alp je napisao(la):
Zac, u najboljoj namjeri, sasvim sigurno nisi u pravu. Jos jednom ti preoprucam da se malo educiras na tu temu ili popricas s nekim biologom ekoloskog smjera koji se time bavi, buduci da meni ne vjerujes. A ni ne citas pazljivo ono sto sam napisao na vrlo pojednostavljen nacin, kao bi lakse razumio. Ako si se bavio prelistavanjem toga ozbiljnije, onda mi uopce nije jasno o cemu pricamo. Sto se ekoloskog dijela tice. Ali, tek toliko da nastavimo ovaj zanimljiv razgovor, jedno pitanje. Kako i odkuda po tebi kisik u jezeru na 50 i vise metara dubine? Je li on tamo stigao zasto sto je povrsina vode u kontaktu sa zrakom; ili zato sto je voda na 50 m u kontaktu s dnom? I jos jedno zgodno pitanje. Zasto je voda po zimi hladnije na povrsini nego na dnu?
Gospodine Alp, "ekologija" nema bas nikakve veze sa fiziko-hemijskim procesima koji dovode do rastvaranja gasova u vodi osim sto pokusava da sagleda posledice poremecaja ovih procesa pod uticajem coveka. Bojim se da vecina "ekologa" nije u stanju ni da u potpunosti razume ove fiziko-hemijske procese.
Naucio sam da citam, po Vukovom uputstvu, onako kako pise mada mi nije problem ni da citam izmedju redova.
Na tvoje pitanje cu da odgovorim pitanjem. Ako u vodi na 50 metara nema kiseonika sta ce onda ribama koje zive na dnu okeana skrge? Sta ta te ribe tamo traze i ko im je dozvolio da tamo zive?
A evo i nekih odgovora. Proces kojim se gasovi a i druge rastvorene supstance krecu kroz rastvarace (u ovom slucaju vodu) se naziva difuzija. Posledice ovog procesa su ogromne i dopiru daleko dalje od pukog rastvaranja kiseonika na povrsini. Ovaj proces je dvosmeran pa tako dovodi i do toga da se u toploj vodi na povrsini smanjuje koncentracija kiseonika i to tako sto u kontaktu sa hladnijom vodom deo kiseonika difunduje u nju i povecava svoju koncentraciju u dubljim slojevima a istovremeno se deo kiseonika sa povrsine vode vraca u atmosferu.
Drugo, veliki deo kiseonika se upravo stvara u vodi. Stvaraju ga biljke koje rastu u njoj. Ovo je nekad i mnogo vazniji izvor kiseonika od "provetravanj".
Tacno je da je voda zimi haladnija na povrsini ali samo do metar ispod leda. Odatle pa nadalje ima konstantnu temperaturu od 4 stupnja celziusa. I zanimljivo je da ispod leda i dalje u vodi ima dovoljno kiseonika da ribe mogu da zive (pod uslovom da je voda dovoljno duboka). Kiseonik difunduje i kroz led ali je proces mnogo sporiji pa ne moze da se koristi kao dokaz povecanja koncentracije kiseonika ispod leda.
ili ova malcice manja ali ko tornado luda....mmmmm lepo se je setiti svih ti riba koliko ih je vec bilo....sta ce nam donjeti nova sezona...nadam se nekom rekordu :
