U slivu Južne Morave (u koji se uliva Nišava) ne, bar ne u poslednjih par vekova, koliko ima pisanih naučnih radova (mada Evlija Čelebi u svom putopisu navodi da je u selu kraj Nišave za večeru jeo mladicu! To je inače bilo sredinom XVII veka), ali u slivu Zapadne Morave, konkretno u Ibru, žive mladica, lipljan i pastrmka.
Gradački lipljen
- Začetnik teme MMartic
- Datum pokretanja
Znam da je lipljena nekada bilo u Ibru ali on je vec neko vreme u losem stanju zbog zagadjenja koje stize sa teritorije Kosova. Interesuje me da li ga ima jos uvijek u nekom vecem broji ili je njegovo prisustvo tek sporadicno. Da li ga je neko u Srbiji u zadnje vreme upecao na nekoj reci koja ne pripada slivu reke Drina (ovaj Milancetov se ne vazi).
Posle mnooogo vremena, pozeleh malo da odmorim ono malo mozga i citanjem cele teme uspeo sam u potpunosti.
Samo bih se osvrnuo na dve-tri bitne stvari.
Neko je pominjao da na Nisavi psotoji brana koja hladnom vodom koju ispusta stvara pogodno staniste za pastrmku.
Ako se misli na onu na Sicevu (malo uzvodno), to nije tacno. Ako se misli na onu drugu uzvodno, ni to nije tacno. Na Nisavi tamo nema brane. Ko ne veruje, treba da se uveri. Postoji samo tunel sa Zavoja i ispust vode ka Staroj Visocici.
Druga stvar je mit o Evliji Celebiji koji je u hanu u selu Stanicenju na uscu Temstice u Nisavu zanocio i vecerao mladicu. Ovaj podatak ostace u domenu mitskog, jer sam svojeocno i svojerucno, pocetkom maja ove godine, svojom strucnjackom guzicom, u ne gradskoj, vec seoskoj stolici, u selu Jezevic kod Vrlike, Hrvatska, od koege Avdula iz Tuzle uzeo putopise Evlije Celebije (ili tacnije, Evli Celebija) koje mi je doneo na moje trazenje i detaljno ih pregledao. Postoji i deo o putovanju kraj Pirota. Ali o mladici i nocenju nema ni pomena. Siguran sam da je isto i sa nekadasnjim pretslovenackim leipljenima iz reke na koju se ova tema odnosi.
Na kraju, nije ni cudo sto Srbija nije, i nece ni biti pravna drzava, kad pravnici (neki advokat se tu bio predstavio, ako sam dobro shvatio) misle da je dovoljno da se grupica bukaca (upakovanih u drustvo gradjana ili NGO, ako tako treba) sakupi i da trazi da se promeni zakon ili drugi, nizi propis tako da njima odgovara, bez obziora kakve posledice to ima na sustinu pojave koju bi menjali.
Poslednje sto bih verovatno bezuspesno probao da ubedim istaknute pojedince foruma je da skola ne kvari ljude. Ko je odande, suprotno prethodno recenom, izasao iskvaren, mozda i nije bio za tamo?
Nema sumnje da ce lipljen stici do Nisave, pre ili kasnije. Za njegovo dobro nadam se, kasnije, s obzirom ko i kako ga ceka. :-[
Brana na Nišavi ne postoji ali zato postoji kanal na kraju grada sa istočne strane grada,taj kanal je od HE Pirot i u zavisnosti od režima HE povećava nivo Nišave od 100 do 200% .Temperatura ispuštene vode u Nišavu zavisi od nivoa vode na Zavojskom jezeru jer usisni tunel može biti i na dubini od 30-tak metara kad je puno jezero, tako da temperatura(direktno) ispuštene vode u Nišavu varira od 9-11 stepena.Školovani ljudi bi nama laicima trebalo da objasne kako utiče ispuštena 3 puta veća količina vode od same reke Nišave (sa temperaturom skoro pa 3 puta manjom u letnjim mesecima) na riblji fond?Nekontrolisano ispuštanje vode tokom cele godine dovelo je do toga da se ribe veoma teško mreste ili i ono što se izmresti hladna voda odnese ili uništi ikru.30 god. krstarim ovom rekom i mogu reći da od početka rada HE u reci je sada 90% manje ribe nego pre početka rada,čist primer je skobalj koji je svuda korov i ima ga mnogo u Nišavi polako nestaje zajedno sa klenom i ostalim vrstama.
Taj tunel koji pominješ iza brane UOPŠTE nije u funkciji,voda do zakonskog minimuma (i to zbog velikog protesta meštana sela Temska) ispuštana je preko prelivnog ventila na vrhu brane(koji ove godine više nije bio u funkciji nego što jeste) jer je pretila da reka Temštica skoro presuši u letnjim mesecima.Postoji projekat da se do kraja sledeće godine izgradi mini HE odmah iza brane na Zavojskom jezeru koja bi radila u kontinuitetu(tako bar kažu) koja bi povećala količinu vode u Temštici za 200% od letnjeg minimuma(tako sam razumeo) samim tim ova reka će postati jedna moćna ,respektabilna voda bar po količini vode ako ne po količini ribe.
Podaci koje sam izneo nisu 100% tačni ali su približnih vrednosti!
Taj tunel koji pominješ iza brane UOPŠTE nije u funkciji,voda do zakonskog minimuma (i to zbog velikog protesta meštana sela Temska) ispuštana je preko prelivnog ventila na vrhu brane(koji ove godine više nije bio u funkciji nego što jeste) jer je pretila da reka Temštica skoro presuši u letnjim mesecima.Postoji projekat da se do kraja sledeće godine izgradi mini HE odmah iza brane na Zavojskom jezeru koja bi radila u kontinuitetu(tako bar kažu) koja bi povećala količinu vode u Temštici za 200% od letnjeg minimuma(tako sam razumeo) samim tim ova reka će postati jedna moćna ,respektabilna voda bar po količini vode ako ne po količini ribe.
Podaci koje sam izneo nisu 100% tačni ali su približnih vrednosti!
Znam. I za HE Pirot i za Staru Visocicu. I za pomeranje skobalja nizvodno i klena uzovodno u Ginsku i nizovodno ispod HE Sicevo. Ali neki koji ne znaju dopustaju sebi luksuz da bez odgovornosti zastupaju sta im se hoce i ne znajuci tacno sta se desava. Ta pojava promene sastava faune riba i drugih vodenih organizama (biljnih i zivotinjskih) svuda u svetu gde se pojavljuju "tailwaters" uobicajena je. Dobra strana toga je poboljsanje kvaliteta pecanja tom promenom sastava vrsta riba (neki kao Vi se ne slazu, izgleda, potpuno s tim). I neke lose efekte ste sami naveli, ali riba ni od te hladne i povremene vode nece nestati. Prilagodice se, mrestice se u pritokama stabilnog toka i na pogodnim mestima i bice ranijih vrsta nesto manje, a pastrmki nesto vise. Ono sto ne valja je sto trenutno (po svemu sudeci, ali cekam jos jednu proveru) tamo ima cetiri "sorte" pastrmke, od kojih su bar tri, a mozda i sve cetiri, bez ikakvog pojma o tome, stigle poribljavanjem. Jedna cak, izgleda, najverovatnije sa mrestilista na Klokotu, kod Bihaca (!!!), jer nema otkud drugde. Nalaz o drugoj takvoj imam za gornji tok Toplodolke od pre sedam godina! Verovali ili ne. Kad sam to video i otkrio, ni sam nisam verovao, a sad moram: jedna k'o nijedna, a dve su vec ocigledne. Zato verujem da ce uskoro, kao i u nekim drugim slucajevima, u ovoj pravnoj drzavi u kojoj sistem funkcionise besprekorno i lipljeni naci svoj put do svake vode gde neko (dovoljno cudan, junast i nepojaman) zeli da ga bude.
Sto se Stare Visocice tice, ona je i sad (verovatno) dovoljno puna pastrmke. Istina, u letnje vreme lepse je otici na druge vode i Stara Visocica bila je izbor kad se drugde nije moglo musicariti. Verovatno ce se osetiti neko povecanje protoka zbog mini-elektrane kad je naprave, ali treba imati u vidu da se glavnina vode Zavoja mora cvuvati za HE Pirot koji pravi nemerljivo vise struje od mini-elektrane. Mini-elektrana ce verovatno imati vode za rad kad je bude u visku, a ne kad je bude u manjku; tad ce, uglavnom leti, voda biti cuvana za tunel HE Pirot i kupaliste-bazen u Pirotu, sto ja zbog mladih Pirocanki i njihovih drugara pozdravljam jer ionako se peca drugde tad). Leti, Stara Visocica imace verovatno onoliko vode koliko ima i sad ili jedva malo vise, a ko hoce bas da se nada necem boljem u vezi toga, sasvim je u redu.
Sto se Stare Visocice tice, ona je i sad (verovatno) dovoljno puna pastrmke. Istina, u letnje vreme lepse je otici na druge vode i Stara Visocica bila je izbor kad se drugde nije moglo musicariti. Verovatno ce se osetiti neko povecanje protoka zbog mini-elektrane kad je naprave, ali treba imati u vidu da se glavnina vode Zavoja mora cvuvati za HE Pirot koji pravi nemerljivo vise struje od mini-elektrane. Mini-elektrana ce verovatno imati vode za rad kad je bude u visku, a ne kad je bude u manjku; tad ce, uglavnom leti, voda biti cuvana za tunel HE Pirot i kupaliste-bazen u Pirotu, sto ja zbog mladih Pirocanki i njihovih drugara pozdravljam
jer ionako se peca drugde tad). Leti, Stara Visocica imace verovatno onoliko vode koliko ima i sad ili jedva malo vise, a ko hoce bas da se nada necem boljem u vezi toga, sasvim je u redu.Pomeranja ribe uzvodno nema jer je i uzvono populacija svih vrsta slaba.Ginska je u odnosu na pre 15-20 god. manja za polovinu zbog Bugara koji je koriste za piće.I posle 20 i kusur godina riba nije uspela da se mresti u pritokama kojih je malo a i nisu povoljne za mrest.Poboljšanja kvaliteta pecanja koju ste naveli kao dobru stranu svega toga što se dešava na reci jednostavno ne može biti bez poribljavanja nekim vrstama koje će te promene lakše podneti i uspeti da se razmnožavaju,naveli ste pastrmku koja se iz Jerme i Temštice polako odomaćuje u Nišavi dok sve ostale vrste polako nestaju.Ne vidim odakle ste došli do zaključka da meni lično ne odgovara promena sastava vrsta riba,čak šta više Vi pominjete u oba vaša posta lipljena -da Vas ne bi doslovno citirao ali pominjete:bukače,grupe građana,neke čudne junaste i nepojamne ljude koji žele da ga bude u Nišavi !?....Kako i sami kažete došlo do je do velikih promena u sastavu ribljih vrsta i ako polako pastrmka preuzima primat ne vidim kako bi tu lipljen narušio nešto što se sistematski uništavalo 2 decenije?Nisam razumeo ni Vaš zaključak iz prvog posta,ko bi po Vama trebao i kako da ga dočeka da bi stigao ranije?
Što se tiče HE i velike i male NIKAD ali NIKAD nisu ispoštovali ZAKON kojim se reguliše njen rad tako da se ,lično ja, ne nadam ničem dobrom, već sam izneo podatke koje su oni prezentovali lokalnim medijima(nisam gledao-tako su mi preneli).Postoji ogromno kompenzaciono jezero koje služi za prihvat vode koja izlazi iz HE,tu bi se ta voda malo zagrejala i preko vršnog prelivnog ventila polako ulivala u Nišavu i ne bi nanosila toliku štetu,međutim voda se direktno ispušta u Nišavu a kompezacioni bazen se koristi samo u letnjim mesecima za punjenje gradskog kupališta.
Što se tiče pastrmki lično sam lovio 3 vrste za 4. čuo ali nisam video niti čuo da je neko uhvatio.
Zaboravio sam za brane,postoje 3 ,dve su u Sićevu, jedna je kod HE, druga malo uzvodnije kod kamenoloma a treća je iznad Bele Palanke kod sela LJubatovica -ribljih staza možda i ima ali sam 100% siguran da nikad nisu bile u funkciji!
Što se tiče HE i velike i male NIKAD ali NIKAD nisu ispoštovali ZAKON kojim se reguliše njen rad tako da se ,lično ja, ne nadam ničem dobrom, već sam izneo podatke koje su oni prezentovali lokalnim medijima(nisam gledao-tako su mi preneli).Postoji ogromno kompenzaciono jezero koje služi za prihvat vode koja izlazi iz HE,tu bi se ta voda malo zagrejala i preko vršnog prelivnog ventila polako ulivala u Nišavu i ne bi nanosila toliku štetu,međutim voda se direktno ispušta u Nišavu a kompezacioni bazen se koristi samo u letnjim mesecima za punjenje gradskog kupališta.
Što se tiče pastrmki lično sam lovio 3 vrste za 4. čuo ali nisam video niti čuo da je neko uhvatio.
Zaboravio sam za brane,postoje 3 ,dve su u Sićevu, jedna je kod HE, druga malo uzvodnije kod kamenoloma a treća je iznad Bele Palanke kod sela LJubatovica -ribljih staza možda i ima ali sam 100% siguran da nikad nisu bile u funkciji!
"I posle 20 i kusur godina riba nije uspela da se mresti u pritokama kojih je malo a i nisu povoljne za mrest.Poboljšanja kvaliteta pecanja koju ste naveli kao dobru stranu svega toga što se dešava na reci jednostavno ne može biti bez poribljavanja nekim vrstama koje će te promene lakše podneti i uspeti da se razmnožavaju..."
Riba, pre svega pastrmke, mresti se sve u sesnaest. Ja necu pisati ovde gde, koliki maticni primerci, kad i kako, jer je to direktan ppoziv za krivolovce. Naravno, neki koji smo videli znamo, a neki koji niste ne znate. Vrlo jednostavno. Bar nekoliko reka ima koje su kao prirodna plodista izvrsne i ne treba se oko toga brinuti, vec oko raznih lokalnih ribolovaca sa neutazivom zeljom da maticne primerke ugoste u svojim zamrzivacima. To je javna tajna.
Sto se bukaca tice, njih je oduvek bilo i bice ih i tako ovde sve funkcionise, posebno u marginalnim stvarima kao sto je riblji fond i njegovo ocuvanje. Steta je sto ta katefgorija postoji i kad je fudbal u pitanju, a kamoli kad je u pitanju riba. Nazvao sam ih tako jer kada nesto zele, a naslucuju da to bas nije u redu prave buke u kolicini obrnuto srazmernoj svojoj tezini (licnosti, ne tela). Svestan sam da se mnogi ne slazu sa zakonski ustanovljenom nemogucnoscu poribljavanja pojedinim vrstama riba koje nikad nisu zivele u rekama u kojima bi hteli da ih bude. Odredjene kategorije ljudi zalazu se i za legalizaciju marihuane, a ako uspeju u tome, koja je opojna supstanca sledeca i sa kakvim posledicama? Ako je Nisava vec promenjena, ne znaci da i Jerma, Temska, Toplodolka i druge pastrmske reke, i ne samo u pirotskom kraju treba da dodju pod udar hirova koji ne uzimaju u obzir posledice takve hirovitost. Ne znaci ni da pastrmski fond u njima treba da bude ugrozen samo zbog necije zelje da peca, npr. lipljena malte ne ispred kuce, a ne tamo gde on, u stvari, zivi. I to o trosku drzave (tj. poreskih obveznika, odn. svih nas), koja bi jos to sve trebalo da plati, i to jos suprotno osnovnim principima ocuvanja izvorne bioloske raznovrsnosti. Krajnje mudar pristup i tipicno bukacki, siroko rasprostrtanjen kod nas, koji nas je i dosad i odsad ce, ne samo u oblasti ribolova, vec u svemu, provereno odvesti u svetlu buducnost. Takvo misljenje uopste nije usamljeno, sto je pokazala i anketa koja je pre par godina sprovedena, a zatim analizirana (pogledajte obavestenje na ovom forumu). Ali, prilicno jasno istice gde je takav pristup cesci. Kome se lipljen zaista lovi, moze o svom trosku vrlo jednostavno da ode, kako vidim, na Ibar, Drinu, Savu, Sanu, Unu, Vrbas, Plivu, Ribnik, Kupu, ... malo li je mesta? Da se napeca i svaku ulovljenu ribu vrati u vodu zivu, kako je propisano.
Sve ostalo su bili i ostace samo marifetluci (srpka rec koja zvuci kao da je turskog porekla).
A sto se uticaja brana tice, ima i dobrih primera. Bez brane na Peruccu, Drina nizvodno ne bi mogla da ima toliko lipljena. Mladica je, istina, dosta ugrozenija tom branom. Djetinja je drugi primer tailwaters koji funkcionise dobro. Po prirodi stvari, promene su takve kakve su, ali nisu smak sveta ako se odrade na dobar nacin. Primedba o nezadrzavanjuhladne vode u kompenzacionom jezeru mozda je na mestu u smislu stresa koji pricinjava ribi u Nisavi. Ipak, u vreme kad su dotoci vode najveci, a time i proizvodnja struje, da li je temperatura vazduha napolju dovoljno visoka da izmedju dva ciklusa rada turbina prodje dovoljno vremena da se ta voda zagreje? Pre izgleda da je direktno pustanje vode u Nisavu sa stanovista rezima vode (protoka) veci problem i to bi trebalo da bude glavna svrha kompenzacionog jezera. Ipak, riba je mnogaya leta navikla na brze i nagle promene u zivotnoj sredini i opstaje na mestima koja su tome manje izlozena. Nazalost, ono cemu je mnogo vise izlozena, krivolov, niko narocito ne apostrofira.
Na kraju, ako kazete da se klen i skobalj u Nisavi povlace nizvodno, a lipljen je vrsta koja zivi s njima, mladicom i pastrmkom, kako bilo ko moze da tvrdi da bi mu sad bilo dobro u Nisavi pod sadasnjim uslovima? Ako tu nikad nije pre toga, cak verovatno ni u vreme ledenih doba dospeo? Koliko ima dobrih reka u Bosni, Rumuniji, Bugarskoj gde prirodno nema lipljena? S cijim parama, s kojim pravom i kakvim ocekivanim dobrobitima bi se poigravalo za toliku neizvesnost (a rekao bih i izgledni neuspeh) sa lipljenom u Nisavi? Ako se uzme u obzir nesto malo izvan puste zelje i kafanske price (koja nije daleko od forumske), stvari postaju dosta ozbiljnije.
Ba bismo ovaj duzi izlet u off zavrsili, mislim da je steta od poribljavanja lipljena u vode (ma koliko na prvi i jedini pogled izgledale pogodne, prirodno ili vestacki) u kojima nije ziveo dotle, ipak i srecom, minimalna jer on vremenom nestane. Resava kao prirodna salmonidna voda sedamdesetih godina bila je dobar primer za to. Ako se to zna (a zna se), onda su price koje se zalazu za takav pristup jednostavni voluntarizam.
Riba, pre svega pastrmke, mresti se sve u sesnaest. Ja necu pisati ovde gde, koliki maticni primerci, kad i kako, jer je to direktan ppoziv za krivolovce. Naravno, neki koji smo videli znamo, a neki koji niste ne znate. Vrlo jednostavno. Bar nekoliko reka ima koje su kao prirodna plodista izvrsne i ne treba se oko toga brinuti, vec oko raznih lokalnih ribolovaca sa neutazivom zeljom da maticne primerke ugoste u svojim zamrzivacima. To je javna tajna.
Sto se bukaca tice, njih je oduvek bilo i bice ih i tako ovde sve funkcionise, posebno u marginalnim stvarima kao sto je riblji fond i njegovo ocuvanje. Steta je sto ta katefgorija postoji i kad je fudbal u pitanju, a kamoli kad je u pitanju riba. Nazvao sam ih tako jer kada nesto zele, a naslucuju da to bas nije u redu prave buke u kolicini obrnuto srazmernoj svojoj tezini (licnosti, ne tela). Svestan sam da se mnogi ne slazu sa zakonski ustanovljenom nemogucnoscu poribljavanja pojedinim vrstama riba koje nikad nisu zivele u rekama u kojima bi hteli da ih bude. Odredjene kategorije ljudi zalazu se i za legalizaciju marihuane, a ako uspeju u tome, koja je opojna supstanca sledeca i sa kakvim posledicama? Ako je Nisava vec promenjena, ne znaci da i Jerma, Temska, Toplodolka i druge pastrmske reke, i ne samo u pirotskom kraju treba da dodju pod udar hirova koji ne uzimaju u obzir posledice takve hirovitost. Ne znaci ni da pastrmski fond u njima treba da bude ugrozen samo zbog necije zelje da peca, npr. lipljena malte ne ispred kuce, a ne tamo gde on, u stvari, zivi. I to o trosku drzave (tj. poreskih obveznika, odn. svih nas), koja bi jos to sve trebalo da plati, i to jos suprotno osnovnim principima ocuvanja izvorne bioloske raznovrsnosti. Krajnje mudar pristup i tipicno bukacki, siroko rasprostrtanjen kod nas, koji nas je i dosad i odsad ce, ne samo u oblasti ribolova, vec u svemu, provereno odvesti u svetlu buducnost. Takvo misljenje uopste nije usamljeno, sto je pokazala i anketa koja je pre par godina sprovedena, a zatim analizirana (pogledajte obavestenje na ovom forumu). Ali, prilicno jasno istice gde je takav pristup cesci. Kome se lipljen zaista lovi, moze o svom trosku vrlo jednostavno da ode, kako vidim, na Ibar, Drinu, Savu, Sanu, Unu, Vrbas, Plivu, Ribnik, Kupu, ... malo li je mesta? Da se napeca i svaku ulovljenu ribu vrati u vodu zivu, kako je propisano.
Sve ostalo su bili i ostace samo marifetluci (srpka rec koja zvuci kao da je turskog porekla).
A sto se uticaja brana tice, ima i dobrih primera. Bez brane na Peruccu, Drina nizvodno ne bi mogla da ima toliko lipljena. Mladica je, istina, dosta ugrozenija tom branom. Djetinja je drugi primer tailwaters koji funkcionise dobro. Po prirodi stvari, promene su takve kakve su, ali nisu smak sveta ako se odrade na dobar nacin. Primedba o nezadrzavanjuhladne vode u kompenzacionom jezeru mozda je na mestu u smislu stresa koji pricinjava ribi u Nisavi. Ipak, u vreme kad su dotoci vode najveci, a time i proizvodnja struje, da li je temperatura vazduha napolju dovoljno visoka da izmedju dva ciklusa rada turbina prodje dovoljno vremena da se ta voda zagreje? Pre izgleda da je direktno pustanje vode u Nisavu sa stanovista rezima vode (protoka) veci problem i to bi trebalo da bude glavna svrha kompenzacionog jezera. Ipak, riba je mnogaya leta navikla na brze i nagle promene u zivotnoj sredini i opstaje na mestima koja su tome manje izlozena. Nazalost, ono cemu je mnogo vise izlozena, krivolov, niko narocito ne apostrofira.
Na kraju, ako kazete da se klen i skobalj u Nisavi povlace nizvodno, a lipljen je vrsta koja zivi s njima, mladicom i pastrmkom, kako bilo ko moze da tvrdi da bi mu sad bilo dobro u Nisavi pod sadasnjim uslovima? Ako tu nikad nije pre toga, cak verovatno ni u vreme ledenih doba dospeo? Koliko ima dobrih reka u Bosni, Rumuniji, Bugarskoj gde prirodno nema lipljena? S cijim parama, s kojim pravom i kakvim ocekivanim dobrobitima bi se poigravalo za toliku neizvesnost (a rekao bih i izgledni neuspeh) sa lipljenom u Nisavi? Ako se uzme u obzir nesto malo izvan puste zelje i kafanske price (koja nije daleko od forumske), stvari postaju dosta ozbiljnije.
Ba bismo ovaj duzi izlet u off zavrsili, mislim da je steta od poribljavanja lipljena u vode (ma koliko na prvi i jedini pogled izgledale pogodne, prirodno ili vestacki) u kojima nije ziveo dotle, ipak i srecom, minimalna jer on vremenom nestane. Resava kao prirodna salmonidna voda sedamdesetih godina bila je dobar primer za to. Ako se to zna (a zna se), onda su price koje se zalazu za takav pristup jednostavni voluntarizam.
Nijedan konkretan odgovor nisam dobio,pastrmka se odomaćila u Nišavi i nije se povukla sa ostalim vrstama koje će ovim tempom nizvodne migracije(Vi ste naveli) postati retka vrsta u svom prirodnom okruženju, što se tiče mresta pastrmke u Nišavi neznam kakve Vi imate informacije ali ja sam lično u više navrata prošle godine obilazio Nišavu(o njoj pričamo) uzvodno od Pirota pa do njenog nastanka na ušću Ginske i Jerme i mogu Vam tačno navesti broj trla,bojišta, ognjišta -kako više volite,ako Vas interesuje mogu Vam reći i da li je taj mrest uspeo.Druge reke nisam i neću pominjati isto kao ni marihuanu ili druge opojne supstance mene intersuje Nišava o kojoj pričamo.Mene lično intersuje Vaše stručno mišljenje(Vi jeste stručnjak) na koji je način i čijim hirom Nišava promenjena, koja sad više liči na protočni kanal a manje na reku,kako bi taj famozni i demonizovani lipljen narušio osnovne principe biološke raznovrsnosti koja je odavno narušena i narušava se idalje.Niko stručan se nije javio da iznese neki plan,predlog(a primao je platu za to) kako i na koji način oporaviti riblji fond u reci koji će uzgred budi rečeno ovim tempom biti doveden do tačke istrebljenja u narednih 10 god.Što se tiče famoznog lipljena priča je pokrenuta i ona bi trebalo da ide legalnim putem i ja lično mislim da neće on narušiti ni kvalitet pecanja niti ugroziti druge vrste na bilo koji način,to je moj lični ,laički stav(jbg-a nesam školovala).Ako voda odgovara pastrmci i ima je u sve većem broju i lepo se mresti što bi to ljipljenu smetalo?Nije naša želja da ga pecamo ispred kuće već naše logičko razmišljanje i zaključak iz gore navedenog . Posle 20 i kusur godina nijedan stručnjak(a Vi to jeste) nije obratio pažnju na tu reku dok se nije pomenuo ovaj demon i na kraju,nemojte da se plašite sa sigurnošću Vam tvrdim da mi naš hir nebismo platili Vašim i novcem poreskih obveznika jer još uvek ima ljudi koji bi tu reku da sačuvaju od stručnjaka koji su je dovde doveli.Sami ste naveli da ako mu ne odgovara voda da će vremenom nestati,onda ne vidim u čemu je problem ne pokušati a sobzirom na to da neće biti od Vaših ili para poreskih obveznika a bez nekih nekih jačih argumenata od strane nauke u smislu narušavanja nečeg što je dovedeno na ivicu propasti možda bi vredelo pokušati!Izvinjavam se Vama na ironiji i administraciji na debelom OFF-u ali neke nas tamo boli činjenica da živimo pored prelepe reke a Vi me šaljete u Bosnu da pecam...mislim...
Postoji strucnjak kojeg su "Srbijasume" angazovale i on je placen da objasni to sto zanima ljude u vezi lipljena. Raspitajte se kod njih.
U odgovor da niste dobili konkretan odgovor o mrestu, da ne bih duzio s kucanjem, ponavljam Vam citatom: "Riba, pre svega pastrmke, mresti se sve u sesnaest. Ja necu pisati ovde gde, koliki maticni primerci, kad i kako, jer je to direktan ppoziv za krivolovce. Naravno, neki koji smo videli znamo, a neki koji niste ne znate. Vrlo jednostavno. Bar nekoliko reka ima koje su kao prirodna plodista izvrsne i ne treba se oko toga brinuti, vec oko raznih lokalnih ribolovaca sa neutazivom zeljom da maticne primerke ugoste u svojim zamrzivacima. To je javna tajna."
Vise Vam od toga ne mogu i necu reci. Ako Vi mislite da bolje o tome znate, Vase pravo.
Vas stav da nece ugroziti druge vrste niti kvalitet pecanja zaista je laicki, a ovo nije mesto da Vas sad demantujem i objasnjavam Vam nasiroko. Vas stav o strucnjacima koji su sve "upropastili" (cuvena recenica Kristine iz "Maratonaca") i nekima (da ne pominjeo imena?) koji bi dali pare da se lipljen donese u Nisavu samo je deja vu sa Gradca, cime se vracamo u pravu temu ovog foruma. Zaista ne bi valjalo da se Nisavi i njenim pritokama desi ono sto se desilo Gradcu, pre svega u pogledu pastrmki. Za Gradac nema ni toliko stete u sirim okvirima, posto ta reka nema pritoka, pa ne moze da rasiri svoje unesene i potpuno ugradjene strane linije pastrmki u domace pastrmke iz drugih reka. Pogledajte jos jednom kako je bilo na Resavi pre oko trideset godina. Zao mi je sto ili niste pazljivo procitali, ili Vam smeta to sto procitano nije Vama po volji, pa trazite konkretne odgovore koje ne vidite kad se daju. Ne cudi me da Vam i strucnjaci puno smetaju, posebno ti sto ne odobravaju to sto zelite, ali ni tu nema pomoci. Neko je napisao da se lipljen "primio" u Djetinji. Jeste, u populaciji koja je jako mala i ogranicena na najnizvodniji deo klisure ispod brane. Sreca. Pastrmka, domaca, u svim velicinama, koje tamo ima dovoljno, najvaznija je ribolovna vrsta i to je ono sto cini Djetinju atraktivnom, a ne tih (verovatno jedva) stotinak lipljena i nekoliko (desetina-dve?) mladica. I naravno, ribocuvar Djera koji sve to drzi pod kontrolom. Slicno kao na Nisavi, Jermi, Toplodolki, Visocici i dr.
Sto se Drine tice, pre izgradnje Perucca nemam ribarske osnove. Sadasnje stanje sa lipljenom je takvo da se sve do pred pocetak Zvornickog jezera, kao i u Drinjaci, love za ovo podneblje najkrupniji moguci divlji primerci lipljena, uz mnostvo malih, srednjih i velikih. Deo tih lipljena je slovenackog porekla i to se jasno vidi po strukturi njihove DNK, ali je velika vecina jos uvek poseban, drinski lipljen, jasno razlicit od ibarskog i vrlo slican limskom.
Na kraju, ja Vas, niti bilo koga drugog ne saljem u Bosnu da pecate lipljena. Ako stvari budu isle kako ne treba, pecacete ga u Nisavi i niko Vam nista ne moze. Samo, to nece biti legalan put, imajuci u vidu da ga tu nikada nije bilo. To sto Vi mislite da je logicko razmisljanje odnosi se samo na Vas i Vasu logiku i ni na sta drugo sto bi neko mogao da Vam kaze. Imajuci obzira prema drugim citacima i forumu, necu Vam spocitavati bilo sta o takvoj logici u kojoj se pitate "kako bi taj famozni i demonizovani lipljen narušio osnovne principe biološke raznovrsnosti koja je odavno narušena i narušava se i dalje", vec cu Vas samo pitati da li onda i Vi u tome treba da uzmete ucesca i postanete kao svi ostali? A narusio bi, na primer, ako bi usao u pritoke i poceo da oduzima prostor i hranu pastrmkama, kad vec pitate. Jer, koliko god da Vas zanima samo Nisava, ona ima i pritoke sa ribom koja nije ugrozena. Bar ne dok ih se ne dohvati.
Uostalom, svako ima i reke kakve zasluzuje: Tuznu Moravu, Nisavu, Gradac... Ili, ko nema, imace ih.
U odgovor da niste dobili konkretan odgovor o mrestu, da ne bih duzio s kucanjem, ponavljam Vam citatom: "Riba, pre svega pastrmke, mresti se sve u sesnaest. Ja necu pisati ovde gde, koliki maticni primerci, kad i kako, jer je to direktan ppoziv za krivolovce. Naravno, neki koji smo videli znamo, a neki koji niste ne znate. Vrlo jednostavno. Bar nekoliko reka ima koje su kao prirodna plodista izvrsne i ne treba se oko toga brinuti, vec oko raznih lokalnih ribolovaca sa neutazivom zeljom da maticne primerke ugoste u svojim zamrzivacima. To je javna tajna."
Vise Vam od toga ne mogu i necu reci. Ako Vi mislite da bolje o tome znate, Vase pravo.
Vas stav da nece ugroziti druge vrste niti kvalitet pecanja zaista je laicki, a ovo nije mesto da Vas sad demantujem i objasnjavam Vam nasiroko. Vas stav o strucnjacima koji su sve "upropastili" (cuvena recenica Kristine iz "Maratonaca") i nekima (da ne pominjeo imena?) koji bi dali pare da se lipljen donese u Nisavu samo je deja vu sa Gradca, cime se vracamo u pravu temu ovog foruma. Zaista ne bi valjalo da se Nisavi i njenim pritokama desi ono sto se desilo Gradcu, pre svega u pogledu pastrmki. Za Gradac nema ni toliko stete u sirim okvirima, posto ta reka nema pritoka, pa ne moze da rasiri svoje unesene i potpuno ugradjene strane linije pastrmki u domace pastrmke iz drugih reka. Pogledajte jos jednom kako je bilo na Resavi pre oko trideset godina. Zao mi je sto ili niste pazljivo procitali, ili Vam smeta to sto procitano nije Vama po volji, pa trazite konkretne odgovore koje ne vidite kad se daju. Ne cudi me da Vam i strucnjaci puno smetaju, posebno ti sto ne odobravaju to sto zelite, ali ni tu nema pomoci. Neko je napisao da se lipljen "primio" u Djetinji. Jeste, u populaciji koja je jako mala i ogranicena na najnizvodniji deo klisure ispod brane. Sreca. Pastrmka, domaca, u svim velicinama, koje tamo ima dovoljno, najvaznija je ribolovna vrsta i to je ono sto cini Djetinju atraktivnom, a ne tih (verovatno jedva) stotinak lipljena i nekoliko (desetina-dve?) mladica. I naravno, ribocuvar Djera koji sve to drzi pod kontrolom. Slicno kao na Nisavi, Jermi, Toplodolki, Visocici i dr.
Sto se Drine tice, pre izgradnje Perucca nemam ribarske osnove. Sadasnje stanje sa lipljenom je takvo da se sve do pred pocetak Zvornickog jezera, kao i u Drinjaci, love za ovo podneblje najkrupniji moguci divlji primerci lipljena, uz mnostvo malih, srednjih i velikih. Deo tih lipljena je slovenackog porekla i to se jasno vidi po strukturi njihove DNK, ali je velika vecina jos uvek poseban, drinski lipljen, jasno razlicit od ibarskog i vrlo slican limskom.
Na kraju, ja Vas, niti bilo koga drugog ne saljem u Bosnu da pecate lipljena. Ako stvari budu isle kako ne treba, pecacete ga u Nisavi i niko Vam nista ne moze. Samo, to nece biti legalan put, imajuci u vidu da ga tu nikada nije bilo. To sto Vi mislite da je logicko razmisljanje odnosi se samo na Vas i Vasu logiku i ni na sta drugo sto bi neko mogao da Vam kaze. Imajuci obzira prema drugim citacima i forumu, necu Vam spocitavati bilo sta o takvoj logici u kojoj se pitate "kako bi taj famozni i demonizovani lipljen narušio osnovne principe biološke raznovrsnosti koja je odavno narušena i narušava se i dalje", vec cu Vas samo pitati da li onda i Vi u tome treba da uzmete ucesca i postanete kao svi ostali? A narusio bi, na primer, ako bi usao u pritoke i poceo da oduzima prostor i hranu pastrmkama, kad vec pitate. Jer, koliko god da Vas zanima samo Nisava, ona ima i pritoke sa ribom koja nije ugrozena. Bar ne dok ih se ne dohvati.
Uostalom, svako ima i reke kakve zasluzuje: Tuznu Moravu, Nisavu, Gradac... Ili, ko nema, imace ih.
@pedjabg
Sta bi onda bilo resenje? Ili poboljsanje? Posto problem ocigledno postoji. A on se ogleda u onome sto ce vam reci bilo koji ribolovac koji ribolov provodi na Nisavi - "ribe nema", "ribe ima sve manje iz godine u godinu". Ovakvi i slicni odgovori cine ubedljivu vecinu. Naravno, ovo je moje licno i zapazanje prijatelja sa kojima sam razgovarao, poznanika itd ali naravno da to ne umanjuje znacaj zapazanja nimalo. Oni koji su zeleli samo malo vise detalja, mogli su da primete i nesrazmerni odnos izmedju kolicine dostupne hrane (u vidu vodenih insekata ciji je broj i raznovrsnost, reklo bi se, takodje u porastu) i kolicine ribe. Ukoliko raspolazete drugacijim podacima, koji bi potvrdili da je reka zdrava, u smislu raznovrsnosti i brojnosti riba, molim Vas demantujte me? Licno, mislim da u Nisavi postoji pomalo od dosta vrsta a ni od jedno dovoljno (za, jelte, ciljani ribolov).
Licno, protiv sam bilo kakvog mesanja homo sapiensa u ove stvari, pa samim tim i protiv unosenja drugih vrsta gde im, mozda, nije mesto. Kamo srece da se homo sapiens nije umesao i ranije pa ne bi smo ovaj problem ni imali ali... sta je tu je...
Mislim da je ovo takodje vrlo bitno reci, mislim da bi svi ljudi koji se sada bore za poboljsanje stanja na Nisavi, pa i ljudi koji zelel da uvedu lipljena, bili najsrecniji da se nista od ovoga nije ni desilo, da Nisava i dalje bude jedna slobodna, topla reka prepuna krupnih klenova, skobalja, mrena, ali i linjaka, karasa, sarana... Ja razumem njihovu zelju da nesto urade jer sam i sam vrlo sentimentalan po ovom pitanju i zaista je grehota da ovakva reka bude ovako jadno isprazna...
Zato Vi nama recite... Sta uraditi?
Sta bi onda bilo resenje? Ili poboljsanje? Posto problem ocigledno postoji. A on se ogleda u onome sto ce vam reci bilo koji ribolovac koji ribolov provodi na Nisavi - "ribe nema", "ribe ima sve manje iz godine u godinu". Ovakvi i slicni odgovori cine ubedljivu vecinu. Naravno, ovo je moje licno i zapazanje prijatelja sa kojima sam razgovarao, poznanika itd ali naravno da to ne umanjuje znacaj zapazanja nimalo. Oni koji su zeleli samo malo vise detalja, mogli su da primete i nesrazmerni odnos izmedju kolicine dostupne hrane (u vidu vodenih insekata ciji je broj i raznovrsnost, reklo bi se, takodje u porastu) i kolicine ribe. Ukoliko raspolazete drugacijim podacima, koji bi potvrdili da je reka zdrava, u smislu raznovrsnosti i brojnosti riba, molim Vas demantujte me? Licno, mislim da u Nisavi postoji pomalo od dosta vrsta a ni od jedno dovoljno (za, jelte, ciljani ribolov).
Licno, protiv sam bilo kakvog mesanja homo sapiensa u ove stvari, pa samim tim i protiv unosenja drugih vrsta gde im, mozda, nije mesto. Kamo srece da se homo sapiens nije umesao i ranije pa ne bi smo ovaj problem ni imali ali... sta je tu je...
Mislim da je ovo takodje vrlo bitno reci, mislim da bi svi ljudi koji se sada bore za poboljsanje stanja na Nisavi, pa i ljudi koji zelel da uvedu lipljena, bili najsrecniji da se nista od ovoga nije ni desilo, da Nisava i dalje bude jedna slobodna, topla reka prepuna krupnih klenova, skobalja, mrena, ali i linjaka, karasa, sarana... Ja razumem njihovu zelju da nesto urade jer sam i sam vrlo sentimentalan po ovom pitanju i zaista je grehota da ovakva reka bude ovako jadno isprazna...
Zato Vi nama recite... Sta uraditi?