UVOD
Ovaj post će verovatno biti veoma interesantan i onima koji vrebaju moje "greške", kako bi ih naglasili i prikazali kao zlo. Možda i neki link ka ovom postu padne, sa nekog drugog sajta. Biće tu ono: "pogledajte čime se osnivač niške mušičarske sekcije hvali..."Teško će ono što sledi podneti lažni C/R brižnici i slabi mušičari kojima nije jasno zašto nikad ne nalove ribe, pa to pravdaju time što ih neko ipak lovi. Oni normalni, pozdraviće ovo.
POST
Danas sam, onako ljut zbog trovanja na Belom Timoku, izašao na bistru Nišavu. Zatekao me normalan vodostaj, kakav nisam video skoro tri godine. Uželeo sam se ove reke i ostareo čekajući da bockam nišavske klenove. Uskoro će i ona biti otrovana, pa reših da sve klenove od preko 20 cm zadržim za sebe. Kome da ih ostavim? Trovačima, da imaju šta da truju?
Zagazih u vodu sa veoma jakom željom da napunim čuvarku. Da vidim, kako me služi poseban, nišavski, "kliker". Teško je na ovoj brzoj reci uloviti mušicom i jednog klena. Svaki ulovljen zlata vredi. Neću vam napisati na kom sam mestu bio, jer ne bih više nikad mogao mirno da mušičarim na tom mestu. Nišava, uzvodno od Niša. To je dovoljno svakom znatiželjniku.
Poveo sam i ženu i ćerku i ženinu najbolju drugaricu. Nisam imao usput kome da kažem gadosti poput, "Jebaću im mamicu", "Razvaliću ih", "Sve ću da im radim natenane", "Krvi ću im se napiti"... Jadni klenovi, ništa mi nisu nažao učinili, a ja bih da se na njima svetim celom svetu. Možda je u tome čar ovog sporta? Tebe neko muči celog života, a ti platiš dozvolu, pa mučiš ribe. Ja platih svoje, a danas je bio dan mučenja klenova. Pošteno.
Posle paljenja vatre i jedenja pečenog pilećeg i svinjskog mesa, popih natenane sok i kafu, sve gledajući u prelepu, plavu Nišavu. Ova reka je oslobođena divljih deponija, jer je nepristupačna. U njoj nema peska, pa nema ni kopača i bagera. Jednom rečju, lepa je i na njoj nema nikog osim ribolovaca i izletnika, a i oni su retki.
Provlačeći strunu kroz sprovodnike, upitah supruginu prijateljicu: "Veruješ li ti, Tanja, da ću ja danas da razbijem ribe? Vidiš one budale dole? E, oni neće ništa da ulove ceo dan, a ja ću da napunim ovu mrežicu klenovima." Uvek me uhvati težak primitivizam kad se spremam za masakr. Devojka nije odreagovala na moje "burne" najave ogromnog ulova, jer je to nije uopšte interesovalo. Mirno je čitala neki jeftini magazin.
Udaljio sam se kilometar nizvodno od svojih kupačica i ostalih izletnika i ušao u dobro poznati preliv. Polako sam to uradio, sa strpljenjem koje se skupljalo tri godine. Trebalo je snimati kako mi sa neverovatnim uživanjem klize noge sekući nečujno brzu reku. Zauzeh položaj na kome sam bio i pre tri, pet, deset...godina. Sve je ostalo isto, kao da Nišava nikad nije nadolazila, niti se mutila. Kao da sam juče bio na istom mestu. Jedini zvuci koje sam na svojim omiljenim mestima danas slušao su žubor vode i pesma ptica. Nisam video ni jednog mušičara, niti mi je ijedan ribolovac ikako zasmetao.
Eh, da, to je ta Vilina reka, Nišava, koja odabrane prigrli i odvuče u čarobni, drugi svet, u kome se uživa bez ometanja onih koji tu ne pripadaju.
Vezao sam krupnu bambulu (10) prilično debelom strunom (0.20mm). Neću da se zajebavam. Hoću da uživam bez bojazni od kidanja i zakačaljki. Gledao sam u preliv, znajući da je tu nekad bilo krupnih klenova, čekajući da otkrijem nekog. Ništa od toga. Reka je postala mnogo brža i klena nije moguće videti, jer je "zalepljen" za dno i dobro kamufliran, poput potočne pastrmke.
Počeo sam ritmično, ali tiho zabacivanje, specijalnim, oštrim, zabačajima...
Od tog trenutka bio sam očaran magijom koju samo vile mogu da pretoče u reku. Počeo je vrhunski mušičarski spektakl, bez suvišnih zantiželjnika i svedoka. Koliko sam tražio, toliko mi je Nišava davala. Kao da zna moje prljave namere iza kojih se krije ljubav prema njoj. Krupni klenovi, tako neuhvatljivi i nevidljivi za ostale, moju bambulu su energično napadali sa svih strana. Kao da im je najveća želja da im život oduzme pravi gospodar, čudak koji ih voli i zbog toga ubija. Kao da znaju da je takva smrt najbolja i vodi ih pravo u raj.
Nisam ni izlazio iz vode dok sam ih lovio, tako da mi je mrežica sa ribama sve vreme bila u njoj. Klenovi su bili živi i kada sam izašao iz vode. Na kraju, spustio sam ih na obalu i mirno ih odgledao kako umiru ubijeni mojom rukom. I oni su sa radošću prihvatili takvu, prirodnu smrt. Poginuli su od ruke vrhunskog lovca. Znali su da je takvih malo i da od njih ne preti opasnost, već da je njihova najveća sreća što takvi postoje.
Neću objaviti koliko kilograma klenova sam danas ulovio. Samo ću reći ono što meni zvuči lepo, a većini ne: RASTRT!
evo mozda ipak odem, ako dobijem prave informacije koje ocekujem preko maila, malo na savu (ne boh. ne dol...pravu savu) na lipca a mozda i na skobalja...cekam neke infooo...evo vec mi sunce ulazi u sobu kroz prozor, iskrsle mi nenadano neke sanse pa se poradovah 
Sve krupni i borbeni klenovi koji se drže ljutih brzaka. Pregledah malo dno i otkrih neverovatno bogatstvo. Mislim da nisam video bogatije dno gamarusima i larvama vodenih insekata. Dominiraju larve krznokrilaca u krupnim kamenim kućicama, najverovatnije Potamophylax sp., koje se viđaju samo na čistim vodama. Ima ih koliko hoćete. Baš sad se moji diskusi (top-akvaristika) slade njima.
Pecao sam od Atine do Moskve i od Sofije do Barselone, ali oko Bele Palanke nikad... 
Bruka za nišliju/banjca...