Postadoh pre neki dan na ovom sajtu nekakav Hero Member, a još nisam ispričao svoju priču - evo je 
Ribolovac sam postao davne 1970. godine sa svojih 8, a mušičar 1975. godine!!! Naime leta sam provodio pecajući sa dedom u Kraljevu, a moj ujak Milorad - Mića Maravić kraljevački slikar bio je za ondašnja vremena jako čudan ribolovac. Celoga života lovio je samo mušičarskim štapom, i to samo pastrmku!!! Kupio sam štap (Shakespeare glass) i čekrk (češki zeleni, ima ga po kile), lovio klenčiće na Ribnici i Ibru dok nisam dočekao da me prvi put odvede na Lopatnicu. Doveo me do jednog vira, rekao priđi odande, baci u penu pored stene, i na moj treći zabac polakomila se prva potočara. Ulovih se evidentno i ja, a ne samo ona!!!
Od tada pa do dana današnjeg iako i dalje lovim i na varalicu, ponekad sa decom i na plovak - za mene postoji samo jedna strast. Lutanje, bazanje, gaženje, šunjanje, bacanje i praćenje mušice po površini vode. Živim za svaki dan na vodi, i prisećam se istih svakodnevno. Najlepši snovi su mi momenti kada riba uzima muvu, i imam ih nebrojeno urezanih u pamćenje.
Tada je jedina literatura bila knjiga Jovana Petrovića "Tajne mušičarenja", a i muve su bile gotovo isključivo iz nje. Kočijaš, Hardy's Favourite, Profesor, Suvodolka, Beli moljac, Wickham's Fancy, Grizzly King, Jošavka, Red Palmer, Black Zulu, Alexandra, Trikolor,.... Bilo ih je teško nabaviti, bile su ogromne i slabo plivale na teškim Mustad udicama. Nije mi bilo druge, pa sam uz pomoć Pikija (mog kraljevačkog drugara) napravio prvu stegu u kućnoj radionici. Bila je očajna, ali svaki početak je težak. Prvu indijsku stegu kupio sam u Minhenu negde 1982. (tokom jedne šoping ture sa video plejerima i rekorderima)!!! Koštala me 50DM i služila dugi niz godina. Prve osnovne konce i neke materijale kupio sam iz Slovenije od Ivanke Sluga (iz Maribora) koja se oglašavala u časopisu "Zov" (koji je u ono vreme redovno imao članke iz mušičarenja). Naravno najveći deo materijala bio je iz kućne radinosti - konac za goblene, domaći petlovi, vunica iz maminih restlova, konci za opšivanje "Sintelon" podova,... Od alata imao sam samo jednu iglu i kontra pincetu! Najtraženiji i najkorišćeniji materijal bilo je perje pauna.
Kao srednjoškolac i student znao sam u ranac da spakujem "Tigar" čizme, stegu, štap i da zapalim u Kraljevo - na Goč i Lopatnicu, a najlepše uspomene su mi vezane za Studenicu. Redovno sam sa ujakom učestvovao na likovnim kolonijama u Studenici - on bi slikao sa šarolikim umetničkim društvom, a ja sam 7 dana obijao noge po kanjonu Studenice. Jadne pastrmke sam slagao u zamrzivač Hotela da bi ih poslednje veče u slast pojeli.
Kada sam počeo da vozim sve je postalo lakše, pa i pastrmke su bile bliže, međutim sve je naglo stalo 1991. godine. Rat, kraj studija, oženih se i zaposlih. Sin prvi, sin drugi (a bogami i sin treći). Para nije bilo ni za mnogo važnije stvari, a i benzin je bio astronomski skup. Vratio sam se prvoj ljubavi, a to je štuka kojoj se pridružio i smuđ. Polako, stao sam na noge i poslovno i porodično i negde 1997. godine počeo ponovo da obilazim reke sa pegavim lepoticama.
I DEFINITIVNO POLUDEO
Gradac, Mlava, Krupajska reka, Resava, Crnica, Grza, Radovanska reka, Studenica, Gvozdačka reka, Moravica, Drina, Ribnik, Pliva, Nišava, Beli Timok, Ibar. Zapadna Morava, Tamiš, Dunav, bare, Danska...
Gradac mi je dušu napunio u godinama posle rata i bede i ubedio me da ribu valja vratiti i ponovo potražiti.
Ribnik je svetli primer bogate vode sa odličnim gazdovanjem, krupnom i selektivnom ribom i izvanrednim uslovima za mušičarenje cele godine.
Drina mi je dušu preotela, i vuče me kao magnet - i u godinama kada nema lipljena ja se trudim i uspevam da uhvatim one retke preostale lepotane i vratim ih nazad da bi me ponovo sačekali dogodine.
Satro sam 3 stege za sve ove godine i sada trošim četvrtu uz naočare, štapove sam lomio po okolnom granju (Shakespeare nekoliko komada, 2 Silstara, 1 Cormoran,...) i jedva čekam ponovo na vodu.
Bistro
Na slikama - bezimena najstarija muva iz kutijica, Peter Ross, Shakespeare glass rod, moj prvi češki čekrk sa sve prastarom strunom i Leeda RimFly!!!
Ribolovac sam postao davne 1970. godine sa svojih 8, a mušičar 1975. godine!!! Naime leta sam provodio pecajući sa dedom u Kraljevu, a moj ujak Milorad - Mića Maravić kraljevački slikar bio je za ondašnja vremena jako čudan ribolovac. Celoga života lovio je samo mušičarskim štapom, i to samo pastrmku!!! Kupio sam štap (Shakespeare glass) i čekrk (češki zeleni, ima ga po kile), lovio klenčiće na Ribnici i Ibru dok nisam dočekao da me prvi put odvede na Lopatnicu. Doveo me do jednog vira, rekao priđi odande, baci u penu pored stene, i na moj treći zabac polakomila se prva potočara. Ulovih se evidentno i ja, a ne samo ona!!!
Od tada pa do dana današnjeg iako i dalje lovim i na varalicu, ponekad sa decom i na plovak - za mene postoji samo jedna strast. Lutanje, bazanje, gaženje, šunjanje, bacanje i praćenje mušice po površini vode. Živim za svaki dan na vodi, i prisećam se istih svakodnevno. Najlepši snovi su mi momenti kada riba uzima muvu, i imam ih nebrojeno urezanih u pamćenje.
Tada je jedina literatura bila knjiga Jovana Petrovića "Tajne mušičarenja", a i muve su bile gotovo isključivo iz nje. Kočijaš, Hardy's Favourite, Profesor, Suvodolka, Beli moljac, Wickham's Fancy, Grizzly King, Jošavka, Red Palmer, Black Zulu, Alexandra, Trikolor,.... Bilo ih je teško nabaviti, bile su ogromne i slabo plivale na teškim Mustad udicama. Nije mi bilo druge, pa sam uz pomoć Pikija (mog kraljevačkog drugara) napravio prvu stegu u kućnoj radionici. Bila je očajna, ali svaki početak je težak. Prvu indijsku stegu kupio sam u Minhenu negde 1982. (tokom jedne šoping ture sa video plejerima i rekorderima)!!! Koštala me 50DM i služila dugi niz godina. Prve osnovne konce i neke materijale kupio sam iz Slovenije od Ivanke Sluga (iz Maribora) koja se oglašavala u časopisu "Zov" (koji je u ono vreme redovno imao članke iz mušičarenja). Naravno najveći deo materijala bio je iz kućne radinosti - konac za goblene, domaći petlovi, vunica iz maminih restlova, konci za opšivanje "Sintelon" podova,... Od alata imao sam samo jednu iglu i kontra pincetu! Najtraženiji i najkorišćeniji materijal bilo je perje pauna.
Kao srednjoškolac i student znao sam u ranac da spakujem "Tigar" čizme, stegu, štap i da zapalim u Kraljevo - na Goč i Lopatnicu, a najlepše uspomene su mi vezane za Studenicu. Redovno sam sa ujakom učestvovao na likovnim kolonijama u Studenici - on bi slikao sa šarolikim umetničkim društvom, a ja sam 7 dana obijao noge po kanjonu Studenice. Jadne pastrmke sam slagao u zamrzivač Hotela da bi ih poslednje veče u slast pojeli.
Kada sam počeo da vozim sve je postalo lakše, pa i pastrmke su bile bliže, međutim sve je naglo stalo 1991. godine. Rat, kraj studija, oženih se i zaposlih. Sin prvi, sin drugi (a bogami i sin treći). Para nije bilo ni za mnogo važnije stvari, a i benzin je bio astronomski skup. Vratio sam se prvoj ljubavi, a to je štuka kojoj se pridružio i smuđ. Polako, stao sam na noge i poslovno i porodično i negde 1997. godine počeo ponovo da obilazim reke sa pegavim lepoticama.
I DEFINITIVNO POLUDEO
Gradac, Mlava, Krupajska reka, Resava, Crnica, Grza, Radovanska reka, Studenica, Gvozdačka reka, Moravica, Drina, Ribnik, Pliva, Nišava, Beli Timok, Ibar. Zapadna Morava, Tamiš, Dunav, bare, Danska...
Gradac mi je dušu napunio u godinama posle rata i bede i ubedio me da ribu valja vratiti i ponovo potražiti.
Ribnik je svetli primer bogate vode sa odličnim gazdovanjem, krupnom i selektivnom ribom i izvanrednim uslovima za mušičarenje cele godine.
Drina mi je dušu preotela, i vuče me kao magnet - i u godinama kada nema lipljena ja se trudim i uspevam da uhvatim one retke preostale lepotane i vratim ih nazad da bi me ponovo sačekali dogodine.
Satro sam 3 stege za sve ove godine i sada trošim četvrtu uz naočare, štapove sam lomio po okolnom granju (Shakespeare nekoliko komada, 2 Silstara, 1 Cormoran,...) i jedva čekam ponovo na vodu.
Bistro
Na slikama - bezimena najstarija muva iz kutijica, Peter Ross, Shakespeare glass rod, moj prvi češki čekrk sa sve prastarom strunom i Leeda RimFly!!!
pa bilo je i vreme 
Još kad sam pročitao da je štuka i tebi bila prva ljubav nekako mi se priča još više dopala 
konačno mogu "pravo" mušičariti, zaletio se ja na vodu , naravno na mjesto gdje me niko nevidi da mi se ne smiju i maši, maši al jok 
neide to više od 5m, neće to valjati velim sebi, pa sklopim to dok se ne nađe neko pametan da mi pokaže kako se to radi. Prva riba na muhu u kombinaciji sa olovom od 5g na kraju strune (parangal od 3 muhe) bio je balinčić na nekakvu Red Tag varijaciju.
