Piatanje o zabacivanju do 12 metara je možda na pravom mestu, ali treba znati da većina korisnika DT konca redovno baca i po 18 metara. Na primer, moji uobičajeni zabačaji su oko 15 metara, a vrlo često prebacujem to. WF na tim, za mene uobičajenim, daljinama ponaša se veoma različito od DT konca. Jednostavno, WF je bolji za zabacivanja preko 18 metara i to je sve. Kakvog god da je oblika, to mu je jedina prednost.
Moje iskustvo iz mušičarenja somova, klenova, lipljenova, pastrmki, bucova, klenova, grgeča, štuka, skobalja, mrena, krkuša, karaša, šarana, crbenperki, bodorki, beovica, sunčanica i ostalih riba, kažu da su zabačaji od preko 18 metara u 99.99% slučajeva uzaludni. Zato ja sa toliko procenata sigurnosti tvrdim da je najbolje da obezbedite dobar DT za svaki štap koji imate, pa ako budete imali bilo kakvih problema, zamenite ga WF-om. Ja sam sa istim onim procentom siguran da nećete dobiti nikakav boljitak u ulovu, koji ne biste mogli ostvariti DT koncem.
E, sad, ovo je vrlo važan pasus. Sve ovo što smo pisali, koliko sam ja mogao da ukapiram je bilo vezano za najpopularnije mušičarenje, suvom muvom. Kada razgovaramo o štukaroškim i slanovodnim strimerima i motkama AFTMA preko 7, kao i mušičarenju iz dubka, čamca ili drugih neobičnih situacija, može se razmišljati o posebnim oblicima konaca, koji su još uvek najčešće obeleženi sa WF, iako im bolje pristaje "Pike FLy Line", "Bass Bug Taper", "Lee Wolff Taper" ili specijalni "Mixmaster Taper" za specijalno "duh nišlijskog kalfe" zabacivanje.
