pravilnik o rezimu ribolova
- Začetnik teme sasats
- Datum pokretanja
Danas je u Službenom glasniku RS izašao Pravlinik koji je po logici vezan za prethodni.Mislim da je nadoknada za mladicu mala i da je trebalo da bude bar puta 10.Evo pravilnika
На основу члана 14.став 8. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ("Службени гласник РС" број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања доноси
П Р А В И Л Н И К
о начину одређивања и висини наканаде штете нанете рибљем фонду
Члан 1.
Овим правилником прописује се начин одређивања и висине накнаде штете коју кориснику рибарског подручја плаћају правно лице,предузетник или физичко лице ако обавља риболов супротно одредбама Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ("Службени гласник РС" број 36/09) или на други начин нанесе штету рибљем фонду.
Члан 2.
Висина накнаде штете из члана 1. овог правилника одређује се у зависности од врсте рибљег фонда и износи:
Редни Врста рибљег фонда Висина накнаде
број по примерку
(износ у динарима)
1. Главатица Salmo marmoratus,дунавска харинга Alosa caspia,
црноморска харинга Alosa immaculata,црнка Umbra krameri,светлица
Leuciscus souffia,дримски шарадан Pachychilon pictum,лињак Tinca tinca,
златни караш Carassius carassius,велики вретенар Zingel zingel,мали
вретенар Zingel streber,чиков Misgurnus fossilis,све врсте рода Eudontomyzon,
све врсте рода Lampetra,рак речни Astacus astacus и
рак поточни Austropotamobius torrentium 8.000
1.1 Моруна Huso huso,сим Acipenser nudiventris,паструга Acipenser
stellatus,атлантска јесетра Acipenser sturio и
дунавска јесетра Acipenser gueldenstaedti 2.000.000
2. Кечига Acipenser ruthenus,сом Silurus glanis,младица Hucho hucho,
поточна пастрмка Salmo trutta,дримкса пастрмка Salmo faroides,
липљен Thymallus thymallus 5.000
2.1 Охридска пастрмка Salmo letnica,македонска пастрмка Salmo macedonicus, дужичаста пастрмка Oncorhynchus mykiss,језерска златовчица Salvelinus alpines,
поточна златовчица Salvelinus fontinalis,смуђ Sander lucioperca,
смуђ камењар Sander volgensis 4.000
2.2 ШтукаEsox lucius,манић Loza lota,мрена Barbus barbus,
буцов Aspius aspius,шаран Cyprinus carpio 3.000
2.3 Деверика Abramis brama,плотица Rutilus pigus,јаз Leuciscus idus,
клен Leuciscus cephalus,скобаљ Chrondrostoma nasus,носара Vimba vimba,
речна шкољка Unio pictorum 1.000
2.4 Кесега Abramis ballerus,црноока деверика Abramis sapa,крупатица Blicca bjoerkna,
гргеч Perca fluviatilitis,црвенперка Scardinius erythropththalmus,
бодорка Rutilus rutilus и све остале врсте риба 100
Члан 3.
За сваки примерак рибљег фонда чија је дужина испод величине прописане Наредбом о установљавању ловостаја за поједине врсте риба на рибарском подручју или делу рибарског подручја и о забрани лова риба које немају прописану величину ("Службени гласник РС" број 17/09 и 36/09),висина накнаде штете одређује се у износу од 6.500 динара.
Члан 4.
Ако је штета нанета рибљем фонду настала као последица загађења риболовне воде,висина накнаде штете износи 60% од износа утврђеног у члану 2.овог правилника.
Члан 5.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана о дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије"
Број 110-00-66/2009-03
У Београду,28.септембра 2009.године
Министар
др.Оливер Дулић,с.р
На основу члана 14.став 8. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ("Службени гласник РС" број 36/09),
Министар животне средине и просторног планирања доноси
П Р А В И Л Н И К
о начину одређивања и висини наканаде штете нанете рибљем фонду
Члан 1.
Овим правилником прописује се начин одређивања и висине накнаде штете коју кориснику рибарског подручја плаћају правно лице,предузетник или физичко лице ако обавља риболов супротно одредбама Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ("Службени гласник РС" број 36/09) или на други начин нанесе штету рибљем фонду.
Члан 2.
Висина накнаде штете из члана 1. овог правилника одређује се у зависности од врсте рибљег фонда и износи:
Редни Врста рибљег фонда Висина накнаде
број по примерку
(износ у динарима)
1. Главатица Salmo marmoratus,дунавска харинга Alosa caspia,
црноморска харинга Alosa immaculata,црнка Umbra krameri,светлица
Leuciscus souffia,дримски шарадан Pachychilon pictum,лињак Tinca tinca,
златни караш Carassius carassius,велики вретенар Zingel zingel,мали
вретенар Zingel streber,чиков Misgurnus fossilis,све врсте рода Eudontomyzon,
све врсте рода Lampetra,рак речни Astacus astacus и
рак поточни Austropotamobius torrentium 8.000
1.1 Моруна Huso huso,сим Acipenser nudiventris,паструга Acipenser
stellatus,атлантска јесетра Acipenser sturio и
дунавска јесетра Acipenser gueldenstaedti 2.000.000
2. Кечига Acipenser ruthenus,сом Silurus glanis,младица Hucho hucho,
поточна пастрмка Salmo trutta,дримкса пастрмка Salmo faroides,
липљен Thymallus thymallus 5.000
2.1 Охридска пастрмка Salmo letnica,македонска пастрмка Salmo macedonicus, дужичаста пастрмка Oncorhynchus mykiss,језерска златовчица Salvelinus alpines,
поточна златовчица Salvelinus fontinalis,смуђ Sander lucioperca,
смуђ камењар Sander volgensis 4.000
2.2 ШтукаEsox lucius,манић Loza lota,мрена Barbus barbus,
буцов Aspius aspius,шаран Cyprinus carpio 3.000
2.3 Деверика Abramis brama,плотица Rutilus pigus,јаз Leuciscus idus,
клен Leuciscus cephalus,скобаљ Chrondrostoma nasus,носара Vimba vimba,
речна шкољка Unio pictorum 1.000
2.4 Кесега Abramis ballerus,црноока деверика Abramis sapa,крупатица Blicca bjoerkna,
гргеч Perca fluviatilitis,црвенперка Scardinius erythropththalmus,
бодорка Rutilus rutilus и све остале врсте риба 100
Члан 3.
За сваки примерак рибљег фонда чија је дужина испод величине прописане Наредбом о установљавању ловостаја за поједине врсте риба на рибарском подручју или делу рибарског подручја и о забрани лова риба које немају прописану величину ("Службени гласник РС" број 17/09 и 36/09),висина накнаде штете одређује се у износу од 6.500 динара.
Члан 4.
Ако је штета нанета рибљем фонду настала као последица загађења риболовне воде,висина накнаде штете износи 60% од износа утврђеног у члану 2.овог правилника.
Члан 5.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана о дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије"
Број 110-00-66/2009-03
У Београду,28.септембра 2009.године
Министар
др.Оливер Дулић,с.р
100ka
Hero member
Treba da se pokrene neka peticija ili da im zaspemo sajt "spamovima", pa možda izmene kao i onu uredbu o minimalnim merama štop su menjali 
Član 4 bi, ako sam ja dobro razumio, mogao da bude fenomenalno rešenje ako se stvarno bude primenjivao.
Racunica ide ovako. (1 riba (bilo koja čak i ona od 1 cm ili manja) x 100 din) x 1.000.000 = 100.000.000 din :yeswink:
Ako se tu dodaju i varijante npr. (1 smuđ (čak i onaj od 1 cm ili manji) x 3.000 din) + rakovi + školjke .....
Rezultat mi se sviđa mnogo više nego onaj koji se dobije vaganjem. Čak i da im dadnu veći popust mislim da im neće pasti na pamet da truju ribu.
Racunica ide ovako. (1 riba (bilo koja čak i ona od 1 cm ili manja) x 100 din) x 1.000.000 = 100.000.000 din :yeswink:
Ako se tu dodaju i varijante npr. (1 smuđ (čak i onaj od 1 cm ili manji) x 3.000 din) + rakovi + školjke .....
Rezultat mi se sviđa mnogo više nego onaj koji se dobije vaganjem. Čak i da im dadnu veći popust mislim da im neće pasti na pamet da truju ribu.
Bravo Zac, tako je i radjena racunica kada se pravio ovaj odstetni cenovnik. On motivise i one koji gazduju vodom da prebroje i utvrde tacnu stetu nastalu tokom trovanja. Ili makar onoliko koliko je moguce utvrditi.
Zac,
jeste lepa računica i sve je tako kako kažeš, ali ima još nešto. Kod trovanja nije samo šteta na ribljem fondu, rakovima, školjkama i ostalom živom svetu u vodi. Koliko će biti zatrovano samo dno, obala.
Kompletan eko sistem i lanac ishrane se remeti i nekad treba da prođu godine da se samo delimično obnovi.
Možda je trebalo izvršiti kategorizaciju trovanja.
Jebiga, kad već truju kazna treba da bude primerena posledicama.
Naplatiti im i čišćenje i popribljavanje i još mnogo toga.
jeste lepa računica i sve je tako kako kažeš, ali ima još nešto. Kod trovanja nije samo šteta na ribljem fondu, rakovima, školjkama i ostalom živom svetu u vodi. Koliko će biti zatrovano samo dno, obala.
Kompletan eko sistem i lanac ishrane se remeti i nekad treba da prođu godine da se samo delimično obnovi.
Možda je trebalo izvršiti kategorizaciju trovanja.
Jebiga, kad već truju kazna treba da bude primerena posledicama.
Naplatiti im i čišćenje i popribljavanje i još mnogo toga.
Da li je cena bilo kog novog automobila ili sportskog artikla ista u Burkini Faso i u Merilendu?
Pa sto bi pastrmke ili lipljeni ili ribe bilo koje druge vrste imale istu cenu u svim rekama?
A u clan glede zagadjenja i popusta na cenu jos uvek pokusavam da proniknem... Pre cu da prodjem pronikao k'o zimski lukac, nego sto cu da shvatim ???!
Pa sto bi pastrmke ili lipljeni ili ribe bilo koje druge vrste imale istu cenu u svim rekama?
A ribocuvarske sluzbe ionako imaju da rade svoj posao, gde spada i prebrojavanje i merenje uginule ribe i njeno "neskodljivo uklanjanje", sa ovim cenovnikom ili bez njega, to su i do sada sasvim lepo radile i lepih se steta korisnici naplacivali kad su to uspevali da odrade KAKO TREBA. Problem dokazivanja zagadjenja (kao i u slucaju krivolova i drugih vidova koriscenja suprotnih zakonu) je samo jedan u nizu problema koji se pri ukupnom gonjenju mora resiti da se od osumnjicenog, pa optuzenog dodje do krivog, da bi se pristupilo naknadi stete. Prvi postupak tera drzava, a naknadu stete korisnik, retko kad u okviru istog postupka.simpson H je napisao(la):
A u clan glede zagadjenja i popusta na cenu jos uvek pokusavam da proniknem... Pre cu da prodjem pronikao k'o zimski lukac, nego sto cu da shvatim ???!
Gore navedeno nije sporno,samo je mnogo lakše naplatiti štetu kad se počinalac osudi i kada odluka postane pravosnažna.Ali,tu uvek stoji veliki problem-sudstvo koje treba da shvati problem,a ne da kaže "pa to je riba" i da se to završi nekim sitnim kaznama