Pastrmke naših reka i jezera
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
becko
Full member
Svaka cast, Mixe.
Obe lepe, a potpuno drugacijih sara.
Na zalost, jos uvek ne znam dovoljno o pravilnostima koje bi mogle da odrede zasto su sare kod pojedinih pastrmki iz dunavskog sliva razlicite.
Mogu samo da probam da nagadjam.
Recimo da je gornja vrlo interesantna, jako podseca na atlantsku, osim sto ima vise crvenih pega, a i crne i crvene pege su jasno oivicene belim.
Donja deluje tipicno dunavski i trebalo bi da pripada jednom od dva najuobicajenija i najsire rasirna haplotipa.
Ipak, nemam nista cime bih mogao zasigurno da to tvrdim u ovom trenutku. Inace je sve sto se tice boje kod pastrmki u domenu spekulacija, mada je prilicno jasno da osnovna boja tela zavisi od stanista u kome boravi najvise, a sare (izgled, raspored) i modifikacije boja (pri stresu, pri mrestu) predmet su proucavanbja u smislu genetske determinisanosti i statusa.
Koliko znam, niko nigde do sad nije govorio o obojenosti pastrmki kao karakteristici koja podleze bilo kakvim pravilnostima, sem stare price o ekomorfama (trutta, lacustris i fario), koja je davno napustena kao genetska determinacija (mada mislim donekle prerano). Jendostavno, niko verovatno nije nasao odgovarajucu metodologiju za data assessment i za obradu takviih podataka, to deluje vise kao posao za slikara ili matematicara, nego za biologa. Samo sam jednom naisao na rad o mramoriranosti (slicno kao nase glavatice) kod jedne populacije atlantskih pastrmki u Norveskoj.
Mozda kad malo relaksiram zivot krenem da razmisljam kako da to metodoloski resim.
Obe lepe, a potpuno drugacijih sara.
Na zalost, jos uvek ne znam dovoljno o pravilnostima koje bi mogle da odrede zasto su sare kod pojedinih pastrmki iz dunavskog sliva razlicite.
Mogu samo da probam da nagadjam.
Recimo da je gornja vrlo interesantna, jako podseca na atlantsku, osim sto ima vise crvenih pega, a i crne i crvene pege su jasno oivicene belim.
Donja deluje tipicno dunavski i trebalo bi da pripada jednom od dva najuobicajenija i najsire rasirna haplotipa.
Ipak, nemam nista cime bih mogao zasigurno da to tvrdim u ovom trenutku. Inace je sve sto se tice boje kod pastrmki u domenu spekulacija, mada je prilicno jasno da osnovna boja tela zavisi od stanista u kome boravi najvise, a sare (izgled, raspored) i modifikacije boja (pri stresu, pri mrestu) predmet su proucavanbja u smislu genetske determinisanosti i statusa.
Koliko znam, niko nigde do sad nije govorio o obojenosti pastrmki kao karakteristici koja podleze bilo kakvim pravilnostima, sem stare price o ekomorfama (trutta, lacustris i fario), koja je davno napustena kao genetska determinacija (mada mislim donekle prerano). Jendostavno, niko verovatno nije nasao odgovarajucu metodologiju za data assessment i za obradu takviih podataka, to deluje vise kao posao za slikara ili matematicara, nego za biologa. Samo sam jednom naisao na rad o mramoriranosti (slicno kao nase glavatice) kod jedne populacije atlantskih pastrmki u Norveskoj.
Mozda kad malo relaksiram zivot krenem da razmisljam kako da to metodoloski resim.
pedjabg je napisao(la):
Da, da. Jedno od objašnjenja je i to da je Temštica poribljena pastrmkama iz ribnjaka na sokobanjskoj Moravici. Kako tamo gaje 2 varijeteta potočare (jedan sa malobrojnim, ali krupnim tufnama i drugi sa brojnim ali zato sitnim (a ima i raznih prelaza, pa i onih bez i jedne crvene tufne)), moguće je da trenutno u ovoj Temštici postoje najmanje 3 različito prošarane grupe potočara (pod trećom podrazumevam one autohtone).
Evo pomenutih ribica iz Moravice. Lako ćete uočiti razliku.
Sitnotačkasta:
I krupnotačkasta:
A evo i lepotice iz Crnog Timoka:
Slicne razne varijante sretao sam svud po Srbiji gde je bilo poribljavanja i to je nenadoknadiva steta. No sta je - tu je i nema fajde od kukanja, vec treba videti kako dalje s poribljavanjima. I pored uhvati-i-pusti zalaganja, reke se i dalje stalno poribljavaju. Paradoksalno ili ...
Ne postoje dve potočne pastrmke sa potpuno istim šarama, čak ni u jednoj reci. Ja mislim da nema potrebe čeznuti za specijalnim šarama kod potočnih pastrmki, dok god je ista vrsta ribe u pitanju.
Ribe su postale domaće životinje, od kad su dobile gazdu, koji je dužan da ih čuva, razmnožava i poribljava. Mi, u stvari, gajimo ribe u našim rekama i jezerima. Ne treba tražiti od stotinak hiljada ribolovaca, koji gospodare rekama Srbije, da paze gde će koja tačka na pastrmkama da se nalazi.
Reke su odavno postale ribolovna područja, što nije isto što i divljina. Grgeč je počeo da živi u slivu Visočice, smuđ i pastrmka u slivu Moravice, makedonska pastrmka je uplivala u Nišavu, štuka se pojavila temo gde je nikad nije bilo, šarani plivaju na Staroj planini, lipljeni u Rzavu...
Uskoro će možda i mladice zaroniti u Nišavu, a pastrmke iz Crnog Timoka pojesti pola potočnih mrena u Visočici.
Ovi riblji transferi su postali uobičajeni u našoj ribolovačkoj ligi, poput fudbalera. Pitam se samo kad ćemo, pored amerikanaca, sunčanice, basa i kalife, da dobijemo i crappy, bluegill i red spotted basa, a i pojačanja poput amura, babuške iz Azije bi mogao da nam dođe i lenok ili neki bucov od 20 kg iz Irana.
Čim se ribolov pretvorio u sport, a sportisti zagazdeli vodama, normalno je očekivati i "pojačanja".
Samo da ne primimo i krokodile i pirane! :'(
Ribe su postale domaće životinje, od kad su dobile gazdu, koji je dužan da ih čuva, razmnožava i poribljava. Mi, u stvari, gajimo ribe u našim rekama i jezerima. Ne treba tražiti od stotinak hiljada ribolovaca, koji gospodare rekama Srbije, da paze gde će koja tačka na pastrmkama da se nalazi.
Reke su odavno postale ribolovna područja, što nije isto što i divljina. Grgeč je počeo da živi u slivu Visočice, smuđ i pastrmka u slivu Moravice, makedonska pastrmka je uplivala u Nišavu, štuka se pojavila temo gde je nikad nije bilo, šarani plivaju na Staroj planini, lipljeni u Rzavu...
Uskoro će možda i mladice zaroniti u Nišavu, a pastrmke iz Crnog Timoka pojesti pola potočnih mrena u Visočici.
Ovi riblji transferi su postali uobičajeni u našoj ribolovačkoj ligi, poput fudbalera. Pitam se samo kad ćemo, pored amerikanaca, sunčanice, basa i kalife, da dobijemo i crappy, bluegill i red spotted basa, a i pojačanja poput amura, babuške iz Azije bi mogao da nam dođe i lenok ili neki bucov od 20 kg iz Irana.
Čim se ribolov pretvorio u sport, a sportisti zagazdeli vodama, normalno je očekivati i "pojačanja".
Samo da ne primimo i krokodile i pirane! :'(
Ovaj moj komentar malo skreće sa Mixove zamisli o prikazu slika varijeteta pastrmki, ali se direktno tiče naslova - Pastrmke naših reka i jezera. Dakle šta ja mislim o trenutnom šarenilu naših salmonidnih voda:
Elem, kad već Peđa pomenu paradoks, najveći je izgleda onaj što se tiče poribljavanja kalifom i potočarom. Kako stvari stoje, manja je šteta za autohtone potočare poribljavanje amerikankom, nego u ribnjaku proizvedenim potočarama!!
U čemu je, naime, caka? U tome što se kalifa ne mresti uspešno na slobodi, pa niti može da se namnoži, niti da se ukršta sa autohtonom potočarom. Što se potočara iz ribnjaka tiče, one se sasvim lepo mreste zajedno za autohtonim pastrmkama i samim tim uništavaju stotinama godina vajani genetski kod, koji ne samo da karakteriše populacije po boji tela i šarama, već i to mnogo čemu drugom (uspešnost mresta u vodi baš takvog hemijskog sastava, prilagođenost ishrane...). Mlađ iz zajedničkog mresta mora biti u startu inferiorna u odnosu na svoju polubraću koja imaju oba divlja roditelja. To vam je kao da imate krdo divljih mišićavih konja i da ih na silu parite sa nekim žgoljavim kobilama čiji preci već 200 godina vuku ciganska kola... ???
Da se ja pitam, ili ne bi bilo uopšte poribljavanja ili bi se ono obavljalo tako što se mlađ dobija iz matičnog jata koje je formirano od čistokrvnih primeraka tog podsliva. Recimo jedan ribnjak na Visočici za nju, Temšticu, Toplodolsku..., jedan na Moravici, jedan na Radovanskoj za Crni Timok i pritoke, jedan na Toplici iznad Kuršumlije, jedan na Mlavi.... I svaki ribnjak bi morao najmanje jednim u par godina da dobije dozvolu za proizvodnju mlađi za poribljavanje u kojoj bi tačno pisalo koje se sve reke/potoci na teritoriji Srbije mogu poribljavati tim ribama. Odgovorno tvrdim da u mnogim ribnjacima vlada takvo šarenilo da je to strašno... Spominju se neke pastrmke iz ribnjaka u Bosni, koje je Mujica nabavio od Zmaga, a Zmago formirao jato od nekih pastrmki koje neodoljivo podsećaju na atlantske... :-\
Sad su na vrata dunavskog sliva zakucale i (istina predivne) makedonske (egejske) pastmke i tek će tek tu da bude zanimljivo. Neko bi (Peđa and company) morao da ode do Jerme, ulovi jedno 50-ak pastrmki i ispita da li ima hibrida sa potočarom i u kom procentu. Ako ih nema onda super, ako ih ima pitanje je da li su plodne... Ako su plodne onda nikako ne valja...
Vraćam se na početak - ma kolko to suludo zvučalo, meni se čini da je bolje bilo dok su se reke poribljavale kalifama. Bar nikako niste mogli nešto trajno da zeznete... 8)
Elem, kad već Peđa pomenu paradoks, najveći je izgleda onaj što se tiče poribljavanja kalifom i potočarom. Kako stvari stoje, manja je šteta za autohtone potočare poribljavanje amerikankom, nego u ribnjaku proizvedenim potočarama!!
U čemu je, naime, caka? U tome što se kalifa ne mresti uspešno na slobodi, pa niti može da se namnoži, niti da se ukršta sa autohtonom potočarom. Što se potočara iz ribnjaka tiče, one se sasvim lepo mreste zajedno za autohtonim pastrmkama i samim tim uništavaju stotinama godina vajani genetski kod, koji ne samo da karakteriše populacije po boji tela i šarama, već i to mnogo čemu drugom (uspešnost mresta u vodi baš takvog hemijskog sastava, prilagođenost ishrane...). Mlađ iz zajedničkog mresta mora biti u startu inferiorna u odnosu na svoju polubraću koja imaju oba divlja roditelja. To vam je kao da imate krdo divljih mišićavih konja i da ih na silu parite sa nekim žgoljavim kobilama čiji preci već 200 godina vuku ciganska kola... ???
Da se ja pitam, ili ne bi bilo uopšte poribljavanja ili bi se ono obavljalo tako što se mlađ dobija iz matičnog jata koje je formirano od čistokrvnih primeraka tog podsliva. Recimo jedan ribnjak na Visočici za nju, Temšticu, Toplodolsku..., jedan na Moravici, jedan na Radovanskoj za Crni Timok i pritoke, jedan na Toplici iznad Kuršumlije, jedan na Mlavi.... I svaki ribnjak bi morao najmanje jednim u par godina da dobije dozvolu za proizvodnju mlađi za poribljavanje u kojoj bi tačno pisalo koje se sve reke/potoci na teritoriji Srbije mogu poribljavati tim ribama. Odgovorno tvrdim da u mnogim ribnjacima vlada takvo šarenilo da je to strašno... Spominju se neke pastrmke iz ribnjaka u Bosni, koje je Mujica nabavio od Zmaga, a Zmago formirao jato od nekih pastrmki koje neodoljivo podsećaju na atlantske... :-\
Sad su na vrata dunavskog sliva zakucale i (istina predivne) makedonske (egejske) pastmke i tek će tek tu da bude zanimljivo. Neko bi (Peđa and company) morao da ode do Jerme, ulovi jedno 50-ak pastrmki i ispita da li ima hibrida sa potočarom i u kom procentu. Ako ih nema onda super, ako ih ima pitanje je da li su plodne... Ako su plodne onda nikako ne valja...
Vraćam se na početak - ma kolko to suludo zvučalo, meni se čini da je bolje bilo dok su se reke poribljavale kalifama. Bar nikako niste mogli nešto trajno da zeznete... 8)
Skoro da se potpuno slažem sa Gocijem, kako u njegovom razmišljanju o održanju pastrmki pojedinih slivova, tako i u tome da ovo nije dobar smer za ovu temu, gde je trebalo da postavljamo slike potočnih pastrmki iz raznih reka i slivova, kao i ostale vrste pastrmki.
Hajde da nastavimo to da radimo. Evo još jedne potočne pastrmke od prekjuče, koju sam ulovio u istom viru kao i prve dve. Treća forma, a?
Pogledajte prvi post. Druga je sitnotačkasta, prva je srednjetačkasta, a ova sad je krupnotačkasta. Prvu sam ulovio na prelivu, drugu u sred vira, a treću na ulazu brzaka u vir. Sve na istu, plivajuću muvu.
Hajde da nastavimo to da radimo. Evo još jedne potočne pastrmke od prekjuče, koju sam ulovio u istom viru kao i prve dve. Treća forma, a?
Pogledajte prvi post. Druga je sitnotačkasta, prva je srednjetačkasta, a ova sad je krupnotačkasta. Prvu sam ulovio na prelivu, drugu u sred vira, a treću na ulazu brzaka u vir. Sve na istu, plivajuću muvu.
Prilozi
Gocijevom rezonovanju ni sa strucne - ribarstvene, ni sa konzervacione strane nema se nista zameriti (vidi post u prvom topicsu). Medjutim, pitanje je ima li ribarstvo ove zemlje sredstava da sve to obezbedi kad je mrest potocare u pitanju. No, kalifornijskih pastrmki ima svuda i kad bi se ribolovni pritisak prebacio na njih...
Naravno, tu bi jako pomoglo i poboljsano cuvanje voda i malo vise svesti i opste, aonda i posebnih, pa i ribolovacke kulture ribolovaca da se ponasaju u skladu sa rezimom koji je propisan, a projektovan u skladu sa produkcionim mogucnostima i konzervacionim zahtevima - to je sva mudrost ribarstvene biologije pastrmke i slicnih vrsta.
Naravno, tu bi jako pomoglo i poboljsano cuvanje voda i malo vise svesti i opste, aonda i posebnih, pa i ribolovacke kulture ribolovaca da se ponasaju u skladu sa rezimom koji je propisan, a projektovan u skladu sa produkcionim mogucnostima i konzervacionim zahtevima - to je sva mudrost ribarstvene biologije pastrmke i slicnih vrsta.
Sve su makedonske, ali ova prva kao da je imala nešto sa dunavskim pastrmkama. Ne treba zaboraviti da je Jerma u slivu Dunava.
Nećemo raspravljati koja jeste a koja nije ovakva ili onakva.
Hvala za lepe fotografije pastrmki iz Jerme, koje su, najverovatnije, sve Salmo macedonicus. A šta ako je bolji (pravi) naziv Salmo trutta macedonicus, pa se ukrštanjem dobija plodno potomstvo?
Nećemo raspravljati koja jeste a koja nije ovakva ili onakva.
Hvala za lepe fotografije pastrmki iz Jerme, koje su, najverovatnije, sve Salmo macedonicus. A šta ako je bolji (pravi) naziv Salmo trutta macedonicus, pa se ukrštanjem dobija plodno potomstvo?
Verovatno da se i dobija plodno potomstvo, jer reproduktivna izolacija na osnovu koje su bile te dve vrste opisane kao zasebne bila je fakticka, a ne apsolutna; sekundarnom introgresijom stvari mogu bitno da se izmene i u tome je i osnovni rizik prebacivanja makedonske pastrmke u sliv Dunava.???
