Pastrmke naših reka i jezera
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
Ovih dana lovim iskljucivo pastrmke. Lovim razne "sorte". Posetio sam i Visocicu i Jermu i Crni Timok i vise puta Nisavu. Sve to u roku od 10 dana. Najinteresantnije mi je da ih uporedjujem. Sve se jasno razlikuju.
U Jermi sam lovio ili ciste makedonske ili ciste potocne, verovatno poribljene. U Visocici se love klasicne potocare, a u Crnom Timoku veoma slicne, ali ipak malo drugacije. Ono po cemu ja razlikujem timocku je sivkasta boja tela (pomalo ruzna) i poveca glava. Sve pastrmke iz Visocice i C. Timoka imaju jasno odvojene crne i crvene pege. Makedonske iz Jerme su posebna prica, jer oupste nemaju odvojeni niz crvenih u odnosu na crne pege, vec one postepeno prelaze iz crne, preko bordo, do crvene, a i raspored im je nepravilan, kao i oblik pege.
E, dodjosmo i do nje, NISAVSKE PASTRMKE. Ona je sasvim posebna i drugacija od svih. Obavezno lici na potocnu, ali skoro uvek i na makedonsku. Tek jedna od deset je nalik cistoj makedonki ili potocari. Sve ostalo su izgleda mesanci, kojih ima puno i lice jedni na druge, tako da mi se cini da smo dobili novi varijetet, koji izgleda da daje potomstvo koje uziva i u pomalo zagadjenoj vodi.
NISAVSKA PASTRMKA ima krupne pege. Crne dominiraju, ali se skoro uvek pojavi i neka crvena, ali vrlo cesto zaokruzena ili zamraljana crnom bojom. Nema onog klasicnog cik-cak rasporeda crvenih pega, kao kod svih crnomorskih pastrmki.
Naravno, u Nisavi ima i cistokrvnih potocara,makedonki, kao i onih koje dolaze sa ribnjaka, poribljenih. Ipak, primecujem najvecu brojnost bas ove nove, specificne forme, NISAVSKE PASTRMKE.
U Jermi sam lovio ili ciste makedonske ili ciste potocne, verovatno poribljene. U Visocici se love klasicne potocare, a u Crnom Timoku veoma slicne, ali ipak malo drugacije. Ono po cemu ja razlikujem timocku je sivkasta boja tela (pomalo ruzna) i poveca glava. Sve pastrmke iz Visocice i C. Timoka imaju jasno odvojene crne i crvene pege. Makedonske iz Jerme su posebna prica, jer oupste nemaju odvojeni niz crvenih u odnosu na crne pege, vec one postepeno prelaze iz crne, preko bordo, do crvene, a i raspored im je nepravilan, kao i oblik pege.
E, dodjosmo i do nje, NISAVSKE PASTRMKE. Ona je sasvim posebna i drugacija od svih. Obavezno lici na potocnu, ali skoro uvek i na makedonsku. Tek jedna od deset je nalik cistoj makedonki ili potocari. Sve ostalo su izgleda mesanci, kojih ima puno i lice jedni na druge, tako da mi se cini da smo dobili novi varijetet, koji izgleda da daje potomstvo koje uziva i u pomalo zagadjenoj vodi.
NISAVSKA PASTRMKA ima krupne pege. Crne dominiraju, ali se skoro uvek pojavi i neka crvena, ali vrlo cesto zaokruzena ili zamraljana crnom bojom. Nema onog klasicnog cik-cak rasporeda crvenih pega, kao kod svih crnomorskih pastrmki.
Naravno, u Nisavi ima i cistokrvnih potocara,makedonki, kao i onih koje dolaze sa ribnjaka, poribljenih. Ipak, primecujem najvecu brojnost bas ove nove, specificne forme, NISAVSKE PASTRMKE.
Mix... da me ne shvatis pogresno...
"E, dodjosmo i do nje, NISAVSKE PASTRMKE. Ona je sasvim posebna i drugacija od svih. Obavezno lici na potocnu, ali skoro uvek i na makedonsku. Tek jedna od deset je nalik cistoj makedonki ili potocari. Sve ostalo su izgleda mesanci, kojih ima puno i lice jedni na druge, tako da mi se cini da smo dobili novi varijetet, koji izgleda da daje potomstvo koje uziva i u pomalo zagadjenoj vodi."
"Naravno, u Nisavi ima i cistokrvnih potocara,makedonki, kao i onih koje dolaze sa ribnjaka, poribljenih. Ipak, primecujem najvecu brojnost bas ove nove, specificne forme, NISAVSKE PASTRMKE."
Nisavska pastrmka je forma... KOJE PASTRMKE?
"E, dodjosmo i do nje, NISAVSKE PASTRMKE. Ona je sasvim posebna i drugacija od svih. Obavezno lici na potocnu, ali skoro uvek i na makedonsku. Tek jedna od deset je nalik cistoj makedonki ili potocari. Sve ostalo su izgleda mesanci, kojih ima puno i lice jedni na druge, tako da mi se cini da smo dobili novi varijetet, koji izgleda da daje potomstvo koje uziva i u pomalo zagadjenoj vodi."
"Naravno, u Nisavi ima i cistokrvnih potocara,makedonki, kao i onih koje dolaze sa ribnjaka, poribljenih. Ipak, primecujem najvecu brojnost bas ove nove, specificne forme, NISAVSKE PASTRMKE."
Nisavska pastrmka je forma... KOJE PASTRMKE?
Kada sam napisao "nisavska forma" pomalo sam se salio, jer ko zna sta je to. Ako je mesanac makedonske i potocne i ako daje potomstvo, onda su valjda makedonska i potocna ista vrsta ribe, to jest, Salmo trutta. Prva je valjda S. trutta m. Fario, a druga bi trebalo da izgubi status posebne vrste!
Dakle, nisavska pastrmka je skoro sasvim sigurno forma potocne pastrmke, ali veoma razlicita od pastrmki Temske, Visocice, Mlave, Rzava, Tare, Plive, Une ili Vlasine.
Pazite, u Nisavi zive i cistokrvne potocare, kao i makedonske, ali ovo sto sam nazvao "nisavska" je nesto trece. Videcete da ce se uskoro ustaliti taj naziv za ovu sarenu ribu. Na primer, govoricemo: "Ulovio sam dve makedonske i tri nisavske." ili "Ulovio sam jednu potocnu, jednu makedonsku i tri nisavske.".
Dakle, nisavska pastrmka je skoro sasvim sigurno forma potocne pastrmke, ali veoma razlicita od pastrmki Temske, Visocice, Mlave, Rzava, Tare, Plive, Une ili Vlasine.
Pazite, u Nisavi zive i cistokrvne potocare, kao i makedonske, ali ovo sto sam nazvao "nisavska" je nesto trece. Videcete da ce se uskoro ustaliti taj naziv za ovu sarenu ribu. Na primer, govoricemo: "Ulovio sam dve makedonske i tri nisavske." ili "Ulovio sam jednu potocnu, jednu makedonsku i tri nisavske.".
Pozdrav svima na ovom forumu!
A, da li je neko razmisljao da se mozda I ONE PRILAGODJAVAJU TERENU ?!?
Vode Jerme, Nišave, Visočice, Toplodolske reke i ostalih pritoka Nišave pre svega se razlikuju po sastavu stena i terena kroz koji teku.
U Visočici, koliko ja pamtim 30-godina unazad, nikada nije bilo tih žućkasto-naranžastih, ili makedonskih kako ih nazivate, ali su se lako razilovala tri tipa varijeteta: čiste-potočne skoro srebrno bele; kalifornijske - tamne sa sitnim crnim tačkama po leđima i treće dosta ređe : oblikom potočne , ali sa bojom ljudse kože ali bez sitne krljušti na leđima. Ove treće su narastale najveće.
Sve su bojom podržavale (koliko-toliko) boju rečnog dna, odnosno terena. Pa su potočare iz Temštice imale zelenkastu boju, kalifornijske su bile skoro crne ...
U Jermi su uvek imale bleđu boju na leđima i bledo žućkaste stomake kao što je i pesak reke koji je bleđi od stena na St.Planini
U Toplodolskoj su bile kao i u visočici, ali sve boje su vukle prema bledo sivoj u skladu sa bojom stena iz kanjona... jer stene sadrže mnogo manje oksida gvožđa pa nisu crvene kao u Vicočici.
Drugo,
veoma retko sam izlazio ove sezone, ali je evidentno prisustvo pastrmki u Nišavi u celom toku, čak i u samom centru grada (Pirot) lovilo se letos bez većih problema i bez po muke - po neki komad, ali se javljala stalno.
A, da li je neko razmisljao da se mozda I ONE PRILAGODJAVAJU TERENU ?!?
Vode Jerme, Nišave, Visočice, Toplodolske reke i ostalih pritoka Nišave pre svega se razlikuju po sastavu stena i terena kroz koji teku.
U Visočici, koliko ja pamtim 30-godina unazad, nikada nije bilo tih žućkasto-naranžastih, ili makedonskih kako ih nazivate, ali su se lako razilovala tri tipa varijeteta: čiste-potočne skoro srebrno bele; kalifornijske - tamne sa sitnim crnim tačkama po leđima i treće dosta ređe : oblikom potočne , ali sa bojom ljudse kože ali bez sitne krljušti na leđima. Ove treće su narastale najveće.
Sve su bojom podržavale (koliko-toliko) boju rečnog dna, odnosno terena. Pa su potočare iz Temštice imale zelenkastu boju, kalifornijske su bile skoro crne ...
U Jermi su uvek imale bleđu boju na leđima i bledo žućkaste stomake kao što je i pesak reke koji je bleđi od stena na St.Planini
U Toplodolskoj su bile kao i u visočici, ali sve boje su vukle prema bledo sivoj u skladu sa bojom stena iz kanjona... jer stene sadrže mnogo manje oksida gvožđa pa nisu crvene kao u Vicočici.
Drugo,
veoma retko sam izlazio ove sezone, ali je evidentno prisustvo pastrmki u Nišavi u celom toku, čak i u samom centru grada (Pirot) lovilo se letos bez većih problema i bez po muke - po neki komad, ali se javljala stalno.
Dobrodošlica za novog člana foruma, koji je očigledno iz najbolje pozicioniranog grada za mušičarenje u Srbiji, Pirota. Mislim da je ovo tek prvi Piroćanac na forumu. 
Eh, kakve sve pastrmke i ostale ribe žive u okolini ovog grada, koji ja i Laki zovemo "Grad Ljubavi". Nadamo se slikama, Zmanic.
Eh, kakve sve pastrmke i ostale ribe žive u okolini ovog grada, koji ja i Laki zovemo "Grad Ljubavi". Nadamo se slikama, Zmanic.
Pastrmke sa Visočice se mogu i lepše slikati, čak i kad ne poneseš digitalac, već jedino imaš telefonče!
Inače za ovu potočaru od 30 cm nisam siguran da li je "staroplaninska" ili opet neka iz nekog ribnjaka... Par postova gore sam ostavio sličicu jedne čistokrvne divljakuše (29 cm) i jednu koja je gotovo izvesno iz ribnjaka. Kako cenite ovu od 30 cm - divlja ili ribnjačka? Naravno, može biti i mešanac iz zajedničkog mresta...
Meni po ovim sitnim i brojnim tačkicama deluje da nije divljakuša... ???
Inače za ovu potočaru od 30 cm nisam siguran da li je "staroplaninska" ili opet neka iz nekog ribnjaka... Par postova gore sam ostavio sličicu jedne čistokrvne divljakuše (29 cm) i jednu koja je gotovo izvesno iz ribnjaka. Kako cenite ovu od 30 cm - divlja ili ribnjačka? Naravno, može biti i mešanac iz zajedničkog mresta...
Meni po ovim sitnim i brojnim tačkicama deluje da nije divljakuša... ???
asader
Senior member
vecernji mix sve tri razlicite ulovljene na istom mjestu u razmaku od pola sata
asader
Senior member
Moracki strun inace danas sam saznao da je on nastao ukrstanjem ohridske i moracke pastrmke jer su 60 god albanci pokusali da nastane ohridsku na moraci u toku kroz albaniju
malo losija slika jer sam slikao mobilnim sa blicem
malo losija slika jer sam slikao mobilnim sa blicem
???
Strun je nominalno zasebna vrsta Salmo dentex a Hekel ju je opisao mislim 186 i neke godine, otprilike vek pre inventivnih Albanaca, ako je uopste tacno to o cemu pises.
Nisam siguran, ali mislim da Moraca ne tece iz Albanije.
Uskoro ce i pastrmke Crne Gore biti zavrsene sa istrazivanjima i doktorska disertacija o tome bice branjena, verovatno iduce godine. Uradce je, zamislite, Crnogorac. ??? Atipican.
Strun je nominalno zasebna vrsta Salmo dentex a Hekel ju je opisao mislim 186 i neke godine, otprilike vek pre inventivnih Albanaca, ako je uopste tacno to o cemu pises.
Nisam siguran, ali mislim da Moraca ne tece iz Albanije.
Uskoro ce i pastrmke Crne Gore biti zavrsene sa istrazivanjima i doktorska disertacija o tome bice branjena, verovatno iduce godine. Uradce je, zamislite, Crnogorac. ??? Atipican.
Asader, nešto si, po svemu sudeči, pomešao. Strun ili zubatak je , kako kaže ihtiolog, Salmo dentex, posebna vrsta pastrmke, koja oduvek živi u slivu Morače i Neretve. Ovo na tvojoj slici zaista izgleda kao strun. Njega nije lako uloviti i, molim te da, ako ti se pruži prilika, napraviš bolje slike.
Ovog puta poveruj profesoru PedjiBG, a ne teorijama ribolovaca.
Interesantno je da, pored sliva Bojane i Neretve, naseljava još jednu reku, koju planiram da posetim. Tamo ga skoro niko ne lovi. Tek kada se vratim sa slikama, otkriću vam koja je reka.
Ovog puta poveruj profesoru PedjiBG, a ne teorijama ribolovaca.
Interesantno je da, pored sliva Bojane i Neretve, naseljava još jednu reku, koju planiram da posetim. Tamo ga skoro niko ne lovi. Tek kada se vratim sa slikama, otkriću vam koja je reka.
asader
Senior member
Vjerujem da ste u pravu obojica sto se tice struna ja licno ne znam. 
Ovo nazivaju strunom ovdje za slike jebiga nije moglo bolje jer je vec bilo smrklo pa sa mobilnim ne ide bas morao sam slikat 5 komada da bi jedna na nesto licila. :'(
Mislio sam na Skadarsko Jezero ne na Moracu citao sam negdje na netu danas ali ne znam koji sajt bjese neki albanski sa prevodom da su ohridsku pokusali nastanit i da je mijesanjem doslo do struna sad ako oni lazu lazem i ja
Evo i slika sa balkantrouts koja potvrdjuje da je ova iz prethodnog posta strun i dio texta u kome se pominje da isti obitava u skadarskom
" Another interesting issue refers to Salmo dentex that was first described by Heckel in 1851 in the rivers Krka, Cetina and Neretva; according to the literature (Taler, 1954; Drecun, 1958; Vuković, 1963; Ivanović, 1973), this species occurs also in Montenegro in Lake Skadar and its tributaries, referring to a distinctive trout named "strun" by the local population"
Ovo nazivaju strunom ovdje za slike jebiga nije moglo bolje jer je vec bilo smrklo pa sa mobilnim ne ide bas morao sam slikat 5 komada da bi jedna na nesto licila. :'(
Mislio sam na Skadarsko Jezero ne na Moracu citao sam negdje na netu danas ali ne znam koji sajt bjese neki albanski sa prevodom da su ohridsku pokusali nastanit i da je mijesanjem doslo do struna sad ako oni lazu lazem i ja
Evo i slika sa balkantrouts koja potvrdjuje da je ova iz prethodnog posta strun i dio texta u kome se pominje da isti obitava u skadarskom
" Another interesting issue refers to Salmo dentex that was first described by Heckel in 1851 in the rivers Krka, Cetina and Neretva; according to the literature (Taler, 1954; Drecun, 1958; Vuković, 1963; Ivanović, 1973), this species occurs also in Montenegro in Lake Skadar and its tributaries, referring to a distinctive trout named "strun" by the local population"