vaspitanje sa posla i ne kupuje se.
Naši preci su bili siromašni u parama, ali bogati duhom i dušom i osećanjem odgovornosti pred sobom i pokoljenjima.
Svest se ne kupuje u prodavnici niti se stiče na ulici i na pecanju - ona se stiče od malena u kući od dede, babe, oca i majke.
Mi ćemo u tu Jevropu kad svi, ili bar velika većina, ponovo naučimo da budemo domaćini.
To je svest - biti domaćin čovek i ništa više i komplikovanije od toga.
Izvinjavam se za dužinu teksta
Od kada pamtim provodio sam letnje raspuste kod tetke pored Gruže (imao sam brata kao društvo) i retko kada sam video seljaka da hvata ribu, a kamoli da grabulja ili da nosi sve što može.
Video sam, za mnogo godina, samo nekoliko puta, kako seljaci hvataju ribu pletenom korpom - ali nekoliko krupnijih za jelo i dosta je i to kad su neki veći praznici pa se ima vremena i za takav vid dokolice. Gornja i Donja Gruža obuhvataju dvadesetak sela i pre '90 godina ribe je bilo u izobilju u svim rekama i potocima. Isto je bilo i u Levču, oko Topole... da ne nabrajam.
Ista je situacija i na Srebrnom jezeru na kome sam od njegovog formiranja '70 godina.
Jednom sam zaboravio na stubu ograde pored puta produžni gajtan od 50 metara. Posle dvadesetak dana odem - on stoji. Kažu mi seljaci u Zatonju:
"Sinko, sve što ti nestane traži kod tvojih" - misleći na nas vikendaše iz gradova. I bio je u pravu.
Ko je krao ribu - vikendaši, ko grabulja - vikendaši, ko bije strujom i eksplozivom - opet vikendaši, ko krade mreže i čamce - vikendaši.
Jedno jutro se seljaci drže za glavu - jezero belo - riba pliva na sve strane. Tad sam video seljaka od 60 godina kako plače. Dva kretena iz grada prosula bure od 50 l tečnosti za prskanje duvana i za pola sata pokupili ribu i pobegli. Sigurno su je prodali kao svežu.
Sada mi je jasno da smo mi iz gradova za zadnjih 20 godina uništitli ono što su naši preci čuvali vekovima. Mi smo naučili seljake da kradu ribu sa svoje okućnice.
Naša gradska alavost, asfaltirano i betonirano shvatanje prirodnih zakona, želja za otimanjem, samo daj, daj, daj - ko jebe vode, reke, ribu, pretke, poštenje, zakone - važno da "ja" pokupim što više - a koji će mi moj neznam ni ja sam.
Da komšiji crkne krava.
Imao sam kolegu sa posla koji je formalno bio "lovac i ribolovac" - gađa zeca na logi (valjda se tako kaže - legalo) bez obzira na veličinu, bez fer pleja, sportskog duha - samo nesuvisla želja za ubijanjem bez veze. Isto tako se hvalio kako uhvati u mrežu po 100 kg ribe za noć i sve nosi kući. Ili 20 kg beovice - to je hiljade riba, a pojede kilo - ostalo baci. Kad ga pitam što nosi sve, što ne pusti - kaže - "Pa, u'vatio sam".
Ginuli smo svađajući se. On nezna da je sve to što je doneo kući i uništio - pozajmio od svoje dece i unučića. Njima je uništavao budućnost.
Kad bi naši dedovi i pradedovi nekim slučajem ustali bili bismo u debelim problemima, da ne kažem go..... Šta bi ti domaćini imali da nam kažu kako se čuva domaćinstvo i kako se domaćinuje - mogu samo da zamislim. Oni su bili evropejci i u Evropi sa svojim shvatanjima. Nema opravdanja u nemaštini, krizi, gubitku posla - ne donosi se domaće vaspitanje sa posla i ne kupuje se.
Naši preci su bili siromašni u parama, ali bogati duhom i dušom i osećanjem odgovornosti pred sobom i pokoljenjima.
Svest se ne kupuje u prodavnici niti se stiče na ulici i na pecanju - ona se stiče od malena u kući od dede, babe, oca i majke.
Mi ćemo u tu Jevropu kad svi, ili bar velika većina, ponovo naučimo da budemo domaćini.
To je svest - biti domaćin čovek i ništa više i komplikovanije od toga.
Izvinjavam se za dužinu teksta
strashni
Hero member
"iskoreniti zelju stvar je trenutka,
iskoreniti naviku delo je vremena"
Arhimandrit Petar Stanojevic
iskoreniti naviku delo je vremena"
Arhimandrit Petar Stanojevic
,,,
to za brvnare koje su na raspolaganju je normalna stvar u Skandinaviji,
ima ih svuda i bezbroj...sluze svima kojima zatrebaju, potpuno su opremljene i njihovo koriscenje se naplacuje po korscenju usluge tj. po povratku iz prirode...(npr, ako ste usli i prespavalli u svojoj vreci na podu, simbolicnih 10kr, ili kako vec, pa do cene za koriscenje inventara, itd)
U Norveskoj se takve brvnare zovu Hytte, ima ih u svim kategorijama luksuza, od daskama definisanog prostora, pa do opremljenih casama za razlicite tipove vina...
bio, video...
,,,
to za brvnare koje su na raspolaganju je normalna stvar u Skandinaviji,
ima ih svuda i bezbroj...sluze svima kojima zatrebaju, potpuno su opremljene i njihovo koriscenje se naplacuje po korscenju usluge tj. po povratku iz prirode...(npr, ako ste usli i prespavalli u svojoj vreci na podu, simbolicnih 10kr, ili kako vec, pa do cene za koriscenje inventara, itd)
U Norveskoj se takve brvnare zovu Hytte, ima ih u svim kategorijama luksuza, od daskama definisanog prostora, pa do opremljenih casama za razlicite tipove vina...
bio, video...
,,,
H
humphrey
Guest
forelle je napisao(la):
Ja nisam primetio da je inicirao svadju forelle?Ti? Nikog nije prozivao...