Ova tema bi trebalo da poremeti popularnost vežbanja zabacivanja muve i mušičarenja na livadama, stadionima i parkovima, jer na takvim mestima nema ni pomena o najvažnijoj stvari u prezentaciji muve, njenom vođenju. Bez brige o ponašanju muve kada dospe u ili na vodu, nema ni pravilnog zabacivanja. Preduslov dobrom zabačaju je ideja šta će biti sa muvom kada dospe u svet u kome živi naš plen, riba. Zato livadu proglašavam mestom na kome nijedan ozbiljan mušičar nema šta da traži i svako učenje zabacivanja na nekakvim asfaltiranim i travnatim poligonima je pogrešno.
U mušičarenju nije najbitnija stvar kako će muva dospeti na neku daljinu, i šta će se s njom dešavati dok je u vazduhu. Pri zabacivanju je u centru pažnje muva, a nikako konac, lakat, mušičar... Zato najmudriji instruktori ne koriste tako često "fly casting", već radije "presentation".
Prezentacija muve, dakle, mora da sadrži i zamisao-ideju o njenom kretanju kada je blizu ribe koju treba prevariti. Onaj ko previše veruje livadi i livadskim instruktorima bacanja, lišen je te osnovne mudrosti i najvažijeg dela prezentacije. Tehnike vođenja muve se uče isključivo na vodi, od pravog instruktora, koji poznaje sve detalje mušičarenja i ima iskrenu želju da ih prenese.
Usklađivanje zabacivanja i kasnijeg vođenja muve je prezentacija. Prva i druga radnja u praksi ne postoje jedna bez druge i nije ih moguće odvojeno vežbati, niti analizirati. Vođenje muve itekako zavisi od zabacivanja i te dve stvari nikako ne treba odvajati u zamišljenom zabačaju. Postoji samo jedno mesto na kome se uče zabacivanje i vođenje muve, to jest prezentacija, a to je voda na kojoj planirate da mušičarite ili neka slična njoj.
Usredsredimo našu pažnju na svoj plen, ribu. Kako je muva dospela u njen vidokrug ona ne zna, niti je interesuje, ali od trenutka kada je uoči, počinje najznačajniji deo prezentacije, vođenje muve.
Da bi se pravilno vodila muva, treba u glavi imati dara za raznorazne prirodne nauke, poput fizike, matematike i biologije. Postavljaju se bezbrojna pitanja. Kako da muvu ne povuče brzak? Kako da pravilna vožnja (drag free) potraje što duže? Iz koje pozicije treba da zabacujem u ovom viru, da bih postigao najbolje vođenje? Da li svaki insekt pravi iste pokrete?... bezbroj, bezbroj "poteškoća" i "muka", za razliku od samog zabacivanja, gde se postavlja jedno jedino pitanje, "Kako da bacim muvu na željeno mesto?", što najčešće ne predstavlja nikakav problem.
Kada neko, sa obale, posmatra veštog mušičara, koji u glavi ima sve ove probleme, on može da deluje manje elegantno od bacača na livadi. Ono što je u glavi veštog mušičara, posmatrač nikako ne može da shvati, osim ako ovaj ne nosi čuvarku sa sobom. S druge strane, ono što prikazuje livadski bacač, naivni posmatrač veoma lako upija i naseda na jednu od najvećih mušičarskih prevara, učenje zabacivanja, bez osnovnog preduslova za to, potrebe za pravilnim vođenjem muve i celokupne, nerazdvojive prezentacije mamca ribi.
Rezultati učenja samo manje bitnog dela prezentacije, zabacivanja u prazno, naravno, dovode do smanjenja uspeha u mušičarenju, pa se zbunjeni učenici sa livada brže bolje hvataju za C/R, kako nikada ne bi došlo do poređenja njihovog ulova sa onima kojima instrukcije daje učitelj mušičarenja i prezentacije muve, a ne samog bacanja.
U mušičarenju nije najbitnija stvar kako će muva dospeti na neku daljinu, i šta će se s njom dešavati dok je u vazduhu. Pri zabacivanju je u centru pažnje muva, a nikako konac, lakat, mušičar... Zato najmudriji instruktori ne koriste tako često "fly casting", već radije "presentation".
Prezentacija muve, dakle, mora da sadrži i zamisao-ideju o njenom kretanju kada je blizu ribe koju treba prevariti. Onaj ko previše veruje livadi i livadskim instruktorima bacanja, lišen je te osnovne mudrosti i najvažijeg dela prezentacije. Tehnike vođenja muve se uče isključivo na vodi, od pravog instruktora, koji poznaje sve detalje mušičarenja i ima iskrenu želju da ih prenese.
Usklađivanje zabacivanja i kasnijeg vođenja muve je prezentacija. Prva i druga radnja u praksi ne postoje jedna bez druge i nije ih moguće odvojeno vežbati, niti analizirati. Vođenje muve itekako zavisi od zabacivanja i te dve stvari nikako ne treba odvajati u zamišljenom zabačaju. Postoji samo jedno mesto na kome se uče zabacivanje i vođenje muve, to jest prezentacija, a to je voda na kojoj planirate da mušičarite ili neka slična njoj.
Usredsredimo našu pažnju na svoj plen, ribu. Kako je muva dospela u njen vidokrug ona ne zna, niti je interesuje, ali od trenutka kada je uoči, počinje najznačajniji deo prezentacije, vođenje muve.
Da bi se pravilno vodila muva, treba u glavi imati dara za raznorazne prirodne nauke, poput fizike, matematike i biologije. Postavljaju se bezbrojna pitanja. Kako da muvu ne povuče brzak? Kako da pravilna vožnja (drag free) potraje što duže? Iz koje pozicije treba da zabacujem u ovom viru, da bih postigao najbolje vođenje? Da li svaki insekt pravi iste pokrete?... bezbroj, bezbroj "poteškoća" i "muka", za razliku od samog zabacivanja, gde se postavlja jedno jedino pitanje, "Kako da bacim muvu na željeno mesto?", što najčešće ne predstavlja nikakav problem.
Kada neko, sa obale, posmatra veštog mušičara, koji u glavi ima sve ove probleme, on može da deluje manje elegantno od bacača na livadi. Ono što je u glavi veštog mušičara, posmatrač nikako ne može da shvati, osim ako ovaj ne nosi čuvarku sa sobom. S druge strane, ono što prikazuje livadski bacač, naivni posmatrač veoma lako upija i naseda na jednu od najvećih mušičarskih prevara, učenje zabacivanja, bez osnovnog preduslova za to, potrebe za pravilnim vođenjem muve i celokupne, nerazdvojive prezentacije mamca ribi.
Rezultati učenja samo manje bitnog dela prezentacije, zabacivanja u prazno, naravno, dovode do smanjenja uspeha u mušičarenju, pa se zbunjeni učenici sa livada brže bolje hvataju za C/R, kako nikada ne bi došlo do poređenja njihovog ulova sa onima kojima instrukcije daje učitelj mušičarenja i prezentacije muve, a ne samog bacanja.
, nastaviću kad se vrate.
