U potrazi za prvom pastrmkom

[sasats]

Pa i moze da uhvati svako sa vise od dva grama mozga. Ribolov ne poznaje kategorije glup, pametan, bogat, siromasan, inteligentan, da je tesko hvatati ribu i da je hvataju samo pametni nase reke bi bile prebogate ribom
Ovako, ribolov je zabava za siroke narodne mase i sve zavisi koliko si mu posvecen. Mika pripadnik Romske zajednice (u prevodu ciganin ) ispod Brankovog mosta ne ume da razlikuje dobro od loseg, trougao od kruga, plovak od 2 i 10 grama, ali mu to uopste ne smeta da hvata najvise protfisa na autohtonu savsku glistu iz mulja. Pazi za njega nema tajni a za tebe ima, prosto neverovatno

Drugo, ko je malo pogledao postove Xfactora mogao je da zakljuci da covek nije bukvalni pocetnik koji je juce poceo. Ribolov mu je tradicija u porodici, bavio se njime od malih nogu, hvatao ribe...

Cuj ribolov velika tajna, ovo je biser mogao bi da ode u signature na forumu

bas mi je drago zbog tebe i tvog drugara mike sto ste provalili sustinu ribolova  interesantno bi bilo uraditi skener , napraviti poredjenje i potraziti podudarnosti . rezultati bi verovatno doveli do definicije savrsenog ribolovca  :yeswink:

 

[sebastian]

nema mesta zao mi je....sedi tamo i lovi po bohinjci ja ne razumem zasto i razmisljas o gradcu pored tolike slovenije

to ja mislim onako radi upoznavanja i druženja u slučaju kada se desi da odem u posetu ženine familije  trebalo je još ove godine da dođem ali eto...iskrsle neke stvari pa ne beše ništa od toga.

 

[Xfactor]

Samo sto sam napisao celu pricu i nestane mi struja 
Sada zurim, pa cu nocas sve lepo i polako napisati, pa i okaciti neke slike.

Mnogo ljudi me ovde ne poznaje ni malo, pa se cudim nekim komentarima, ali eto... objasnicu i to. Nije mi tesko, jer bi mi pre svega bilo drago da upoznam mnoge od vas, pa i da vi upoznate mene. Pero, izvini sto ne odgovorih na onu poruku, nije bilo signala pa nije otisla, u svakom slucaju hvala ti puno, bez obzira na sve. Vlade (Oholi), sigurno da ne odbijam poziv, ali to novca sto sam spremio za Gradac sam potrosio, a i u ponedeljak mi pocinje fakultet, tako da sigurno do kraja sezone necu imati vremena. Avaj, cim pocne sledeca sezona bicu spreman i cim se nadje malo vremena - idemo! Isto vazi za Peru, Gegulu, Sebastiana, sigurno da ne bih propustio da provedem dan na vodi sa vama! 

 

[sebastian]

jedva čekam da pročitam priču o prvom izlasku na pastrmku...ja sam uveren da ti vec duze vremena lovis klena i ostale ribe i imas vec neko iskustvo i nisi juce poceo da pecas ali svaka nova vrsta je neki mali pocetak a sva ostala pre stecena iskustva svakako su u kotist ribolovca.

Odoh namotati jos par muva, uzdravlje druze :firends:

haa... Evo i kod mene nestalo struje. Neko nevreme je i ceo Bled je bez struje, ja evo surfam na mobitelu.

 

[Xfactor]

Eh, taj Gradac...

Na njemu sam doziveo mnogo lepih stvari koje nisam ocekivao. Vredelo je, barem Vama koji ste bili ne moram da pricam o tome. Vredelo je ne spavati noc pre polaska, otici u zoru, promeniti tri prevoza, stici tamo i pecati. Precesljao sam ponovo sve knjige i filmove o musicarenju pastrmke koje imam. Kako uopste da spavam kada idem da ispunim jedan od svojih zivotnih snova... Stigao sam tamo malo posle podneva. Sam Bog zna koliko sam se namucio da uopste stignem do tamo, ali na to se nikada necu zaliti. Najmanji trud koji treba uloziti u zivotu je putovanje.

Prolazim kroz hodnik voza i cujem povike "Sta? Ko koji kurac silazi ovde?" Nasmejem se tako pocascen jedinom pravom srpskom dobrodoslicom i pristojno odgovorim "Ja".
Odjednom, divljina. Pruga i sve sto ide uz nju, drvece, korov i put... Onaj put kojim me savetovase Vlade i Pera da krenem nizbrdo. Posle nekoliko desetina koraka vidim reku. Kristalno cistu reku. Oci mi vec sijaju i pocinjem da trckaram onako natovaren svim mogucim stvarima. Vidim da tamo preko reke neko kampuje. Pridjem, mahnem i pitam gde da nadjem smestaj, ali niko ne odgovara. Pridjem blize, mahnem, oni mi mahnu, ja pitam, oni opet nista. Opet pitam, nista. Dobro, prisetih se teme "Dobar dan Snobovi", pokupih stvari i polako krenuh niz reku. Tu gde put preseca reku se presvuce i pregazim. Nastvaljam dalje do onog mosta na kojem su se svi zivi slikali pa okacili na Google Earth. Prelazim, upoznajem Vladu (Paceta) i ostavljam stvari u vajatu. Nakon sto sam "doruckovao" uzimam stap i krecem...

Od kako sam posao na put nisam prestao da razmisljam o tome koju musicu cu prvo upotrebiti, gde cu traziti ribu, da li cu je prevariti i jos mnogo toga... Ziveo sam za taj dan. Oprao sam ruke u vodi, uvek to radim pre nego sto uzmem musicu u ruke. Podignem 2-3 kamena i vec vidim da dosta toga zivi u reci i da nije ni cudo sto pastrmka tu opstaje. Polako sam poceo da pretrazujem sve terene redom. Kretao sam se tako da budem sto manje vidljiv. Primenjivao sam sve ono sto sam tokom zivota naucio. Od dana provedenih na reci, preko saveta koje ste mi vi, a i drugi ljudi dali, pa sve do filmova i knjiga koje stalno tako neiscrpno i zaludjenicki gledam i citam. Cinilo mi se da na svakih 2-3 minuta menjam musicu. Radio sam sve sto je u mojoj moci, ali nista. Dosao sam do jednog vira u kojem sam video pastrmku koja se tada hranila na povrsini. Stao sam iza drveta koje se nalazi iznad vira i bacao joj preko ruke uglavnom kopnene insekte, pa sitne majske, do gamarusa kakve sam video kada sam podigao prvi kamen. Nista. Krenem dalje, a ona polako jurne gore, pa se opet vrati na staro mesto potpuno nezainteresovana za mene. Krio sam se, menjao musice i predveze, probao razlicite prezentacije, ali nista. Proslo je vec 2 sata od kako sam krenuo. Gotovo da sam sve isprobao, pa stavih vuli bagera po prvi put u svom zivotu. Bilo je to malo ispod vodovoda, gde oko jednog ostrvceta prolazi reka i opet se ispod njega spaja u jedinstven tok. Znam da je tu. Tu dolazi sva hrana. Gde ce ako ne tu... Zabacio sam vise od 20 puta i nista. Vec sam po malo poceo da se plasim da cu proci lose, tada sam pozeleo samo jednu. Jednu i ne moram vise nista nikad u zivotu da upecam. Samo da jednom osetim tu prelepu ribu u svojim rukama i da je ponovo vratim da zivi svoj zivot.

"Pazi sta zelis, mozda ti se ostvari!"

UDARAC! Bez kontre samo malo podizem stap, brani se, u jakoj je vodi. Vidim taj zuti trbuh na povrsini kako se ponovo vraca u dubinu i onda... nista! Od onog trenutka kada sam zamislio kako je prihvatam meredovom do ovog kada je vise nema na stapu nije me delilo nista. Hladan tus, ali nada da ce je biti! Pecao sam jos 2 sata, stigao do Rokine kuce, tu pecao nesto malo i pao je mrak.

Kada sam u Ibru otkacio klena od blizu 50cm nisam bio ni za sta 3 dana. Kada sam otkacio prvu zakacenu stuku (imala je mozda i ceo metar) na strimera nisam spavao dve noci. Svasta mi se motalo po glavi... Jer, bez obzira na sve, kada dodjem tako blizu do necega sto tako silno zelim i onda to ispustim, ja to najiskrenije smatram licnim neuspehom. Velikim.

Sledeceg dana sam krenuo u zoru, stigao do drugog zeleznickog mosta (nizvodno) i krenuo na gore. Slabo, stvarno slabo. Do Rokine kuce je par riba bilo zainteresovano, ali su brzo odustale od uzimanja musice. Tu pocinje nadmudrivanje. Mnogo pastrmki u tom prelepom mirnom delu je davalo sansu da ih prevarim. Trebalo je samo pogoditi musicu i prezentovati je na pravilan nacin. Velika kamenjarka, pun pogdak! Uzima je bez razmisljanja, ali tek nakon sto sam sa 0.14 promenio na 0.10... Kontra i musica joj ostaje u ustima. Posle 20-ak zabacaja stavljam veliku zutu majsku, ponovo ista prica. Pokupi je sa povrsine, kontra i pokida mi. Dolazi Roka, upoznajemo se, pricamo. On mi objasnjava mnogo toga. Prijatan covek, lepo je iskustvo upoznati ga. Poklanja mi jednog pecinara i malo kasnije zakacio sam prvu pastrmku tog dana, 20-ak sekundi borbe me niko ne vidi, Roka se okrece i... samo odjednom mi se stvorio sam kanap ispred nogu. Otkacio sam je opet. Mukotrpno je bilo pecati dalje tog dana, sve mi je nekako bilo tesko posle toga. Svih 200+ musica sam ja isprobao. Ni jednu jedinu nije pokupila.

Sutra sam jedva smogao snage da izadjem na vodu, trudio sam se 120%! Pecao sam od Roke pa do izvora i nazad. Ali nista... imao sam jos jedno kidanje u brzaku (zuti vuli bager), nekoliko promasaja ispred Rokine kuce i jednog lipljena sam tu zakacio za ledja, ali mi se i on otkacio. Evo, ne mogu ljudski ni da opisem poslednji dan. Ne znam sta da kazem, a toliko je toga...
Najiskrenije, dao sam sve od sebe. Daleko od toga da sam glup, daleko od bilo cega loseg, jednostavno kao da mi nesto nije dalo. Ali iskustvo koje sam tamo stekao se ne moze zameniti.

Odusevili su me ljudi oko reke, cuvari i moji domacini. Nisam video nista lose u njima, koliko samo cuvaju i vole Gradac... Odusevio sam se, osecao sam se kao da tu pripadam, uzivao sam u razgovorima sa ljudima (inace ne volim da pricam). Zaista nemam nista lose da kazem za reku. Jedino ono sto me boli, jedino ono o cemu ne prestajem da razmisljam... "Zasto?", "Zasto bas ja?",  "Kako?"

Mnogo toga nisam napisao, ali dodacu "u hodu"... Prokomentarisacu jos onu raspravu o tajnama musicarenja.
I amebe su nekada bile "tajna", one nemaju mozak. Svi mi imamo svoje tajne. Tako i pastrmka ima svoje. Razlika je u tome sto smo mi odavno resili problem hrane, a njoj je u zivotu jedina svrha da prezivi i da nastavi vrstu. Mislite da bi mi trckarali, sedeli za compom, lencarili, igrali kosarku, musicarili, da svakog dana moramo da razmisljamo o tome kako da prezivimo? 2 grama mozga koji sluze za to da prezivi, da se nahrani i da izbegne da je neko od nas ulovi. Naravno da ce u tome da bude najbolja. Rece neko ovde da je "mozak kao potok, sto plici, to bistriji". Zna ona sta ce da jede u ovo doba godine, kao sto mi znamo da se sada sprema zimnica. Za druge zivotinje je tajna cime se mi hranimo sada. Sve je tajna dok se ne otkrije.

Meni je mnogo zao. Na trenutke sam cak pomisljao da sam ispao sebican... mozda sam mogao sa porodicom ili devojkom negde. Makar na dan. Ali ipak, ne kajem se, sam sam kriv za moje lose reakcije....

"You can always blame it on the fish, but...

 

[milan_mj]

Pazljivo sam procitao i dosao do zakljucka da si imao jedno lepo iskustvo a to sto nije bilo riba nije smak sveta.....
Znas onu staru izreku: "Sreca je najlepsa dok se ceka..."

 

[ivants]

Druže, neznam da li malo pričaš ali je sigurno da dobro pišeš. Vrlo je bitno da shvatiš da je na putu do uspeha mnogo važan neuspeh. I još jedna stvar, ovo je samo tvoje iskustvo i uživaj u njemu, ako ništa drugo onda si barem upoznao dobre ljude. Izvuci neku pouku i videćeš da će sledećeg puta biti mnogo bolje

 

[tommylee]

Skoro sam imao sličnu situaciju mnogo kontakata i spadanja,i samo jednu ribu ja otkačih!Opet sam bio srećan i zadovoljan izlazkom na vodu!
Sledeći put ćeš biti mnogo spremniji i sigurno da ćeš bolje proći.ne samo na Gradcu već i na drugim salamonoidnim vodama!
Bitno je da izlaziš a razultati će sami doći.

Ja na tvom mjestu ne bih nikoga krivio (sebe),mislim da si se lepo proveo 

 

[sebastian]

@xFactor, lepo si se proveo ali očekivao si mnogo više nego što si doživeo pa te je to najviše i pogodilo ali sve u svemu ko što si i sam napisao lepo iskustvo si imao  :yeswink: i to je več mnogo! Ja kada idem na neku vodu po prvi put ne očekujem ništa ali verujem u sebe i svoje imitacije

Glede kidanja, dobro je da proveravaš čvorove na predvezu a posebno kada ciljano misliš baciti nekoj ribi koju vidiš. To su sitnice koje se često zaboravljajui to se dešava i meni dan danas. Ako loviš tankim predvezima 0,14 pa na niže to posebno važi. Nakon učestalog bacanja čvor oslabi ili se negde najlon iskrza. Posle svake dobre borbe obavezno proverim koliko je još šta čvrsto a vrlo često i menjam ceo predvez. Eno, pogledaj moju zadnju pastrmku od 70cm, posle borbe sa njom sam samo malo jače povukao i predvez je pukao baš na čvoru i to beše 0,10mm predvez. Da sam forsirao tu ribu kako forsiram šarane još u prvih nekoliko sekundi bi ostao bez nje. Kada lovim tankim predvezima i kada ubodem pastrmku to nikada nije sa jakom kontrom što si i sam rekao da nisi radio ali šta si dalje radio ne znam....ja bilo da koristim moju full flex 4orku ili brzu 5ticu pustim svakoj večoj pastrmci  da se izdivlja i da odmota kanapa koliko god želi. Ako je kakvo granje u blizini pokušam je ali nežno naterati da zapliva u drugom smeru. I kada se izdivlja tek tada počnem da "pumpam" tj. da je pokušam privući. Uveren sam da ti to sve dobro znaš ali pod euforijom si možda baš uradio te greške. Nisi proveravao često čvorove tj. predvez i u želji da je što pre privučeš k sebi si je forsirao kada je bila baš divlja  i tanak predvez puče ili se jednostavno otkači.
Možda i grešim ali ja predviđam da su ti to bile greškice. Nema veze, bit če ih još i svi ih kad kad radimo Ipak, lepo si se proveo i bogatiji si za joše jedno iskustvo i poznanstva! 

Kakav štap si koristio?

 

[schok]

nesvidja mi se pravac u kom ova prica stalno ide i nema joj kraja,nikako da ovo prekinemo i izadjemo iz ovog tuznog tona price,pa cu par reci, da joj promenemo tok u pozitivnom pravcu.Gledano iz mog ugla,Luka, ti si kao mlad momak ucinio veliki korak i upustio se u ovu avanturu iz koje moras da potisnes sve negativne osecaje u zaborav,riba je cudljiva,uvek bila i bice,i ne bi bilo  interesantno da je vadis kao na fabrickoj traci,a sve pozitivne momente moras pustiti u prvi plan.zamisli kada bi smo svi ovde kukali za potrosenim novcem,vremenom,voljom itd...zbog loseg ulova!glavu gore,pozitivan stav,mlad si,imas ceo zivot pred sobom,a ova ce ti zalosna prica uskoro nadam se biti smesna.Pozdravljam te i bez kuknjave. :

 

[Xfactor]

U pravu si, Seb... Dosta takvih gresaka sam pravio u tom euforicnom stanju i svestan sam toga, zato mi je i zao. Koristio sam Greys Streamflex #4, 4pcs,  8ft... Kakav je to staaaap. 3 dana ga nisam ispustao iz ruke i nikakav, ni najmanji, bol u ruci nisam osetio. Nekako... ume sve. S njim mozes da izvedes sta god hoces bez problema.
Schok, da me vidis sada negde rekao bi da uopste nisam u bedaku, niti sam sklon kukanju. Obicno prozivim to sam, u drustvu se ponasam normalno, bez obzira sta tinja u meni. Ipak, kada pocnem da pisem, nemam kontrolu nad takvim stvarima... Ali eto, ipak sam na neki nacin bio duzan da ispricam ovo, jer mnogo mi je vas pomoglo i pozelelo sve najbolje kada sam otisao. 

Ne brinite, izvukao sam ja sve pouke iz tog iskustva i sigurno da nikada necu reci da mi tamo nije bilo lepo... To sto mi je zao sto nisam nista upecao je jedna totalno druga stvar.

P.S. Ne zelim da ova tema ode u beskrajno pricanje o mom odlasku na Gradac. Ispricajte vi o vasim prvim iskustvima sa ovom ribom. Voleo bih to da cujem 

 

[sebastian]

za taj tip vode je stap krasan  i to je to kao sto sam i mislio sto se tice kidanja...sledeci put vise proveravaj predvez posla vise zabacaja, posle ribe, i odmah cim je vezes sto verovatno i radis vec odavno....samo cesce sve to i polako neka se izdivlja, pajkice umeju da budu pravo divlje i da iskaču ... krasne ribe... no, tako valja, glavu gore... ubo si nekoliko riba i prevara je vec uspela a to sto ih nisi prizemljio za kraj nema veze... drugi put... 

 

[oholi]

moju prvu pastrmku sam upecao davno, na zeti, varalicom. Dal je bila mala glavatica ili potocara nemam pojma ali udarila mi je tada u najjacem buku na CD rapalu u G boji.... prosle su godine, poceo sam sa muvom, godinama sam samo klena jurio i ne pomisljajuci da pecam pastrmku. Jedne godine sa devojkom odem na biogradsko jezero. Za svaki slučaj ponesem jedan varaličarac i moj mušičarac. Par dana smo se šetali, vozili po jezeru.... Na kraju sam nekako iskombinovao da idjemo do tare. Poneli smo hranu, vodu, ja planirao ceo dan.... Deo tare na kome sam pecao je tada bio u strogom zabranu, iskreno znao sam to, verovao sam da cuvara nece biti i nije. Medjutim, nije bilo ni pastrmki....samo jedan omasaj. U jednom momentu smo došli do Jezerštice, malog potoka koji izlazi iz jezera i uliva se u taru e tu sam se upisao. Ni ceo predvez nije bio van štapa, samo sam se sakrio iza kamena i provukao nimfu zečije uvo jednom kroz mali vir.... rezultat je bila moja prva pastrmka (stoji i dalje na avataru   ). e sad, devojka je na varalicu upecala vecu pastrmku nego ja, ali bila je dovoljno fina da me ne zeza mnogo )))

 

[sebastian]

no, budući da je tema o prvoj pastrmci evo i moje prve pastrmke... bilo je to tamo negde 2002 godine i do tada sam još pored mušičarenja i varaličario te ređe lovio na plovak i dubinku....do tada sam na muvu lovio ciprinide (klen, bucov, profiš, crvenperke, bodorke i beovice) pa tu i tamo nekog smuđa i grgeče. To je sve bilo u Hrvatskoj (i to još sa nekim mušičarcem kojega sam sam uradio i starim gvozdenim čekrkom) a pastrmka znači tek kada sam se doselio u Sloveniju. Sečam se mog prvog dana na vodi gde ima pastrmke i prvog štapa i plastičnog čekrka . Beše to naše Bledsko jezero. Šetam se ja tako prvi put sa štapom oko jezera. Bocnem tu i tamo nekog malog klena, grgeča i crvenperku ali od pastrmke ni p.  :'( Pecam ja več 4 h polako bacam onom varaličarskom taktikom pretraživanjem terena. Pošto nisam ni jednu vidio bacao sam neke mini woolly buggere koje sam dobio na poklon od familije iz USA. Razočarenje sve veče  :lol: došao sam videti i ubosti pastrmku ali je nema nigdeeeee.... i tako metar po metar a oko jezera ima nekih dobrih 6km. Prošao sam tako polako 4km i tada sam več bio kod veslačkog kluba gde se u jezero uliva jedan mali potočić. Uf  pomislih kako se nisam setio odmah da dođem tu i počnem da pretražujem to mini ušće ali i dalje od pastrmke nema ni p.  :'( Muka!!! Ne zanimaju me ni klen, ni grgeč, ništa hoću samo pastrmku i gotovo, pa barem da je samo vidim kako pliva u jezeru a znam da je ima. Tu naiđe i čuvar. Iskoristim ja priliku pa da ga pitam gde se ih da najčešće uloviti a on pa tu gde ti stojiš sada.... ufff ja sac sretan ponovo dobio volju i samopoverenje. Ode on a ja uporno prečešljavam dno, srednji sloj, površinu...a to trajeeeeee ja ni ne kužim koliko vreme brzo ide...e onda mi dojadilo i pogledam potok hmmmmm pa tu valda ima neka kako na to tek nisam pre pomislio... i tako ja polako priđem tom potoku a on makimalno dubok do kolena. Gledam ja ne bi li vidio kakvu pastrmku ali tu i tamo šmugne neka minijatura od pastrmke a ja imam samo neke velike muve na udicama 10 i 6  Dođem ja tako do jednog mini vira koji je odmah ispod jednog mni slapa...vir širok jedva 4m  ok...bacam woolly bugera ali bez previše nade jer sam bio več jako iscrpljen kad od jednom osetim jak udarac...kontra smuđaroška    ali i predvez je bio jak 0,20  a štap 9' wt5/6. Jurcala je ona sirota po tom 4 metarskom viru dok se nije umorila a ja sam samo čekao da je dohvatim.... tada sam prvi put primio pastrmku u svoje ruke i to lepu pravu potočaru. Mojoj sreći nije bilo kraja. Zadovoljan sam napustio to mesto i do kraja dana se igrao grgečima  :lol: i evo je...slikao sam telefonom Nokia 7650.  Od sreće su mi ruke drhtale a osmeh mi se nije skidao narednih 6h 

ps.
posle nakon nekog dužeg vremena sam saznao da sam lovio u vodi gde je trajno zabranjen ribolov a reč je o vrlo malom potoku koji se uliva u jezero 

 

[oholi]

hahahhah seb obojca smo prve u krivolovu dobili i na jezerštici je trajna zabrana bila tada