Reka Veliki Rzav!!!
- Začetnik teme sumadinac
- Datum pokretanja
cika_iigy
Newbie
Ljudi, nov sam u ovoj celoj prici. Ja sam iz Vrbasa i kod nas nema ovakvih reka, te nisam nikad ni pecao na ovakvim mestima.
Sledece nedelje dolazim u Arilje na 5 dana i hteo bih da pecan na Rzavu, medjutim ja pecam iskljucivo na varalice ovde kod nas (stuka, bas, smudj, bucov) te mi je i pribor takav. Pa da li bi mogao neko da mi da neki savet, gde da odem i oprobam tu cuvenu pastrmku, lipljena itd... koje varalice da koristim, mora li musica, na koje mesto da odem?
Svaki savet bio bi mi od koristi, jer nemam pretstavu gde idem... hvala svima unapred!
Sledece nedelje dolazim u Arilje na 5 dana i hteo bih da pecan na Rzavu, medjutim ja pecam iskljucivo na varalice ovde kod nas (stuka, bas, smudj, bucov) te mi je i pribor takav. Pa da li bi mogao neko da mi da neki savet, gde da odem i oprobam tu cuvenu pastrmku, lipljena itd... koje varalice da koristim, mora li musica, na koje mesto da odem?
Svaki savet bio bi mi od koristi, jer nemam pretstavu gde idem... hvala svima unapred!
cika_iigy
Newbie
Hvala Milance, eto nije mi palo na pamet da pogledam na tom forumu... Naci cu sve sto se tice pecanja i nacina pecanja pastrmke, a mozes li mi predloziti neko pametno mesto u Arilju ili blizoj okolini gde mogu da isprobam procitano???
Samo sam par puta mušičario na Rzavu, i to u donjem toku u reviru "Bosa Noga" tako da od mene slaba vajda za okolinu Arilja. A teško ćeš ovde pokupiti neke korisne varaličarske savete, uglavnom smo okoreli mušičari
hehehe, varalicario ja vise puta. dvodelne voblere forsiraj, prirodni dekori. jaki brzaci sa dubinom i nizvodno povlacenje poneki trzaj.... nista novo
uglavnom je sitna pastrmka. iz tog razloga ja sam za muvu, jer vise je lipljena tamo
uglavnom je sitna pastrmka. iz tog razloga ja sam za muvu, jer vise je lipljena tamo
cika_iigy
Newbie
Aha, hvala cim stignem u Arilje, odo u obilazak terena da vidim kakva je situacija na vodi, prilazi, teren, itd... i sledece jutro krecem u napad! Kazem, kod nas ovde su sve mirne vode, najbrze sto nam ide su Tisa i Dunav, sto nije ni blizu ovoga ovde.
Cilj mi je da upecam pastrmku, pa makar ona bila i ko palac, jer ovo mi je jedinsvtena prilika za to. Naravno riba mi ne treba, cak i da moze da se nosi, ne bih je nosio, vec naravno pustio, koliko god da je velika ili mala...
Nikada nisam imao prilike da pecam na ovako brzim i cistim vodama, pa su mi i pitanja pocetnicka, medjutim hvala na savetima i uputstvima, cim se vratim iz Arilja, podnosim detaljan izvestaj kako sam prosao! A usput, ako neko ima jos korisnih saveta, nece mi skoditi da jos nesto saznam! Hvala svima!
Cilj mi je da upecam pastrmku, pa makar ona bila i ko palac, jer ovo mi je jedinsvtena prilika za to. Naravno riba mi ne treba, cak i da moze da se nosi, ne bih je nosio, vec naravno pustio, koliko god da je velika ili mala...
Nikada nisam imao prilike da pecam na ovako brzim i cistim vodama, pa su mi i pitanja pocetnicka, medjutim hvala na savetima i uputstvima, cim se vratim iz Arilja, podnosim detaljan izvestaj kako sam prosao! A usput, ako neko ima jos korisnih saveta, nece mi skoditi da jos nesto saznam! Hvala svima!
bitno je samo da prepoznas gde je riba....a to nije neki problem najcesce. jaka matica, ulaz u vir...grane.... prilaz vodi sto tisi, a ne ko krdo bizona.... na rzavu je stelt pristup bitan, kao i na svim malim vodama. bistro
cika_iigy
Newbie
Nekeko neverovatno ali istinito, u to sam se uverio kad sam bio na Timoku. Nisam pecao, samo sam se setao i ribe su neverovatno oprezne, prosto da ne poverujes. Kod mene su sve vode mutne, te sve to nije toliko izrazeno...
Pridrzavacu se svih saveta, hvala Oholi i Milance.
Bicu smesten u hotelu Mlinarev san, koji se nalazi bas na obali Rzava, tako da svako jutro ili kad god uhvatim vremena znam gde cu ga pametno potrositi.
Imam tih malih voblera, pacica i leptira sto koristim za basa ovde kod mene, a koliko sam citao po forumima, vi te varalice koristite za klena i pastrmku, tako da.... u svakom slucaju HVALA jos jednom na savetima.
Pridrzavacu se svih saveta, hvala Oholi i Milance.
Bicu smesten u hotelu Mlinarev san, koji se nalazi bas na obali Rzava, tako da svako jutro ili kad god uhvatim vremena znam gde cu ga pametno potrositi.
Imam tih malih voblera, pacica i leptira sto koristim za basa ovde kod mene, a koliko sam citao po forumima, vi te varalice koristite za klena i pastrmku, tako da.... u svakom slucaju HVALA jos jednom na savetima.
Pozdrav svima,
Prijavio sam se na vaš forum upravo i jedino zbog ove teme. Naime, tražio sam poneku informaciju o ribolovnom priboru i opremi, poneki savet za poklon koji želim da kupim i privukla me je ova tema.
Moja majka je iz Ariljskog kraja, pa ukoliko mogu pomoći nekim od budućih putnika namernika, ribolovaca, što da ne...
Sliv Velikog Rzava obuhvata dve reke, Veliki i Mali Rzav, kao i nekoliko brdsko-planinskih potoka. Pastrmka potočara je autohtona vrsta naravno, a njena populacija je dovedena na jako niske grane pogotovo tokom 70-ih i 80-ih godina, kada raste neadekvatna upotreba herbicida u poljoprivredi. Tokom 90-ih su se mnogi oprobali u istrebljenju ribe dinamitom, a lokalno stanovništvo je u tome prednjačilo. Međutim, ribolovci, ribočuvari i opština su se izborili sa ovim problemom posle 2000. godine, tako da se sada poribljava ceo sliv Velikog Rzava. Ono što je bitno pomenuti je da se potočara razmnožava i vraća u Rzav, dok je kalifornijska pastrmka u upotrebi jedino kad je potrebno da se nešto snimi. Naravno, budući da se ne ulove svi primerci, a da se kalifornijska pastrmka mnogo lakše prilagođava uslovima u Rzavu, ima je više nažalost od naše potočare. Pre par godina sam lično prisustvovao kada je jedan meštanin u gornjem slivu reke (a neću vam reći gde) izvukao primerak od oko jednog kilograma.
Kad se krene prema mestu Visoka (magistralnim putem prema Kokinom brodu), u prvih 16 kilometara izgrađeno je 13 ribnjaka za uzgoj pastrmke, a nedavno na 25-om kilometru i ceo kompleks za uzgoj smuđa i soma (za neverovati geografski). No, da ne dužim o lokalnoj ekonomiji, u svakom slučaju ova riba se ne koristi za poribljavanje sliva.
Bosa Noga je već tradicionalno mesto za pecanje, a postoji i jedna lokalna plaža kada se krene od motela Mlinarev San putem Visoke na samo 1500m koja se zove Žuta Stena. Tu se može lepo pecati, nema nikoga ko bi vam smetao, osim u letnjim mesecima, kada je broj kupača veliki, a i vodostaj je veoma nizak, reka bistra, tako da se ne treba nadati ulovu. Nedaleko odatle će se u budućnosti nalaziti hidrocentrala, koja će zahvaljujući svojoj akumulaciji omogućiti i pecanje pastrmke u veštačkom jezeru, svakako nešto sasvim novo za Arilje i okolinu...
Ko ima želju da pokuša u gornjem slivu, može da se odveze do Visočke banje. Ne očekujte bilo kakvu banju a-la Vrnjačke banje. To je lokalno kupalište za koje se veruje da pomaže u lečenju bolesti, ali zbog prirode, poneke lepe fotografije i naravno pecanja, vredi otići. Čak i leti se tamo može sa matorim bambusovim štapom, malo strune i povećim skakavcem (ili konjskom muvom) na udici upecati ponešto, ali ako vas ne mrzi da ustanete oko 4 ujutro.
I naravno, nemojte da se rastužite ako se desi da kiše lije k'o iz kabla, već kabanicu na sebe, pribor u ruke i pravac na reku, jer tada pastrmka najbolje radi.
Ono što sve treba da raduje je činjenica da su se u jednom od potoka, Zebi, tačnije blizu njegovog izvorišta pojavili rečni rakovi. Nije ih bilo od 70-ih, a pojavili su se ponovo pravo niotkuda. Znak da je voda jako čista, tačnije nezagađena, što treba da raduje sve one koji uživaju u prirodi i nadaju se dobrom ulovu u budućnosti.
Ako se odlučite za avanturu u gornjem slivu i ipak ništa ne upecate, na putu, nekih 15 km od Arilja naićićete na kafanu, popularni "Ribarac", a cene za kompletan obrok uz piće su manje od par tura piva u beogradskim lokalima. Natpisa na kafani nema, ali uočićete gomilu parkiranih automobila na putu ili jednostavno pitajte. 8)
I naravno, ko ima avanturističkog duha, može pratiti reku i zabaciti ponegde, gde mu se učini da je lepo mesto. Jedino ne preporučujem nošenje dugačkih štapova, jer je reka zarasla u šumu. Sve je manje meštana koji se staraju o uređenju obale, a opština Arilje nema novca koji bi mogla potrošiti u te svrhe.
Ukoliko vam se desi da gde zalutate, pitajte bilo koga. Svi će vam rado pomoći, a često se događalo da se putnici namernici zapiju sa domaćinom kog su upoznali samo par sati pre toga.
Eto toliko od mene, nadam se da sam nekom i pomogao, a nemojte se ljutiti ako nisam.
Srečno svima ili kako vi to kažete: Bistro!
Prijavio sam se na vaš forum upravo i jedino zbog ove teme. Naime, tražio sam poneku informaciju o ribolovnom priboru i opremi, poneki savet za poklon koji želim da kupim i privukla me je ova tema.
Moja majka je iz Ariljskog kraja, pa ukoliko mogu pomoći nekim od budućih putnika namernika, ribolovaca, što da ne...
Sliv Velikog Rzava obuhvata dve reke, Veliki i Mali Rzav, kao i nekoliko brdsko-planinskih potoka. Pastrmka potočara je autohtona vrsta naravno, a njena populacija je dovedena na jako niske grane pogotovo tokom 70-ih i 80-ih godina, kada raste neadekvatna upotreba herbicida u poljoprivredi. Tokom 90-ih su se mnogi oprobali u istrebljenju ribe dinamitom, a lokalno stanovništvo je u tome prednjačilo. Međutim, ribolovci, ribočuvari i opština su se izborili sa ovim problemom posle 2000. godine, tako da se sada poribljava ceo sliv Velikog Rzava. Ono što je bitno pomenuti je da se potočara razmnožava i vraća u Rzav, dok je kalifornijska pastrmka u upotrebi jedino kad je potrebno da se nešto snimi.
Naravno, budući da se ne ulove svi primerci, a da se kalifornijska pastrmka mnogo lakše prilagođava uslovima u Rzavu, ima je više nažalost od naše potočare. Pre par godina sam lično prisustvovao kada je jedan meštanin u gornjem slivu reke (a neću vam reći gde) izvukao primerak od oko jednog kilograma.Kad se krene prema mestu Visoka (magistralnim putem prema Kokinom brodu), u prvih 16 kilometara izgrađeno je 13 ribnjaka za uzgoj pastrmke, a nedavno na 25-om kilometru i ceo kompleks za uzgoj smuđa i soma (za neverovati geografski). No, da ne dužim o lokalnoj ekonomiji, u svakom slučaju ova riba se ne koristi za poribljavanje sliva.
Bosa Noga je već tradicionalno mesto za pecanje, a postoji i jedna lokalna plaža kada se krene od motela Mlinarev San putem Visoke na samo 1500m koja se zove Žuta Stena. Tu se može lepo pecati, nema nikoga ko bi vam smetao, osim u letnjim mesecima, kada je broj kupača veliki, a i vodostaj je veoma nizak, reka bistra, tako da se ne treba nadati ulovu. Nedaleko odatle će se u budućnosti nalaziti hidrocentrala, koja će zahvaljujući svojoj akumulaciji omogućiti i pecanje pastrmke u veštačkom jezeru, svakako nešto sasvim novo za Arilje i okolinu...
Ko ima želju da pokuša u gornjem slivu, može da se odveze do Visočke banje. Ne očekujte bilo kakvu banju a-la Vrnjačke banje. To je lokalno kupalište za koje se veruje da pomaže u lečenju bolesti, ali zbog prirode, poneke lepe fotografije i naravno pecanja, vredi otići.
Čak i leti se tamo može sa matorim bambusovim štapom, malo strune i povećim skakavcem (ili konjskom muvom) na udici upecati ponešto, ali ako vas ne mrzi da ustanete oko 4 ujutro.I naravno, nemojte da se rastužite ako se desi da kiše lije k'o iz kabla, već kabanicu na sebe, pribor u ruke i pravac na reku, jer tada pastrmka najbolje radi.
Ono što sve treba da raduje je činjenica da su se u jednom od potoka, Zebi, tačnije blizu njegovog izvorišta pojavili rečni rakovi. Nije ih bilo od 70-ih, a pojavili su se ponovo pravo niotkuda. Znak da je voda jako čista, tačnije nezagađena, što treba da raduje sve one koji uživaju u prirodi i nadaju se dobrom ulovu u budućnosti.
Ako se odlučite za avanturu u gornjem slivu i ipak ništa ne upecate, na putu, nekih 15 km od Arilja naićićete na kafanu, popularni "Ribarac", a cene za kompletan obrok uz piće su manje od par tura piva u beogradskim lokalima. Natpisa na kafani nema, ali uočićete gomilu parkiranih automobila na putu ili jednostavno pitajte. 8)
I naravno, ko ima avanturističkog duha, može pratiti reku i zabaciti ponegde, gde mu se učini da je lepo mesto. Jedino ne preporučujem nošenje dugačkih štapova, jer je reka zarasla u šumu. Sve je manje meštana koji se staraju o uređenju obale, a opština Arilje nema novca koji bi mogla potrošiti u te svrhe.
Ukoliko vam se desi da gde zalutate, pitajte bilo koga. Svi će vam rado pomoći, a često se događalo da se putnici namernici zapiju sa domaćinom kog su upoznali samo par sati pre toga.
Eto toliko od mene, nadam se da sam nekom i pomogao, a nemojte se ljutiti ako nisam.
Srečno svima ili kako vi to kažete: Bistro!
Staniša
Senior member
Ima li nekih novosti kad je u pitanju Rzav? Je l bi neko ove godine, i je l riblji fond išta bolji nego prethodnih godina?
Staniša
Senior member
Pa teško da može lošije od prošlogodišnjeg stanja. Pešačio sam ceo dan oko Roga za 4-5 pastrmkica. A prošao 10x toliko izglednih mesta. Još jednom otišao pred kraj sezone kod ušća Prištavice, prošao još lošije, nijedna pastrmka, i par klenova. Da bar njih ima u nekom broju, nego i klenova slabo. Lipljana nisam ni video ni upecao
Staniša
Senior member
I dalje ne odustajem od Rzava, ali ulovi izostaju. Ne mogu da poverujem da u ovakvoj prirodi nema ribe, sve mislim da je do mene. Ili možda potcenjujem sposobnost krivolovaca ovog kraja