Prikradanje ribama

[sebastian]

Način prikradanja je uvetovan ribljom vrstom koju se lovi. Poseban akcent dajem na kapitalne ribe ili barem one malo veče. Prikradanje je uvetovano i terenom na kojem se lovi. Ako ste gledali Olivera Edvardsa na onim predivnim bistrim malim rečicama gde lovi lipljana fazanovim repom. Čikica se šunja uzvodno obalom ko' kakav komandos. Na kojem god videu da ga odgledam uvek ima poseban pristup prilaska ribi. Uvek pazi da ribi priđe neopazno kao predator. Što se tiče zabačaja i prezentacije što je usko povezano sa prikradanjem, negde sam gledao tehniku zabacivanja iz ležečeg položaja. Verujem da ovo nije svima atraktivno ali nikako nije besmileno. Koliko sam upoznat sa bassom i mušičarenjem bassa mogu reči da je izuzetno plašljiva riba...ako se ne lovi pretraživanjem daleim zabačajima i iz čamca, odnosno ako je voda bistra i niska neki varaličari i mušičari mu nisko prilaze šunjajuči se po vodi kao krokodil. Ako je sa obale moguče vitlati na takvim vodama onda mu doslovno dopužu...opet komandos stil. Opet kažem, možda je za nekoga to pre extremno ali za nekoga je baš to ono pravo/izazov. U svakom slučaju, čovek koji vešto baca blizu i daleko, pravilno prezentira veštačku muvu te se zna prikrasti svakoj ribi koju ciljano lovi zaslužuje svaku pohvalu od nas ribolovaca. Ja još uvek nisam takav...ali trudim se, možda za 10 godina i bude nešto od mene  Prikradam se ribama od malena ali vitlanje/mahanje zahteva svoj čas/mnogo vežbe.

 

[witch]

Prikradanje ribama je prva stvar koju će, ono što ja smatram mudrim mušičarom, uraditi kada počne ribolov. Da, da, prvo će se prikrasti i zauzeti svoje "idealno" mesto, pa tek onda raslopiti štap, provlačiti strunu, čeprkati po kutiji i vezati muvu. Dok sve to radi, sa jednog mesta, prolazi vreme koje je potrebno ribama da se malo prilagode prisustvu mušičara-babaroge.
Taktika pretraživanja, koju je ovde neko pomenuo, je zapravo smešna greška, kada je uporedimo sa taktikom prethodnog prikradanja i ušunjavanja u šesnaesterac.
Međutim, veoma su retki mušičari koji shvataju potrebu za pažljivim prikradanjem, jer ih tome niko ne uči. U našim časopisima i mušičarskim emisijama, nema pomena o tome, već samo o imitiranju muva, zabacivanju...
Po mom skromnom 21. godišnjem iskustvu, odmah, sa ogromne udaljenosti prepoznajem dobrog od slabog mušičara, po tome da li se sa dovoljno strpljenja prikrada ribama, bilo koje vrste.
Lipljen, pastrmka, klen ili štuka imaju svoje momente kada su manje oprezni, ali ima i dugih perioda kada su veoma plašljivi. Moj prvi predvez duži od 6 metara napravio sam na Tari, loveći lipljene čučeći, jer su bili veoma plašljivi tih dana. Pastrmka je veoma oprezna riba i preko dana ćete joj veoma teško prići ako se ne prišunjavate. Klena je veoma lako naterati u sklonište, a ni štuka nije naivna. Često mušičarim štuke i primetio sam da je i kod nje mudro prikradanje najvažnije...
Nema ribe koja neće umeti da "ceni" mir i tišinu. Verovali ili ne, ponekad imam problem čak i sa sunčanicama kada im se ne prikradem valjano.

 

[falco]

Dva su preduslova da bi mušičar uopšte imao šanse da zakači ozbiljnu ribu:
1. Mora da izabere pravu lokaciju. Teško je uloviti krupnu ribu na mestima gde se trenutno ne nalazi  . Ko nema osećaj za “čitanje vode” neka peca “redom”.
2. Ako je već pogođeno mesto, mušičar ne sme dozvoliti da svojim prisustvom poplaši ribu  . Što se mene tiče može da koristi prikradanje, zabacivanje sa drveta, imitiranje žbuna, specijalni cast sa 48 metara razdaljine, samo da riba ne “zameri”.
Tek ako je ovo odrađeno ima smisla razmatrati prezentaciju, izbor muve, mesečeve mene i ostalo.
Ispade ovaj post kao da se mnogo pravim pametan, ali malo me smori ova priča  :hammerhead:. Ipak, priznajem da je treba potencirati jer prilično često srećem ljude koji se po reci kreću kao nilski konji.
   

 

[sebastian]

Često mušičarim štuke i primetio sam da je i kod nje mudro prikradanje najvažnije...

u detinjstvu dok sam lovio samo štuku (nekoliko godina) na početku sam znao da provedem toliko dugo vremena pored jedne štuke dok joj ne bi dojadio do te mere da je morala napustiti svoje skorvište koje je ljubomorno čuvala  kada ona opazi ribolovca morate imati ludu sreču da bi ju prevarili. Mnogi na početku pomisle kako se ta riba teško poplaši. Stvar je u tome da ne rado napušta svoje mesto i u tim trenucima kada vas opazi  ne misli ništa prezalogajiti nego je usredotočena na to što narušava njen mir i predtavlja moguču opasnost. Za uspešno mušičarenje štuke je šunjanje vrlo važno. Ne sme da zna da ste vi taj koji nju vreba, ne sme da vas opazi. Ma mnogo živčana riba  sve joj smeta. Kao klinc tako sam nekim štukama povlačio meps skoro 30cm od nosa (brzo, sporo, više puta tako) i sve tako dok joj ne bi dojadio  Onda sam se žalio svom dedi, pa mi prozborio par mudrih. No, i ovde su iznimci gde postoje periodi na određenim vodama kada štuka napada skoro sve što miče kroz vodu i nije naročito oprezna. Jednom davno osamdesetih godina u jednom večem delu kopačkog rita (baranja) štuke je bilo u tolikim količinama da je postala pravi štetočina. Druge riblje vrste su bile u opasnosti istrebljenja. Tu su štuke jele sve što su stigle što uključuje i svoje manje rođake škljocare (male štukice do 30cm). Po močvari je vladao masovni pokolj i kanibalizam sa strane tog ultimativnog predatora. U tim uvetima šunjanje i nije bio neki prioritet...bacaš i fataš Možda bi diskretniji pristup bio potrebniji za one metarske štuke ali u takvim periodima kada ona luduje ili kada je nešto ovako extremno onda šunjanje i nije toliko važno. Kada prilazim vodi i bez štapa trudim se biti što manje čujan i vidljiv ne bi li ugleda nešto lepo, ne bi li barem okom uhvatio neku ribu a da je pri tom ne poplašim. Kod mene je to šunjanje več rutina ili navika. Još kada bi vitlao kao što umem da se šunjam  :

@SOKOLE (falco), ovo poređenje sa nilskim konjima je stvarno na mestu. Na jednom mestu sam tako lovio pastrmke (sava b.) i tako neka dva strana mušičara, igledom kao profi, reko ja možda nešto i naučim...kada su počeli da šljapkaju i da pršte šnjurevima po vodi samo sam se lagano uputio uzvodno.

 

[Roda Fly]

Često mušičarim štuke i primetio sam da je i kod nje mudro prikradanje najvažnije...

u detinjstvu dok sam lovio samo štuku (nekoliko godina) na početku sam znao da provedem toliko dugo vremena pored jedne štuke dok joj ne bi dojadio do te mere da je morala napustiti svoje skorvište koje je ljubomorno čuvala  kada ona opazi ribolovca morate imati ludu sreču da bi ju prevarili. Mnogi na početku pomisle kako se ta riba teško poplaši. Stvar je u tome da ne rado napušta svoje mesto i u tim trenucima kada vas opazi  ne misli ništa prezalogajiti nego je usredotočena na to što narušava njen mir i predtavlja moguču opasnost. Za uspešno mušičarenje štuke je šunjanje vrlo važno. Ne sme da zna da ste vi taj koji nju vreba, ne sme da vas opazi. Ma mnogo živčana riba  sve joj smeta. Kao klinc tako sam nekim štukama povlačio meps skoro 30cm od nosa (brzo, sporo, više puta tako) i sve tako dok joj ne bi dojadio  Onda sam se žalio svom dedi, pa mi prozborio par mudrih. No, i ovde su iznimci gde postoje periodi na određenim vodama kada štuka napada skoro sve što miče kroz vodu i nije naročito oprezna. Jednom davno osamdesetih godina u jednom večem delu kopačkog rita (baranja) štuke je bilo u tolikim količinama da je postala pravi štetočina. Druge riblje vrste su bile u opasnosti istrebljenja. Tu su štuke jele sve što su stigle što uključuje i svoje manje rođake škljocare (male štukice do 30cm). Po močvari je vladao masovni pokolj i kanibalizam sa strane tog ultimativnog predatora. U tim uvetima šunjanje i nije bio neki prioritet...bacaš i fataš Možda bi diskretniji pristup bio potrebniji za one metarske štuke ali u takvim periodima kada ona luduje ili kada je nešto ovako extremno onda šunjanje i nije toliko važno. Kada prilazim vodi i bez štapa trudim se biti što manje čujan i vidljiv ne bi li ugleda nešto lepo, ne bi li barem okom uhvatio neku ribu a da je pri tom ne poplašim. Kod mene je to šunjanje več rutina ili navika. Još kada bi vitlao kao što umem da se šunjam  :

@SOKOLE (falco), ovo poređenje sa nilskim konjima je stvarno na mestu. Na jednom mestu sam tako lovio pastrmke (sava b.) i tako neka dva strana mušičara, igledom kao profi, reko ja možda nešto i naučim...kada su počeli da šljapkaju i da pršte šnjurevima po vodi samo sam se lagano uputio uzvodno.

Inace stuka je poznata kao jedna veoma plasljiva riba  evo ovde se vidi koliko su vam ovakva pisanja smislena http://www.youtube.com/watch?v=J8sFlFYcVSE

 

[witch]

U parkovima, golubovi će vam prići na pola metra da bi jeli mrvice hleba koje im bacate, ali u divljini, pa još na napadnutom lovištu, divlji golub je jedna od najplašljivijih ptica, koju je teško videti.
Tako je i sa štukom. Voleo bih da na bari koju svakodnevno opsedaju ribolovci ovako namamim štuku.  :lol:
Ovaj video ne dokazuje ništa.

 

[sebastian]

U parkovima, golubovi će vam prići na pola metra da bi jeli mrvice hleba koje im bacate, ali u divljini, pa još na napadnutom lovištu, divlji golub je jedna od najplašljivijih ptica, koju je teško videti.
Tako je i sa štukom. Voleo bih da na bari koju svakodnevno opsedaju ribolovci ovako namamim štuku.  :lol:
Ovaj video ne dokazuje ništa.

:yeswink: tacno tako... nakon nekoliko hiljada štuka koje sam polovio mnogo toga sam naučio. Dok su mnogi dečki igrali fudbal, igrali se autičima ja sam lovio ove predatore...pored toga usvajao znanje od starih močvarskih vukova, dunavski alasa....sooooo   

 

[100ka]

Juče sam kod ortaka video slike sa Plitvičkih jezera. Tamo jata klenova plivaju tik uz obalu pošto je ribolov zabranjen jer su P. jezera nac. park. Ko golubovi u parku klenovi od kilo jedu iz ruke
Zamoliću ga da mi pošalje sliku pa ću je staviti ovde da vam malo 

 

[Mefisto018]

Definitivno moja slabija tacka u FF.
Jednom mi je poslo za rukom da se prikradem dovoljno blizu tako da sam OCEPIO GLAVONJU preko kilograma.
Mada mozda gresim u tome sto toliko zelim da im pridjem da mi se cini jos koji korak i eto me u epicentru jata krupnih klenova??? :-\ :-\ :-\ :-\ :-\ :-\

 

[zvezdan]

Ja sam juce lovio bucova bukvalno na 3 metra od sebe.Posto ove godine bucov skoro uopste ne daje znake gde se nalazi,sve ovo zbog nedostatka kedera,spustio se na dno i tu lovi peseve.Nije on daleko od obale samo je dole, a to buni Kladovske varalicare pa skoro svi tvrde da ga nema.
Vracam se na pricu,juce sam sa vrha keja krecuci se uzvodno polarizacionim naocarima ugledao jato skobalja,nesto dublje ugledao sam i jedan odblesak vece ribe koja ocito nije bila skobalj jer je jato bilo prilicno uznemireno.Zaobisao sam u sirokom luku uoceno mesto i cuceci se spustio niz kej nekih 15 metara uzvodnije.Ne dizuci se bacao sam na par metara od sebe,polako prilazeci zapamcenom mestu.Posle treceg zabacaja digao se komad od nekih 1.2kg.na 2 metra od obale.Uhvatio sam jos dva sitnija i to je bilo to.Probao sam jos par puta nesto nizvodnije ali sam se brzo umorio od cucanja.
        Iako je ovo moje prikradanje pojedinim prolaznicima delovalo teatralno,isplatilo se.

 

[sebastian]

svaka čast zvezdane  Meni je najlepše mušičarenje na viđeno i iz bliza...zato volim prikradanje... meni je največi gušt kada si prvo ogledam plen pre nego što ga ulovim  8) i 95% mog ribolova čini lov na viđeno.
Prikradeš se ribi, ona te ne primečuje, ti je neko vreme promatraš i uživaš u prizoru i trenucima dok ti adrenalin polako raste, prezentacija i boc...nema lepšeg    zaista je tako :yeswink:

 

[100ka]

Opa počo si  i ti "ninja stile" da koristiš u pecanju

 

[zvezdan]

Opa počo si  i ti "ninja stile" da koristiš u pecanju

Brate,ili si nindza ili si mindza :-X.
Jednom sam musicareci ispod elektrane,tamo je kej duplo visi i strmiji nego u Kladovu,skoro legao potrbuske ,nema mesta za zabacivanje a riba juri na 10cm.od obale.

 

[Rancic]

Пловкароши који јуре само клена су чудо божје, видим да су и многи мушичари исти. Увек су сами, шуњају се, крију се иза жбуња, иза дрвета, чуче  па чак и пузе, сунце несме да им буде иза леђа, ако клен види сенку, оде. Нема трупкања, провлачења кроз грање, ломљења грана... Крупан клен је мање више увек на улазу у вир, јер му сва храна стиже на послужавнику и тако троши најмање енергије. Ако само осети нешто одмах је под обалом у свом склоништу и тешко да ће у догледно време да га нешто извуче напоље. Најбољи крагујевачки кленароши су били пок. сликар Величковић и Боћа и за одлазак са  њима у риболов мора човек  да буде мајстор мимикрије, шуњања, и прво се нахватају тулари, рачићи или гамаруси, је на једном делу реке Груже или Јасенице, а пеца се километрима даље.Бар је такво моје искуство кленароша, без шуњања и прикрадања ништа. За пастрмке и липљене незнам.

 

[tomasini]

Ima li netko da prevede ovo gore?  :