Da obnovim ovu temu, pošto se od 2014. godine kada je napisan poslednji post mnogo toga promenilo na ovom vojvođanskom Amazonu. A promenilo se na dobro, jer je bagra koja je godinama masakrirala ribu na većem delu toka rasterana. Sigurno ste ispratili rad par savesnih ribočuvara sa Tamiša, i smenu korumpiranog usedelog direktora Ribolovačkog saveza Vojvodine. Dobar prilog su napravili Marka Žvaka i Insajder ako neko nije odgledao.
Tamiš je i specifičan po tome što se svakih par godina izlije iz korita i napuni brojna mrestilišta tokom proleća. Par godina unazad ribočuvari su požrtvovano obilazili teško dostupne terene oko reke i skidali mreže i senkere seljacima, i rezultati su više nego vidljivi.
Na toj reci varaličarim već 25 godina, a pecam od kako sam mogao da držim štap u ruci. I mogu odgovorno da kažem, da više ribe, više ribolovaca i veće kulture ribolova nikad nije bilo. Stotine i stotine ribolovaca sa dozvolama, koji se striktno pridržavaju pravila, pa čak je postao trend da se matični šarani od 15+ kg obavezno vraćaju. Toga nikad nije bilo
Tamiš je tokom celog proleća ove godine bio van korita i odlično se izmrestio. Riba se toliko izmrestila, da na pojedinim mestima možeš videti jata i jata malih štuka, šarana, smuđa, bucova. Nije moguće pecati na žive mamce, jer svakih 5 minuta uhvatiš šarana od 15cm. Bucovi od 5+kg, protviš od 2+kg, veliki smuđevi i štuke su postali normalna pojava na celom toku. Potamišje je od pre nekoliko godina zaštićeno kao predeo izuzetnih odlika, prava divlja, prelepa reka. Ovog leta sam prespavao na reci, u Uzdinskoj šumi. U jednom danu čuješ nekoliko čopora šakala, vidiš srne koje preplivavaju reku, kašikare, vlastelice, belorepane, vidre, dabra... Noću ne možeš da spavaš od aktivnosti riba koje se kupaju i prave lom.
Ove jeseni planiram da probam strimerisanje na par lokacija, ako bude dobar warm water fly fishing kako se očekuje, javljam da za one koji nikad nisu posetili ovu reku svrate na akciju.