Dobro jutro svima,
Nisam bio u pravu za jedno - pričao sam o svetlosti, a pisao zvuk. Sve ostalo jo OK.
Svetlosni spektar se prostire od gama zraka do radio talasa i frekvencija svetlosti se meri angstromima, mikrometrima, santimetrima i metrima.
10 000 angstroma = 1 mikrometar
10 000 mikrometara = 1 cm
0.1 A - 1 A - gama zraci
1 A - 100 A - rendgenski zraci
100 A - 1 Mk - mikrometra (10 000A) ultraljubičasto
1Mk - 100 Mk - infracrveno
100 Mk - 1 metra - radio talasi.
Mi vidimo frekvenciju od 4000 - 7000 A - ili nama vidljivi deo spektra obuhvata frekvenciju oko stomilionitog dela santimetra i to je u području - ultraljubičastog.
Vidljivi deo spektra ima šest osnovnih boja - ljubičasto, plavo, zeleno, žuto, narandžasto i crveno.
Količina svetlosti koja se odbije od nečega je ono što naše oči registruju, a mi vidimo kao slike i boje.
Koliko molekuli nekog hemijskog elementa upijaju svetlosti mi vidimo određenu boju - manje odbijanje svetlosti vidimo kao tamniju boja i obrnuto.
Sim, to se mešanjem tri monohromatske boje -zelene, plave i crvene dobiju sve ostale nijanse (recimo u TV).
Svi radio teleskopi radu ustvari kao svetlomeri - emituju radio talase (svetlost) i od količine koju neki hemijski element upija može da se, recimo, izmeri debljina oblaka na Veneri, ili da se odredi hemijski sastav površine.
Jedan od bitnih razloga što maltene sve što postoji (ne samo radio i TV), više ili manje emituje radio talase je njihova toplota.
A, da - Herc nema veze ni sa zvukom ni sa slikom, herc je jedinica za merenje frekvencije naizmeničnih električnih struja.
Sada oko one boje "tintnoplave železničarskog šinjela" padavca.
Naučno je dokazano da recimo bumbar vidi UV, a pčela IC isto kao zmija. Što bumbar i pčela ne vide isto ?
Pitanje je kako i koliko onakva lepa i bistra voda Neretve prelama svetlost i koje boje spektra ne upija nego odbija. Pitanje i koliko svetlosti u toj vodi odbija ili upija taj materijal iz tog šinjela. Tamo samo rade tamne boje - bordo, plavo, crveno - možda je hemijski sastav vode Neretve uzrok manjeg ili većeh prelamanja ili upijanja svetlosti pa to uzrokuje selektivnost ribe. Kako riba vidi - možda i ono vidi UV ili IC, a taj materijal više odbija UV svetlost pa ga riba lepo vidi. Kao da joj smeta svetlo - ili je nervira tamno.
Zato sam i prozvao njih koji imaju mnogo iskustva na nekoj vodi da kažu šta oni misle o svemu ovome. kad je riba agresivnija - kad se bolje ili slabije vidi. Izgleda da se sve svodi na količinu svetlosti u vodi.
Izvinjavam se za ovo odstupenje od teme, nije mi namera da nešto dokazujem, već pričamo o uticaju boja na lov ribe u Neretvi.
Ostavljam na volju odgovornima da brišu ili puste post.
Pozdrav svima
