Pa odakle da pocnem...
Zivim u prelepom gradu Nisu koji je okruzen jos lepsim vodama. Od malena sam pecao sa drugarima, ocem, bratom, jednostavno pecanje je uvek bilo prisutno kao vid razonode i zabave. Veoma volim prirodu, narocito onu netaknutu i umeo sam sa drustvom cesto provoditi vreme u prirodi na pecanju ili onako. Pecao sam uglavnom na blinker varalicama ili zivim mamcima na skakavca, popca, svitca... Najlepse dane provodio na Toponickoj reci uzvodno od sela Miljkovac (gde imam vikendicu) gde je priroda prelepa a voda bila prepuna velikih klenova.Slobodno vreme u Nisu sam koristio na Nisavi oko vrezinskog bazena uzvodno i nizvodno. Cesto sam imao obicaj da cak i sa devojkom budem pored vode. Znate ono cebence neka klopica pice i neizostavno stap cisto da razbijemo monotoniju! Takvog jednog dana sa tadasnjom devojkom, a sadasnjom suprugom sedimo kod zute stene na obali i uzivamo... Malo bacim varalicu, malo se zezam sa zenom, u principu opusteno. Ona pocinje da me zeza kako mi nista ne ide, da ostavim taj stap da se ne mlatim itd. Kaze ja sam bolji ribolovac od tebe, vidi kolikog sam soma uhvatila!?
I u tom trenutku dolazi tip, onako sminkerski obucen u neopren sa prslkom i mahacem. Polagano zagazi u brzak ispod vira gde smo mi sedeli... I otpoce spektakal. Ja sam kao hipnotisan posmatrao sta ziv covek radi. Kao u najlepsem filmu, motao je konac kroz vazduh sa takvom vestinom da mi je zastajao dah u grudima. Sunce je bilo u padu i bacalo svoje zrake prema nama, akonac je svetlucao kroz vazduh bacajuci kapi vodu unaokolo... Prizor kao iz najlepse ribarske bajke. A mesto na kome sam se ja dotada mucio kao da je odjednom ozivelo. Udarac za udarcem, mada mi to i nije bilo toliko vazno bio sam inpresioniran samim nacinom pecanja stilom, pojavom, gracioznoscu...
I tada sam se zaljubio u tu vrstu ribolova. Proslo je jos dosta vremena pre nego sam uhvatio mahac u ruku, do tada sam sa prijateljem Prof. Vladom cesto isao na pecanje uglavnom na plovak, ali smo uvek razgovarali o FF. Posto mi je supruga jedno vreme radila kao prevodilac za Norvezane koji su poslovno bili u Nisu, normalno sprijateljili smo se sa njima i tako kroz razgovore jednog dana dosli i do teme ribolova. Prijatelj, norvezanin mi otkrije da je ribolovac i to musicar i tako smo danima raspredali price o ribolovu narocito FF i onda on posle kraceg odmora u Norveskoj dodje u Nis i pozove me tel. kaze ima poklon za mene. Zamislite moje iznenadjenje kad je dosao! Musicarac sa sve cekrko i koncem! Moja sreca je bila neizmerna samo sto nisam skakao i vristao po stanu! Sutradan izadjem na krov zgrade da probam stap ividim moguli ja to. Odusevljeno sam pozvao svog prijatelja profu ionda zajedno otisli do caira gde sam uzeo svoj prvi komplet musica i nesto jos od opreme. Na moje iznenadjenje i profa je istog dana uzeo stap cekrk i nesto od opreme i odtada smo se posvetili samo musicarenju. Do duse ja sa manje izlazaka na vodu zbog finansijskih problema ali uglavnom ostali nacini ribolova su prestali da postoje. Svoj napredak kao i razumevanje musicarenja i dugujemo Randji sa kojim smo se upoznali odmah u pocetku i koji nas je svojim savetima izveo na put. I ranije sam bio borac za ekologiju i odrzavanje cistoce nasih reka, a pogotovo sada od kada se bavim ovim hobijem ili sportom (kako ko voli).FF je nesto sto coveka priblizava prirodi, nesto sto ispunjava i duh i telo. Treba ziveti u skladu sa prirodom, i pokusati da je sto manje narusis.
za Zvezdana...
bila je jedno 250-300 grama teška. Ruka mi bila 2 nedelje kao tuđa posle prvog "pecanja".
