Gradački lipljen
- Začetnik teme MMartic
- Datum pokretanja
Ajd i ja reč-dve 
Nikako ne volem kad se čovek igra Boga. I nije mi lipljen ništa miliji od pastrmke (ili peša recimo).
Ali problem je što se na Nišavi čovek već zaigrao... Ova reka je devastirana. Upropašćena. Ispražnjena. Sa onakvim potencijalom i mogućnostima je jednom rečju PRAZNA. Ni klena ni pastrmke. A ni ostalih riba...
Obzirom da je ona već veštačka tvorevina ne vidim nijedan razlog zašto ne probati sa lipljenom. Pa nije to Snakehead... I živi u ovom slivu a mnoge reke u kojima ga je bilo ga više nema...
Pa ako preživi ono što ne mogu ni pastrmka ni klen trenutno (a liči da bi njemu odgovaralo), kao i ako preživi sve ribokradice (priča se da su u ovom kraju i školovani i talentovani) - neka ga
Dotle - može se Nišava koristiti kao poligon za vodene zabačaje... Ja vežbao nekoliko puta
Nikako ne volem kad se čovek igra Boga. I nije mi lipljen ništa miliji od pastrmke (ili peša recimo).
Ali problem je što se na Nišavi čovek već zaigrao... Ova reka je devastirana. Upropašćena. Ispražnjena. Sa onakvim potencijalom i mogućnostima je jednom rečju PRAZNA. Ni klena ni pastrmke. A ni ostalih riba...
Obzirom da je ona već veštačka tvorevina ne vidim nijedan razlog zašto ne probati sa lipljenom. Pa nije to Snakehead... I živi u ovom slivu a mnoge reke u kojima ga je bilo ga više nema...
Pa ako preživi ono što ne mogu ni pastrmka ni klen trenutno (a liči da bi njemu odgovaralo), kao i ako preživi sve ribokradice (priča se da su u ovom kraju i školovani i talentovani) - neka ga
Dotle - može se Nišava koristiti kao poligon za vodene zabačaje... Ja vežbao nekoliko puta
Taj stručnjak će biti konsultovan 100% i od njega će se tražiti odgovori na pitanja koje Vi niste dali.Nismo se razumeli,nisam Vam tražio lokacije gde se mresti pastrmka već odgovore na pitanja oko reke Nišave:
-kako poribljavanje loše utiče na praznu reku?
-kako lipljan zauzima prostor i hranu ribama kojih nema u reci
-kako se narušava sistem biološke raznovrsnosti vrsta koji je .... nemam reči kako bi ga opisao
Ima puno suprotnosti u Vašim postovima koje sam pažljivo pročitao a jedna od njih je da će se lipljen povući sa ostalom ribom dok u drugom kažete da će se proširiti na pritoke.Ako bi se to desilio onda bi ušao samo u Jermu i deo Temštice do HE Temac do brane ,taj deo reke ionako nema veliku populaciju pastrmki osim u određenom periodu godine(znate kad).Dok mi ovde pišemo,prošle nedelje su reku častili sa cisternom cementa u prahu ovi sa autoputa,10km nizvodno od grada čujem da je bilo velikog uginuća a zbog čega nije bilo u medijima kad budem saznao precizne i tačne podatke izneću ih.Ako je ova informacija tačna u meri u kojoj sam čuo iluzorno je da pričamo o ovome ovde.Deonicu reke od 2,5km ispod ušča Ginske u Jermu su pre 4 god. uništili iz "Alpine" sa koridora, najveći zimovnik je uništen a reka u gornjem toku prosečne širine 7-10 metara je uvedena u korito širine 50metara, i opet niko od nadležnih nije reagovao već grupa ribolovaca i entuzijasta koji vole ovu reku(nažalost bez mene jer sam bio bolestan) "Alpine" je priznala štetu međutim ubrzo nakon toga su bankrotirali i više nismo imali kome da se obratimo i sada ovo ako je tačno u meri u kojoj sam čuo, glupo je nastaviti sa bilo kakvim pisanjem ovde.Više se neću oglašavati u ovoj temi jer ne vidim nikakav smisao jer po Vama ispada da smo Nišavu mi napravili takvom i da je takvu zaslužujemo kao i ostali koje ste naveli....
-kako poribljavanje loše utiče na praznu reku?
-kako lipljan zauzima prostor i hranu ribama kojih nema u reci
-kako se narušava sistem biološke raznovrsnosti vrsta koji je .... nemam reči kako bi ga opisao
Ima puno suprotnosti u Vašim postovima koje sam pažljivo pročitao a jedna od njih je da će se lipljen povući sa ostalom ribom dok u drugom kažete da će se proširiti na pritoke.Ako bi se to desilio onda bi ušao samo u Jermu i deo Temštice do HE Temac do brane ,taj deo reke ionako nema veliku populaciju pastrmki osim u određenom periodu godine(znate kad).Dok mi ovde pišemo,prošle nedelje su reku častili sa cisternom cementa u prahu ovi sa autoputa,10km nizvodno od grada čujem da je bilo velikog uginuća a zbog čega nije bilo u medijima kad budem saznao precizne i tačne podatke izneću ih.Ako je ova informacija tačna u meri u kojoj sam čuo iluzorno je da pričamo o ovome ovde.Deonicu reke od 2,5km ispod ušča Ginske u Jermu su pre 4 god. uništili iz "Alpine" sa koridora, najveći zimovnik je uništen a reka u gornjem toku prosečne širine 7-10 metara je uvedena u korito širine 50metara, i opet niko od nadležnih nije reagovao već grupa ribolovaca i entuzijasta koji vole ovu reku(nažalost bez mene jer sam bio bolestan) "Alpine" je priznala štetu međutim ubrzo nakon toga su bankrotirali i više nismo imali kome da se obratimo i sada ovo ako je tačno u meri u kojoj sam čuo, glupo je nastaviti sa bilo kakvim pisanjem ovde.Više se neću oglašavati u ovoj temi jer ne vidim nikakav smisao jer po Vama ispada da smo Nišavu mi napravili takvom i da je takvu zaslužujemo kao i ostali koje ste naveli....
SasaPi kako ne razumes osnovne stvari. Ne postoji kod nas strucnjak koji ce ti dati blagoslov za unosenje lipljana. Ne postoji strucnjak koji ce ti dati bio sta sem preporuke "cuvajte reku". I ne postoji strucnjak koji ce vam resiti problem. Jer to nisu strucnjaci vec "strucnjaci" i oni umeju samo da konstatuju. Iz toga i ti si strucnjak kao i Mita jer konstatujete da nema ribe. E takvi "strucnjaci" nam sad uce decu. Naravno pogresno. Ne uce decu da razmisljaju svojom glavom vec ono kako je napisano u knjigama pre X godina. U tim knjigama pise kakva je reka Nisava iako ona vec vise desetina godina uopste nije takva, mozda cak pise i kako lipljan potiskuje pastrmku naseljava joj staniste i otima hranu iz usta, a mozda cak i kako lipljan jede pastrmku. Nista me ne cudi. "Strucnjaci" su tu da vam uzmu pare kako bi konstatovali kako je stanje lose, mozda vam uzmu pare i kazu "zabranite ribolov", a najcesce kazu "pojacajte cuvanje". I sta onda vi radite? Angazujete nekog "strucnjaka" ko vam kaze da ste kriminalci, olos, lopovi i to vam jos sve lepo masno naplati. Moja preporuka je da svakog takvog "strucnjaka" koji vam pomene gore citirane predloge, nagradite nogom u bulju jer oni to najbolje razumeju.
"Strucnjaci" se bave pisanjem "naucnih clanaka" o mutantima iz Gradca koje jedu koze i krave, napadaju ljude i siluju zene, a kad malo bolje pogledas u pitanju je najlepsa i najbogatija reka, broj jedan revir u Srbiji.
"Strucnjaci" se bave pisanjem "naucnih clanaka" o mutantima iz Gradca koje jedu koze i krave, napadaju ljude i siluju zene, a kad malo bolje pogledas u pitanju je najlepsa i najbogatija reka, broj jedan revir u Srbiji.
Simpson je u pravu. Jebem ti ja reku koja je do pre 15 godina bila puna ribe pa je odjednom to nestalo pa sad sedimo I gledamo samo zabe I govorimo kako je glupo ubaciti neku vrstu ribe jer je to stetno po reku koja je mrtva..Ja sam zagovornik toga da se u donji deo Graca pusti lipljen.Bilo ga je u Gracu pre 40 godina( jeste bio ubacen ) moze I sad da pliva.
PedjaBG hvala na odgovoru.Opet imam pitanje da li se vizuelno raziliku ili samo DNk analizom?
Ja nisam uočio da postoje dvije različite "vrste".
Uticaj HE na život lipljena ispod HE Zvornik,najveći problem je migracija i kretanje u jednom pravcu.Znači HE Zvornik ima riblju stazu i otvara se svake godine,po otvaranju riba to osjeti,sva riba i cipridi i salmonoidi.Te krene uzvodno.
Na taj način Drina II gubi sav svoj potencijal,na našu žalost!
Primjer o razvijanju lipljena ispod ove HE se jasno osjetio kada se riblja staza držala zatvorena.Vrlo brzo se proširila populacija (iza '90-ih) i ribe su još brže stasale.Najdovitljivi su odmah počeli sa izradom muva i lovom putem vaser kugle.
Zašto ovo pišem?Pa ovaj dio Drine se ne smatra salamonoidnim,a ima solidna populacija mladice,i sporadični ulovi pastrmke.
Ovih dana je uhvaćen jedan lipljen slučajno u lovu bijele ribe.što opet dokazuje njegovo postojanje.
Ja sam dao prijatelju muve da proba vaser kuglom da prečešlja terene,tereni nizvodo od Loznice.
Kako kaže javlja se nešto na površini,kupi insekte a neznamo šta je!
Nije nam cilj ulov već da utvrdimo da li ga ima na tom području.
Ja nisam uočio da postoje dvije različite "vrste".
Uticaj HE na život lipljena ispod HE Zvornik,najveći problem je migracija i kretanje u jednom pravcu.Znači HE Zvornik ima riblju stazu i otvara se svake godine,po otvaranju riba to osjeti,sva riba i cipridi i salmonoidi.Te krene uzvodno.
Na taj način Drina II gubi sav svoj potencijal,na našu žalost!
Primjer o razvijanju lipljena ispod ove HE se jasno osjetio kada se riblja staza držala zatvorena.Vrlo brzo se proširila populacija (iza '90-ih) i ribe su još brže stasale.Najdovitljivi su odmah počeli sa izradom muva i lovom putem vaser kugle.
Zašto ovo pišem?Pa ovaj dio Drine se ne smatra salamonoidnim,a ima solidna populacija mladice,i sporadični ulovi pastrmke.
Ovih dana je uhvaćen jedan lipljen slučajno u lovu bijele ribe.što opet dokazuje njegovo postojanje.
Ja sam dao prijatelju muve da proba vaser kuglom da prečešlja terene,tereni nizvodo od Loznice.
Kako kaže javlja se nešto na površini,kupi insekte a neznamo šta je!
Nije nam cilj ulov već da utvrdimo da li ga ima na tom području.
Stvarno je sranje što je Gradac upropašćen,nema ribe,reka devastirana,nema čuvara ,loši upravljači.
jedino što cela prva rečenica ide pod " "
Te priče rekla kazala o ubacivanju ribe su pustili oni koji su ubacivali ribu i za koje postoje papiri da su to radili sa blagajkama i ostalim ribama su najglasniji da je Gradac poribljavan sa ribama sa drugih strana.
Sem njih to niko nije radio,ali im smeta što se ta riba raširila i što je ima.
Oni će se i sami prepoznati ovde.
jedino što cela prva rečenica ide pod " "
Te priče rekla kazala o ubacivanju ribe su pustili oni koji su ubacivali ribu i za koje postoje papiri da su to radili sa blagajkama i ostalim ribama su najglasniji da je Gradac poribljavan sa ribama sa drugih strana.
Sem njih to niko nije radio,ali im smeta što se ta riba raširila i što je ima.
Oni će se i sami prepoznati ovde.
Tommylee, pastrmku smo nasli i u Dunavu kod Velikog Gradista, uhvatili agregatom nekoliko primeraka, divlja, ali atlantska, uz podvodni (akumulacijom potopljeni) izvor sveze vode. Nekako dospela, zadrzala se i udomila. Slicna pastrmka stigla je i na druga mesta (prema nalazima ili obavestenjima). ALI
To ne znaci da je Dunav pred Djerdapom postao salmonidna voda i da tamo moze da se lovi pastrmka (a ribari slucajno ulove po jednu-dve godisnje u mreze). Jednostavno, to su sporadicni malobrojni primerci.
Isto tako, poneki ulov lipljena ili mladice ispod zvornicke brane ne znaci da se na nju moze ici ciljno. Ko ciljno zeli da ih lovi, treba da ide iznad Ljubovije, uzvodno.
U svakoj reci zajednice riba smenjuju se manje ili vise postepeno; prelazi nikad nisu kao nozem odseceni, vec polako opada broj jednih, a pojavljuje se i postepeno raste udeo drugih vrsta. Koliko je to polako (ili naglo), razlikuje se od reke do reke i zavisi od kojecega.
Inace, male razlike izmedju slovenackih, unskih i drinskih lipljena postoje i neki ih sasvim dobro razlikuju. Mene to nije preterano interesovalo, mada na oko primecujem da su oni iz Sane drugaciji od mnogih koji se hvataju na Ribniku. Trebalo bi da se i drinski lipljen razlikuje od slovenackog, ali na Drini ne lovim lipljena. Medjutim, po mtDNA se bez problema razlikuju.
Zvornicka riblja staza ima mnoge pozitivne efekte, od kojih je migracija skobalja uzvodno kao hranidbene osnove mladice najveca dobrobit. Ne verujem da lipljen mnogo koristi stazu i bezi iznad brasne; par godina koliko sam gledao zaustavljanje staze radi kontrole, nije bilo nijednog, kao ni mladice. U stazi su 90% bilo skobalji, a onda i druga "bela" riba (plotica, mrena i bucov). I to (sem mrene) hoce da kupi muvu s povrsine. Cak i uklija i pliska , koji h tu sigurno ima.
Pojedinacni lipljeni i mladice i retka pastrmka u tom delu Drine nisu njegov potencijal, vec njegova retkost. A potencijal je ono sto taj deo Drine razmenjuje sa Savom i pritokama koje su blizu. To je pokazala analiza zajednica riba Save i ostalih pritoka od izvora (obe Save) do usca. Springer-Verlag izdao je monografiju o Savi u kojoj je taj rad. Kad budem imao u rukama, obavesticu sve preko foruma. Kom nije problem da cita, moci ce, besplatno.
Sto se tice strucnjaka, odmah moze da vam kaze da bez cuvanja reke, tj. sa masovnom ribokradjom, poribljavanje ne vredi nista. I naravno da on pojma nema. Isto tako, kaze vam da se poribljavanjem cak i onog sto se misli da je u redu u stvari unosi ono sto se ne vidi da nije u redu ili se o tome ne zna jos kojesta, a takve stete makar i pricinjene iz neznanja tesko je popraviti. One pricinjene s znanjem ne vredi ni popravljati.
Da biste razumeli o cemu govorim, razmislite da li biste svom detetu dali sveze ispeceni rostilj za koji se plasite da je napravljen od mesa u ciju ispravnost sumnjate? Vecina valjda ne bi. Neki od ovde prisutnih bi ga pojeli sami
samo da dokazu da je to odlican rostilj, jer takav im je mentalni sklop :. Niko ne bi kupovao takvo sumnjivo rostiljsko meso, a kamo li rizikovao hraneci svoje njime.
Slicno je i sa poribljavanjem: dobijete lipljena, pastrmku ili mladicu (ili druge vrste riba) i stavite ih sa svojima (koje ste dotle opustosili; najcesce je preveliki izlov, ilegalan ili legalan razlog nedostajanja ribe; ovo s Nisavom je dosad bio izuzetan razlog, a u stvari mislim da nije ni resalno da u njoj nema ribe) samo zato da bi se opet premestila u zamrzivace. Naravno, dok ne stigne u zamrzivace, dosljacka riba se izmresti sa domacom i eto zavrsenog posla oko ocuvanja autohtonih fondova riba. I to je onda gotovo nemoguce ispraviti, posebno ako je reka velika.
Lipljen bi zauzeo proastor i hranu pastrmki koja ce tu u reci moci da bude i treba da je ima. Ako se ne unese, vec se vremenom populacija pastrmke razvije, Nisava ce moci da bude dobra salmonidna voda. Bojim se, medjutim, da niko od onih koji se zalazu za poribljavanje ne uzima u obzir i poljoprivredno, komunalno i industrijsko zagadjenje koje je postojalo i postojace, a koje hidroelektrana svojim vestackim hladnim bujicama razredjuje i odnosi, uticuci na kvalitet vode. To nece dobro uticati na mrest, ali na zivot pastrmki verovatno hoce, a za mrest ce se snalaziti na mestima koja su najmanje izlozena dejstvu tih bujicnih protoka.
Vec sam pisao da lipljen nikad nije prirodno ziveo u slivu Juzne Morave, niti Velike. Kome to ne znaci nista, ne vredi ni objasnjavati preterano. U Rumuniji takodje postoje o njemu mitovi i legende, ali ne i mnogo pisanih podataka, reke u kojima Banarescu pominje da ga je do 1964. godine bilo sad ga ne sadrze, a Bugari smatraju da u njihovim rekama nije nikad ziveo. To je prilicno tesko logicki prihvatiti, ali ja se ne uzbudjujem ppreterano oko toga. Logika je disciplina filozofije, a ne realna kategorija i ono sto postoji cesto je suprotno logici, pa iz toga, logicno sledi, ne treba se preterano ni pozivati na logiku. Vec na stvarnost. A ona je da su slike lipljena i mladica iz dela Ibra uzvodno od jezera Gazivode. Da je pre oko dvadeset godina uginuo u Studenici i da ga nije bilo, ili ga je u samom srednjem delu Ibra bilo jako malo. Zadnji put, koliko znam, pre 6-7 godina kad smo radili nismo ga agregatom u Studenici dobili, a ima rekla-kazala pecarosa da ga i u Studenici i u tom delu Ibra povremeno hvataju (!?). Bilo bi dobro da je tako i da se njegov povratak tamo nastavi, ali da to ne budu doneseni unski (citaj: svercovani, poreklom slovenacki) lipljeni.
SasaPi, mislim da niko drugi sem onih koji zive uz Nisavu nisu mogli da je naprave takvom, izlovljenom (kad je neko tamo sreo ribocuvara?), sa deponijama uz reku, izlivima kanalizacijske vode, kopovima sljunka i drugim negativnim uticajima. Niti strucnjaci, niti nestrucne pridoslice iz ozloglasenog Beograda. Suprotno ovim napisima i zalopojkama na forumu, moji prijatelji iz tog kraja cesto mi javljaju o ulovima obicnih i kapitalnih pastrmki. Zasto ne bi verovao njima? Onako cisto laicki?
Prica o tome da je ribe manje nego nekad moze nastati i zbog toga sto ima vise ribolovaca (ukljucujuci i ribokradice), sto ribolovci manje vremena i dana provode na vodi, sto su se promenile navike riba, rezimi voda i vrste koje su dominantne u novim uslovima pa se drugacije lovi, sa manje uspeha ili u manjem vremenskom periodu pogodnom za ribolov, itd. Poribljavanje samo po sebi nije nikakvo resenje, jer ne otkriva razloge losijih ulova; ono samo zamazuje oci onima koji su pogodjeni pogorsanim pecanjem na njihovoj vodi. Zalaganje za resavanje problema poribljavanjem i cak i unosom novih vrsta vodi samo produzenju takvog stanja.
Sto se tice naucnih clanaka o Gradcu, jedan koji je objavljen dovoljan je zauvek. Moze se preuzeti sa linka https://fvm.academia.edu/PredragSimonovic ili https://www.researchgate.net/publication/260778991_Effects_of_stocking_with_brood_fish_to_management_with_resident_stream_dwelling_brown_trout_Salmo_cf._trutta_L._stock
S tim sto se dogodilo Gradcu (a vidi se na forumima), od nekada prirodne pastrmske vode najblize Beogradu, ostao je samo voda najbliza Beogradu u kojoj cak i deca hvataju pastrmke od preko 40, 50, pa i 60 cm duzine. Sa obale, musicarskim stapom, bez Simms kombinezona.
To je sasvim razumljivo stanje za nase pastrmske vode te velicine, kome mnogi teze i spremni su da se za njega u svojim vodama bezrezervno zaloze.
@Klokot, Vase pitanje krajnje je otvoreno i hvala sto ste ga tako pristojno postavili. Treba u uslovima koji sad na Nisavi postoje naci najvaznije odrednice koje cine stanje ovakvim i po njima preduzeti nesto. Prvo u pogledu kontrole ribolova, a zatim u pogledu samokontrole ribolovaca i njihovog uticaja na ostale (opstina zbog komunalnog zagadjenja, "Alpina" i drugi zagadjivaci).
Nadam se da sam bar malo pojasnio stvari onima koji su hteli da razumeju o cemu se radi. Meni licno pirotske vode uvek predstavljaju veliko zadovoljstvo, ali mi jako smeta sto posle polovine juna na njih jedva da vredi ici, jer su dotle skoro potpuno ispraznjene. Ne od ljudi sa strane, naravno.
A sto se tice "Blagajki", njih nije placao privatni donator koji je od 2007. naovamo kupovao ribu za Gradac (javna tajna). One su poribljene 2000., pre nego sto sam zapoceo vodjenje ribarskog podrucja Klisure reke "Gradac", 2003. godine. Od 2003. do 2007. godine nije bilo poribljavanja, ali je pastrmski fond bio izuzetno bogat. Rad za koji postoji link gore jasno govori kakvo je stanje bilo 2003., a kakvo 2008. godine na Gradcu. Atlantski soj pastrmki otkrio sam takodje ja sa svojim tadasnjim doktorantom Maricem i prvi ukazao na njega. Moj angazman na Gradcu prestao je 2008. godine, tako da je sve sto je bilo posle toga odgovornost nekog drugog. Mislim da time ostaje onima koji bi hteli da se pokriju tudjim, navodno losim delima vrlo malo prostora za to. Gradac je proizvod raskoraka izmedju zelja i mogucnosti ikad ne bude bilo vise mogucnosti, nece moci biti ni zadovoljenja zelja. Ali ce sve sto je u njega uneto, nazalost, ostaviti u njemu traga. A posledice? To je vec strucnost, da ne zamaram.
To ne znaci da je Dunav pred Djerdapom postao salmonidna voda i da tamo moze da se lovi pastrmka (a ribari slucajno ulove po jednu-dve godisnje u mreze). Jednostavno, to su sporadicni malobrojni primerci.
Isto tako, poneki ulov lipljena ili mladice ispod zvornicke brane ne znaci da se na nju moze ici ciljno. Ko ciljno zeli da ih lovi, treba da ide iznad Ljubovije, uzvodno.
U svakoj reci zajednice riba smenjuju se manje ili vise postepeno; prelazi nikad nisu kao nozem odseceni, vec polako opada broj jednih, a pojavljuje se i postepeno raste udeo drugih vrsta. Koliko je to polako (ili naglo), razlikuje se od reke do reke i zavisi od kojecega.
Inace, male razlike izmedju slovenackih, unskih i drinskih lipljena postoje i neki ih sasvim dobro razlikuju. Mene to nije preterano interesovalo, mada na oko primecujem da su oni iz Sane drugaciji od mnogih koji se hvataju na Ribniku. Trebalo bi da se i drinski lipljen razlikuje od slovenackog, ali na Drini ne lovim lipljena. Medjutim, po mtDNA se bez problema razlikuju.
Zvornicka riblja staza ima mnoge pozitivne efekte, od kojih je migracija skobalja uzvodno kao hranidbene osnove mladice najveca dobrobit. Ne verujem da lipljen mnogo koristi stazu i bezi iznad brasne; par godina koliko sam gledao zaustavljanje staze radi kontrole, nije bilo nijednog, kao ni mladice. U stazi su 90% bilo skobalji, a onda i druga "bela" riba (plotica, mrena i bucov). I to (sem mrene) hoce da kupi muvu s povrsine. Cak i uklija i pliska , koji h tu sigurno ima.
Pojedinacni lipljeni i mladice i retka pastrmka u tom delu Drine nisu njegov potencijal, vec njegova retkost. A potencijal je ono sto taj deo Drine razmenjuje sa Savom i pritokama koje su blizu. To je pokazala analiza zajednica riba Save i ostalih pritoka od izvora (obe Save) do usca. Springer-Verlag izdao je monografiju o Savi u kojoj je taj rad. Kad budem imao u rukama, obavesticu sve preko foruma. Kom nije problem da cita, moci ce, besplatno
. Sto se tice strucnjaka, odmah moze da vam kaze da bez cuvanja reke, tj. sa masovnom ribokradjom, poribljavanje ne vredi nista. I naravno da on pojma nema. Isto tako, kaze vam da se poribljavanjem cak i onog sto se misli da je u redu u stvari unosi ono sto se ne vidi da nije u redu ili se o tome ne zna jos kojesta, a takve stete makar i pricinjene iz neznanja tesko je popraviti. One pricinjene s znanjem ne vredi ni popravljati.
Da biste razumeli o cemu govorim, razmislite da li biste svom detetu dali sveze ispeceni rostilj za koji se plasite da je napravljen od mesa u ciju ispravnost sumnjate? Vecina valjda ne bi. Neki od ovde prisutnih bi ga pojeli sami
samo da dokazu da je to odlican rostilj, jer takav im je mentalni sklop :. Niko ne bi kupovao takvo sumnjivo rostiljsko meso, a kamo li rizikovao hraneci svoje njime.Slicno je i sa poribljavanjem: dobijete lipljena, pastrmku ili mladicu (ili druge vrste riba) i stavite ih sa svojima (koje ste dotle opustosili; najcesce je preveliki izlov, ilegalan ili legalan razlog nedostajanja ribe; ovo s Nisavom je dosad bio izuzetan razlog, a u stvari mislim da nije ni resalno da u njoj nema ribe) samo zato da bi se opet premestila u zamrzivace. Naravno, dok ne stigne u zamrzivace, dosljacka riba se izmresti sa domacom i eto zavrsenog posla oko ocuvanja autohtonih fondova riba. I to je onda gotovo nemoguce ispraviti, posebno ako je reka velika.
Lipljen bi zauzeo proastor i hranu pastrmki koja ce tu u reci moci da bude i treba da je ima. Ako se ne unese, vec se vremenom populacija pastrmke razvije, Nisava ce moci da bude dobra salmonidna voda. Bojim se, medjutim, da niko od onih koji se zalazu za poribljavanje ne uzima u obzir i poljoprivredno, komunalno i industrijsko zagadjenje koje je postojalo i postojace, a koje hidroelektrana svojim vestackim hladnim bujicama razredjuje i odnosi, uticuci na kvalitet vode. To nece dobro uticati na mrest, ali na zivot pastrmki verovatno hoce, a za mrest ce se snalaziti na mestima koja su najmanje izlozena dejstvu tih bujicnih protoka.
Vec sam pisao da lipljen nikad nije prirodno ziveo u slivu Juzne Morave, niti Velike. Kome to ne znaci nista, ne vredi ni objasnjavati preterano. U Rumuniji takodje postoje o njemu mitovi i legende, ali ne i mnogo pisanih podataka, reke u kojima Banarescu pominje da ga je do 1964. godine bilo sad ga ne sadrze, a Bugari smatraju da u njihovim rekama nije nikad ziveo. To je prilicno tesko logicki prihvatiti, ali ja se ne uzbudjujem ppreterano oko toga. Logika je disciplina filozofije, a ne realna kategorija i ono sto postoji cesto je suprotno logici, pa iz toga, logicno sledi, ne treba se preterano ni pozivati na logiku. Vec na stvarnost. A ona je da su slike lipljena i mladica iz dela Ibra uzvodno od jezera Gazivode. Da je pre oko dvadeset godina uginuo u Studenici i da ga nije bilo, ili ga je u samom srednjem delu Ibra bilo jako malo. Zadnji put, koliko znam, pre 6-7 godina kad smo radili nismo ga agregatom u Studenici dobili, a ima rekla-kazala pecarosa da ga i u Studenici i u tom delu Ibra povremeno hvataju (!?). Bilo bi dobro da je tako i da se njegov povratak tamo nastavi, ali da to ne budu doneseni unski (citaj: svercovani, poreklom slovenacki) lipljeni.
SasaPi, mislim da niko drugi sem onih koji zive uz Nisavu nisu mogli da je naprave takvom, izlovljenom (kad je neko tamo sreo ribocuvara?), sa deponijama uz reku, izlivima kanalizacijske vode, kopovima sljunka i drugim negativnim uticajima. Niti strucnjaci, niti nestrucne pridoslice iz ozloglasenog Beograda. Suprotno ovim napisima i zalopojkama na forumu, moji prijatelji iz tog kraja cesto mi javljaju o ulovima obicnih i kapitalnih pastrmki. Zasto ne bi verovao njima? Onako cisto laicki?
Prica o tome da je ribe manje nego nekad moze nastati i zbog toga sto ima vise ribolovaca (ukljucujuci i ribokradice), sto ribolovci manje vremena i dana provode na vodi, sto su se promenile navike riba, rezimi voda i vrste koje su dominantne u novim uslovima pa se drugacije lovi, sa manje uspeha ili u manjem vremenskom periodu pogodnom za ribolov, itd. Poribljavanje samo po sebi nije nikakvo resenje, jer ne otkriva razloge losijih ulova; ono samo zamazuje oci onima koji su pogodjeni pogorsanim pecanjem na njihovoj vodi. Zalaganje za resavanje problema poribljavanjem i cak i unosom novih vrsta vodi samo produzenju takvog stanja.
Sto se tice naucnih clanaka o Gradcu, jedan koji je objavljen dovoljan je zauvek. Moze se preuzeti sa linka https://fvm.academia.edu/PredragSimonovic ili https://www.researchgate.net/publication/260778991_Effects_of_stocking_with_brood_fish_to_management_with_resident_stream_dwelling_brown_trout_Salmo_cf._trutta_L._stock
S tim sto se dogodilo Gradcu (a vidi se na forumima), od nekada prirodne pastrmske vode najblize Beogradu, ostao je samo voda najbliza Beogradu u kojoj cak i deca hvataju pastrmke od preko 40, 50, pa i 60 cm duzine. Sa obale, musicarskim stapom, bez Simms kombinezona.
To je sasvim razumljivo stanje za nase pastrmske vode te velicine, kome mnogi teze i spremni su da se za njega u svojim vodama bezrezervno zaloze.
@Klokot, Vase pitanje krajnje je otvoreno i hvala sto ste ga tako pristojno postavili. Treba u uslovima koji sad na Nisavi postoje naci najvaznije odrednice koje cine stanje ovakvim i po njima preduzeti nesto. Prvo u pogledu kontrole ribolova, a zatim u pogledu samokontrole ribolovaca i njihovog uticaja na ostale (opstina zbog komunalnog zagadjenja, "Alpina" i drugi zagadjivaci).
Nadam se da sam bar malo pojasnio stvari onima koji su hteli da razumeju o cemu se radi. Meni licno pirotske vode uvek predstavljaju veliko zadovoljstvo, ali mi jako smeta sto posle polovine juna na njih jedva da vredi ici, jer su dotle skoro potpuno ispraznjene. Ne od ljudi sa strane, naravno.
A sto se tice "Blagajki", njih nije placao privatni donator koji je od 2007. naovamo kupovao ribu za Gradac (javna tajna). One su poribljene 2000., pre nego sto sam zapoceo vodjenje ribarskog podrucja Klisure reke "Gradac", 2003. godine. Od 2003. do 2007. godine nije bilo poribljavanja, ali je pastrmski fond bio izuzetno bogat. Rad za koji postoji link gore jasno govori kakvo je stanje bilo 2003., a kakvo 2008. godine na Gradcu. Atlantski soj pastrmki otkrio sam takodje ja sa svojim tadasnjim doktorantom Maricem i prvi ukazao na njega. Moj angazman na Gradcu prestao je 2008. godine, tako da je sve sto je bilo posle toga odgovornost nekog drugog. Mislim da time ostaje onima koji bi hteli da se pokriju tudjim, navodno losim delima vrlo malo prostora za to. Gradac je proizvod raskoraka izmedju zelja i mogucnosti ikad ne bude bilo vise mogucnosti, nece moci biti ni zadovoljenja zelja. Ali ce sve sto je u njega uneto, nazalost, ostaviti u njemu traga. A posledice? To je vec strucnost, da ne zamaram.
Dragi prijatelji, precizne podatke nemam ni o rekama na kojima radim, a kamoli o Nisavi, koju vode "Srbijasume", Sumsko gazdinstvo "Pirot". Monitoring ribljeg fonda propisan ovim zakonom 2009. godine do danas nije postavljen, niti zaziveo. Spremali smo se ove godine da uradimo interni (korisnicki) monitring pastrmskih voda sliva Rasine, pa zbog nepovljnih prilika nismo uspeli, te to ostaje za dogodine. A podaci o stanju pastrmki u Nisavi i pritokama koje sam dao su iz mojih poseta i razgovora sa ribolovnim drugarima iz Pirota. Danas mi je stigla i provera sekvenci iz Holandije i zaista u Jermi ima vise raznih linija pastrmke, sto govori da se poribljavanja obavljaju isto bez ikakve kontrole.
Sto se "Drine II" koju pominje Tommylee tice, nije sporno da dole ima mladice, da se srece i pored smudja, lovljena je zimi i u Savi na uscu Drine i oko njega, ali je ciljani ribolov na nju sigurno tamo redak (osim ispod brane, do terena kod jedne ade oko 3-4 km nizvodno od M. Zvornika, gde se tamo pre desetak godina, kad sam radio za korisnika Drine, pricalo da se srece,a sad joj se ne secam imena, uz desnu, srbijansku obalu je) i verovatno dominiraju "usputni" ulovi iz letnjeg ribolova soma, nocu ili ribolova smudja. Nije nemoguce i da ima i lipljena, samo tesko je reci da je kolicina i brojnost u kojoj tu zivi dovoljna za atraktivan ciljni ribolov musicarenjem.
Zahvaljujem se svima na dobroj i nadam se, korisnoj razmeni misljenja. Nemam potrebu da bilo koga ubedjujem u bilo sta, jednostavno, pokusavam da sa raznih strana dotaknem problem da bih vam predocio zasto je lose donositi strane vrste kojih u nekoj vodi prethodno nije bilo. Tome u sustini zaista nema kraja a ni dobrog efekta; samo se trosi pozitivna energija na uzaludni trud i cak na dalju stetu, jer nece trebati mnogo da lipljen ako bude unesen od Nisave, do Temske i Visocice, kofama i buricima, stigne i napravi vrlo moguc problem.
Bice mi zadovoljstvo ako bilo koga zainteresuje stanje s pastrmkom u Jermi (a verovatno je slicno u Nisavi) cim ga spremim za objavljivanje.
Takodje, ponesto o ovim stvarima u vezi brana i tailwaters-voda izaslo je u proslogodisnjem broju "Poljoprivrednog kalendara", a jedan tekst o tome bice i u ovogodisnjem. Videcete da djavo nikad nije bas skroz crn. Crno-beli svet je obicno decji svet, a s godinama se pojave i neke nijanse sivog.
Sto se "Drine II" koju pominje Tommylee tice, nije sporno da dole ima mladice, da se srece i pored smudja, lovljena je zimi i u Savi na uscu Drine i oko njega, ali je ciljani ribolov na nju sigurno tamo redak (osim ispod brane, do terena kod jedne ade oko 3-4 km nizvodno od M. Zvornika, gde se tamo pre desetak godina, kad sam radio za korisnika Drine, pricalo da se srece,a sad joj se ne secam imena, uz desnu, srbijansku obalu je) i verovatno dominiraju "usputni" ulovi iz letnjeg ribolova soma, nocu ili ribolova smudja. Nije nemoguce i da ima i lipljena, samo tesko je reci da je kolicina i brojnost u kojoj tu zivi dovoljna za atraktivan ciljni ribolov musicarenjem.
Zahvaljujem se svima na dobroj i nadam se, korisnoj razmeni misljenja. Nemam potrebu da bilo koga ubedjujem u bilo sta, jednostavno, pokusavam da sa raznih strana dotaknem problem da bih vam predocio zasto je lose donositi strane vrste kojih u nekoj vodi prethodno nije bilo. Tome u sustini zaista nema kraja a ni dobrog efekta; samo se trosi pozitivna energija na uzaludni trud i cak na dalju stetu, jer nece trebati mnogo da lipljen ako bude unesen od Nisave, do Temske i Visocice, kofama i buricima, stigne i napravi vrlo moguc problem.
Bice mi zadovoljstvo ako bilo koga zainteresuje stanje s pastrmkom u Jermi (a verovatno je slicno u Nisavi) cim ga spremim za objavljivanje.
Takodje, ponesto o ovim stvarima u vezi brana i tailwaters-voda izaslo je u proslogodisnjem broju "Poljoprivrednog kalendara", a jedan tekst o tome bice i u ovogodisnjem. Videcete da djavo nikad nije bas skroz crn. Crno-beli svet je obicno decji svet, a s godinama se pojave i neke nijanse sivog.