лепо касно преподне у моравском пољу, јутро је било облачно а водостај јасике на интернету казује велико надолажење мораве, ја нестрпљив јер ова два задња дана нигде не изађох, те се одлучих за оближње баре, бициклу и зимски кратак штап са две мушице на подвезу,што нисам чинио задњих година али тако се погоди, прва мушица је нека поњава, да тако назовем те мушице чију примену ономад негде прочитах те сам одмах купио и одговарајући материјал, на енглеском МОП а то је, ако сам добро погледао, туљак из две нити слабије умотаног шенила, тако да шенили граде складан туљак који се везује за основу материјала/примена за четке, рукавице,... и другу помоћ модерних домаћица, а и нас мушичара/ , боја на мушици нека оригинална дречаво жута која се задржала од ономадње пробе на морави код моста али сам задња два дана докон и верујући у скор одлазак на расину и пастрмке проверавао и овде у слободно време, прва бара ми се учинила најпогоднијом јер се имало прићи на три четири места но велики водостај ми је узео остала два места, и тек кад сам забацио у једном забарном крајићу приметио сам у бистрастој води зачуђујуће лепо понашање мамца, уз моје благо померање зглоба шаке којим сам водио мушицу/друга такође мокра мушица а ближа мени ме није занимала/, у вертикалној равни се уз вођење ка себи била кретања тог тулара плус минус 30 степени, други забачај и на самом дну нешто као да је ударило у мамац, видим нема га и повучем, већи отпор због траве у води ме је најпре збунио али убрзо осетих рибу која ми се у први мах учинила већом, као да сам видео штуку, али ипак је то био повећи клен/однет кући јер ми ћерка долази мало на одмор ових дана за празник-сретење/. Обишао сам тако још два места која су давала прилику да се нешто покуша, јер се неки риболовац осмелио да посече неке врбе до саме обале, штукарош је јер познајем по ракљама над водом. Излазак стидљивог сунца и мало проведеног времена на овој бари ме је натерао да обиђем и друге баровите терене али нисам имао где да забацим, тамо где сам као дечачић трчао после школе , у баре тог моравишта, ту у бившим растокама где су дубине биле и до два метра а још толико до воде, сада су барице пуне отпада, рачунам још десетак година и све ће бити затрпано, остаће само забележено у причама старијих људи где је текла некад морава/занимљиво да су стари људи са којим сам разговарао ову отоку звали ибром, иако је мала вероватноћа да се слободним појасом од 2-3 км ибар улије баш овде, 20 км испод садашњег ушћа/.
Забавих се(!) и са једним даљим комшијом, протестује код мене како му сусед оближње њиве без његовог знања узорао њиву, а није подорак/то је изоравање две три бразде попреко на оба краја/- и то се догађа.
обично шетње преко стрњишта, узораних и неузораних њива као данас често буду са пуно пронађених пера овдашњих птица -то се сад није десило, додуше наиђох на црвену струну 0,50 која ми је баш недостајала, а прекјуче над моравом код сеоских кућа снабдех се једним хватом длака од козе, можда је било и браде али ми је било непријатно да претурам по тој кожи уз присуство мојих мештана, шта ли би рекли.
ево и примера навезивања мушице, користио сам сличну.
https://youtu.be/wTwkLY3Ptfw