I sa najmanjim iskustvom sa reke mogli smo da primetimo da se,recimo,veslo lomi u vodi,odnosno menja pravac,kao da je slomljeno.Isto tako mozemo utvrditi da predmet koji gledamo u vodi nije na mestu na kome ga vidimo i na kome bi trebao da bude da je u vazdusnoj zoni.Prema tome ima nesto razlicito u pogledu vidjenih stvari u vodi i na zemlji,sto mozemo obrazloziti kao prelamanje svetlosti u vodi.Potvrdjeno je da voda prelama svetlost u odnosu 4:3.Kada neki predmet vidimo u vodi,znaci da njegovi zraci dopiru do nasih ociju pod prelomom kojim nam polozajem pokazuje vise nego sto je u stvari,blizi je povrsini.Ukoliko je predmet dalje,utoliko nam izgleda blize povrsini vode,sto cini da on gubi pomalo na svoj oblik.postaje manji i zdepastiji.Tako kad izvucemo ribu koju smo gledali u vodi vidimo da je duza.Pod ogledalom koji cini povrsinu vode,pod predpostavkom da je sasvim mirna,opticki uticaji stvaraju oko ivice vidokruga ribe kolutove duginih prelamanja usled kojih je vid ribe nejasan.Tako se moze razumeti da ona cesto uzima takav mamac,koji u nasim ocima izgleda kao neka razbarusena stvar,zato sto svetlosni efekti prilikomprelamanja svetlosti daju samo kostur slike predmeta i mogu da je prevare o sustini zahvacenog mamca.Ali bez obzira zbog tih razlika mozemo pouzdano reci da je pastrmka prilagodila svoj vid prilikama u kojima zivi i da dobija o svim vidjenim predmetima sliku slicnu kao i covek
Čula kod pastrmke
- Začetnik teme Bahus
- Datum pokretanja
silvio je napisao(la):Pa nimfski
Nego simpsone zašto misliš da ribe (salomonidi) ne vide boju daj jedan razlog zašto je ne bi vidjele (možda ne isto kao mi ali)?
I još jedno pitanje (al te propitujem danas) jesi bio ti na Plivi i kako si prošao?
Silvio druze, nemoj sam sebe da diskvalifikujes iz diskusije necitanjem tudjih postova. Mnogo si ostrascen kada se o bojama prica znam to od ranije ali niko ovde pa ni ja nisam rekao da ribe ne vide boje. Nego samo da mi nemamo pojma koje boje vide, koje nijanse razlikuju i u kom spektru to uopste vide. I ne samo da mi nemamo pojma vec i nauka koja se time bavi.
Na Plivi sam bio pre 5 godina, nisam pecao. No pitanje je potpuno nebitno i nevezano za Plivu, Ribnik, Neretvu, Drinu, Gradac...Radi se o jednoj te istoj vrsti pastrmci koja nema razlicit vid u razlicitim rekama vec onakav kakav joj je majka priroda podarila
Gogo
Hero member
Ja mislim da je ovo trik pitanje i da su te dve sive potpuno iste, ali nas oko vara zbog pozadine 
Bahus je napisao(la):
Naucno je dokazano da ultraljubicasta svetlost koju covek ne vidi a daje razlicite sare na krilima leptira ne prodire u vodu vise od par milimetara. Prema tome ribe mogu da vide samo manji spektar boja u odnosu na kopnene insekte, zivotinje pa i coveka. Sto je voda dublja to je manji spektar boja koji dopire do ribe.
Takodje nije neophodno da ribe vide boje, dovoljno je da vide boje u obliku sivih nijansi (kao sto je slucaj sa sovama) pa da im svaka nijansa boje predstavlja dovoljnu razliku. Svako ko je pokusao da se igra sa crno-belom fotografijom i razlicitim filterima zna koliko mogu biti pojacane razlike u nijansama boja kada se pretvore u sive nijanse.
Jedno je sigurno, na velikim dubinama ili nocu ne mogu da vide nikakvu boju pa opet mogu veoma efikasno da love i da se hrane.
@ Simpson - ovo je verovatno ista nijansa sive pod direktnim (2) i indirektnim (1) svetlom
Obzirom da mi vezujemo pod direktnim ja bih izabrao 2-jku iz kutije sa dabinzima
Ustvari kako imam uštavljenog bizamskog pacova ne bih ni razmišljao uopšte
Obzirom da mi vezujemo pod direktnim ja bih izabrao 2-jku iz kutije sa dabinzima
Ustvari kako imam uštavljenog bizamskog pacova ne bih ni razmišljao uopšte
Dali pastrmka ima usi,iako joj nedostaje srednje uvo,bubna opna i spoljasnje uvo ,sto odgovara uslovima zivota u vodi.Za nas je vazno da li pastrmka cuje i u kolikoj meri moze da raspoznaje zvukove koji dopiru do nje ???
Nije trik pitanje vec opticka varka. Radi se o istoj nijansi sive boje sto je lako ustanoviti ako (kako rece cikamike) prstom pokrijete horizontalnu liniju spajanja "dve" nijanse. Eto kako prosta igra svetlosti obmane i ljudsko oko?
Gogo
Hero member
Trik pitanje je zbog toga sto... kao da pitas sta je teze kila zeljza ili kila perja. Nijansa je ista a kako kazes radi se o optickoj varci.
Sreo sam se vec sa necim slicnim , neki clanak o optickim varkama zato mi je bio poznat odgovor.
Sreo sam se vec sa necim slicnim , neki clanak o optickim varkama zato mi je bio poznat odgovor.
predviđao sam da je neki trik ali to sa prstima nisam znao, dobra fora 
Kako god da ona vidi važno je da mi znamo kakve je boje njena hrana i takve imitacije joj nodimo. Sa druge strane je isto zanimljivo zašto pastrmka i druge ribe uzmu imitacije "atraktor tipa" koje imitiraju sve i ništa kako izgledom tako i bojama. Tu je več neko drugo "čulo" u pitanju, dal' instikt ili znatiželja+glad!?
Kako god da ona vidi važno je da mi znamo kakve je boje njena hrana i takve imitacije joj nodimo. Sa druge strane je isto zanimljivo zašto pastrmka i druge ribe uzmu imitacije "atraktor tipa" koje imitiraju sve i ništa kako izgledom tako i bojama. Tu je več neko drugo "čulo" u pitanju, dal' instikt ili znatiželja+glad!?
Njena hrana je SVAKE boje i vracamo se na ono sto je Alp rekao, da nema te boje ili nijanse koju pastrmka nece.
I preobimna je prica o bojama i nijansama i uvek ce moci da se vodi bespredmetna rasprava sta je bolje od cega. I zato se nikad necu sloziti da mora da se ima perje od Tibetanskog fazana jer je to neka specijalna boja, ili boja sa levog muda kanadskog dabra ali sa gornje strane muda gde najbolje dlake nicu.
Moze nekada i boja da bude presudna ali su to jako retke situacije tako da je nikada ali bas nikada ne bih stavljao na prvo mesto a pogotovo ne ispred prezentacije i velicine musice. Cak mislim da ce pastrmka pre uzeti musicu adekvatno vodjenu i u pravom sloju vode pa makar omasili i boju i velicinu. Jer ipak rec je o agresivnom predatoru. Znam mnogo ljudi koji se ne slazu sa ovim ali obicno je rec o onim ljudima koji toliko mistifikuju musicarenje da mi se prosto povraca od toga.
I ono sto je kljucno kod lova pastrmke i u sta sam se uverio nebrojeno puta na svakoj reci, sakriti se da nas ne vidi. Jer kad mi nju vidimo, u 90% slucajeva ona je videla nas pre toga. To mi realno najteze pada sa mojom kilazom, godinama i ledjima.
I preobimna je prica o bojama i nijansama i uvek ce moci da se vodi bespredmetna rasprava sta je bolje od cega. I zato se nikad necu sloziti da mora da se ima perje od Tibetanskog fazana jer je to neka specijalna boja, ili boja sa levog muda kanadskog dabra ali sa gornje strane muda gde najbolje dlake nicu.
Moze nekada i boja da bude presudna ali su to jako retke situacije tako da je nikada ali bas nikada ne bih stavljao na prvo mesto a pogotovo ne ispred prezentacije i velicine musice. Cak mislim da ce pastrmka pre uzeti musicu adekvatno vodjenu i u pravom sloju vode pa makar omasili i boju i velicinu. Jer ipak rec je o agresivnom predatoru. Znam mnogo ljudi koji se ne slazu sa ovim ali obicno je rec o onim ljudima koji toliko mistifikuju musicarenje da mi se prosto povraca od toga.
I ono sto je kljucno kod lova pastrmke i u sta sam se uverio nebrojeno puta na svakoj reci, sakriti se da nas ne vidi. Jer kad mi nju vidimo, u 90% slucajeva ona je videla nas pre toga. To mi realno najteze pada sa mojom kilazom, godinama i ledjima.
S ovim zadnjim se ne bih slozio. Veliku vecinu vecih riba ulovim na vidjeno. Dakle, prvo vidim ribu, pazljivo gledam sto radi, dovedem joj muhu u zonu u kojoj se hrani i po njenom ponasanju znam kada treba kontrirati. Vecina dobrih ribolovaca koje poznajem lovi na taj isti nacin.
S to se tice toga sto riba vidi, sto joj je na muhi vise ili manje bitno da bi ju vidjela kao svoju prirodnu hranu, jako je puno pisano. Prostor za filozofiju u tom je dijelu vrlo ogranicen. Vrlo ukratko, s cisto prakticene strane, bitno je da muha bude priblizne velicine, pribliznog oblika i priblizne boje. Nijanse su nebitne, bitni su kontrasti, prozirnost, svejtlucanje nekih djelova... Ali ono sto je najbitnije je da muha ponasanjem odgovara onome sto bi zeljeli da izgledom predstavlja.
Ako bih se morao izraziti u postocima, 80 posto uspjesnosti je u nacinu vodjenja muhe, a 20 posto u izgledu. U tih 20 posto izgleda, boja najmanje znaci. Svjestan sam toga da ce ovo vidjenje "povrijediti osjecaje" mnogih koji uzivaju u vezanju vrlo lijepih muha punih raznoraznih sarenih detalja, ali u praksi je vrlo lako pokazati koliko je to manje vazno. Problem velike vecine ribolovaca je da ce spremno priznati da imaju "losu muhu", ali relativno mali broj njih cak i sami sebi priznati da muhe ne vode na pravi nacin. A radi se cesto o vrlo finim detaljima u kretanju. Plus ostalo: prilaz vodi, otkrivanje ribe, prepoznavanje ugriza, kontriranje...
S to se tice toga sto riba vidi, sto joj je na muhi vise ili manje bitno da bi ju vidjela kao svoju prirodnu hranu, jako je puno pisano. Prostor za filozofiju u tom je dijelu vrlo ogranicen. Vrlo ukratko, s cisto prakticene strane, bitno je da muha bude priblizne velicine, pribliznog oblika i priblizne boje. Nijanse su nebitne, bitni su kontrasti, prozirnost, svejtlucanje nekih djelova... Ali ono sto je najbitnije je da muha ponasanjem odgovara onome sto bi zeljeli da izgledom predstavlja.
Ako bih se morao izraziti u postocima, 80 posto uspjesnosti je u nacinu vodjenja muhe, a 20 posto u izgledu. U tih 20 posto izgleda, boja najmanje znaci. Svjestan sam toga da ce ovo vidjenje "povrijediti osjecaje" mnogih koji uzivaju u vezanju vrlo lijepih muha punih raznoraznih sarenih detalja, ali u praksi je vrlo lako pokazati koliko je to manje vazno. Problem velike vecine ribolovaca je da ce spremno priznati da imaju "losu muhu", ali relativno mali broj njih cak i sami sebi priznati da muhe ne vode na pravi nacin. A radi se cesto o vrlo finim detaljima u kretanju. Plus ostalo: prilaz vodi, otkrivanje ribe, prepoznavanje ugriza, kontriranje...