padavac???

[witch]

Nisu svi stone clingeri iz roda Ecdyonurus. Sve jednodnevke iz porodice Heptageniidae su takve. Dakle, tu su i rodovi Rhithrogena, Heptagenia, Epeorus...Neke vrste se presvlače na otvorenoj vodi, tako da je imitiranje nimfama i emergerima poželjno.
Mnoge od njih posle polaganja jaja padnu mrtve na vodu, pa ih podvuku slapovi ili sitne ribe, tako da nije neobično ni da insekt sa krilima dopre do neke dubine. Još manje bi bilo neobično da mu krila počupaju beovice, pa da i bez krila dođu do dna, ali sad se već malo zezam, mada mušičarske teorije često idu i do veoma čudnih pretpostavki.

 

[Zakula]

Ljudi,mozda je kljuch svega ustvari rod Epeorus!!!Tachnije jedinka Epeorus assimilis!!E.A. se roji u aprilu,maju  i junu,shto se poklapa sa periodom u kome najbolje lovi padavac.Dalje, Epeorus a. je specifichna po tome,shto svoj emerging stadijum pochinje josh na dnu reke,tj. nimfe jedinke Epeorus Assimilis mogu da otvore svoj hitinski oklop josh na dnu i time dozvole krilatom subimagu da se probije kroz vodenu masu i izadje na povrshinu.Razumete??

Kan,Neretva verovatno ima brojnu populaciju ovog insekta,koji svoj prvi krilati (subimago) stadijum zapochinje josh na dnu reke,a to objashnjava zashto su suve muve,koje su potopljene na dno olovnom sachmom tako efikasne!Takodje,objashnjava i zashto su te "nepotpune" i tanke nimfe efikasne.Srebrna lameta verovatno docharava pucanje hitinskog oklopa.

I josh neshto...Ovakvim sistemom (sa olovnom sachmom i suvom muvom) mozemo dosta agresivno da pecamo,tj. zabacimo ceo sistem iznad pretpostavljene zone udarca i potopimo ga do samog ribljeg "nosa",a zatim ga polako izvuchemo i time izimitiramo uzdizanje krilatog E.asimilis-a ka povrshini...

Neshto slichno Wet Fly Swing-u.

 

[joker]

Evo ga teorija koja bi se mogla pokazati tačnom...U svakom slučaju uskoro će da se lovi na padavca a onda ima da pregledamo šta jede i da to obznanimo... Zašto je bitno ? Zato jer je to muha koja je poslastica za pastrmku koja u to vrijeme pred sumrak ne uzima ništa drugo i donosi puno krupnih primjeraka na udicu pa bi možda bilo dobro probati i na drugim rijekama. U svakom slučaju hvala svima koji su pokušali pomoći...

 

[alp]

Mix & Joker, mozda ne bi bilo lose da se vas dvojica nadjete, recimo, na uscu Trebizata. Ako ne 'iskusenje u S...' bio bi to onda pocetak jednog 'divnog prijateljstva'. Poucno u svakom slucaju.

 

[joker]

Stariji sam čovjek i ponešto me život naučio mada nisam neki dobar učenik. Jedna od stvari koju sam "utvrdio" je da treba nekad znati manuti se ćorava posla i neke opaske jednostavno ignorisati.
I naravno poziv za Mixa da kad god svrati u Hercegovinu bude moj gost jer sam od njega dosta novih stvari u pravljenju muha naučio. A to treba poštovati!

 

[witch]

Mix & Joker, mozda ne bi bilo lose da se vas dvojica nadjete, recimo, na uscu Trebizata. Ako ne 'iskusenje u S...' bio bi to onda pocetak jednog 'divnog prijateljstva'. Poucno u svakom slucaju.

Alp- opasan ribar, ali štur na rečima. Moraću da počnem da ga čačkam da propeva  oke:.

Stariji sam čovjek i ponešto me život naučio mada nisam neki dobar učenik. Jedna od stvari koju sam "utvrdio" je da treba nekad znati manuti se ćorava posla i neke opaske jednostavno ignorisati.
I naravno poziv za Mixa da kad god svrati u Hercegovinu bude moj gost jer sam od njega dosta novih stvari u pravljenju muha naučio. A to treba poštovati!

Joker, hvala na pozivu. Ako zalutam u prelepu Hercegovinu biću tvoj gost. Koji grad?

 

[joker]

Mostar Mix, kad god...

 

[geronimo]

evo padavca po ribarima iz Mostara i Vrela Bune oni pokazali ja sliko

 

[joker]

Nikad nije bilo sporno kako izgleda suha muha ili insekt "padavac". Sporna je nimfa koja se isto zove padavac i koja se pravi tamno crvena-ljubičasta, a ako je to nimfa ove muhe sa slike onda bi trebala biti svijetla. daklem tu je neki zajeb.

 

[witch]

Ne znam da li sam to već napisao (mrzi me da proveravam), ali postoji i crvena nimfa Ecdyonurusa. Oni koji prave crvenkaste nimfe ne greše .

 

[silvio]

Pošto lovim na Neretvi jednoj od najljepših rijeka svijeta (subjektivno mišljenje) moram se uključiti u diskusiju o padavcu. Ja sam u stvari siguran da padavac imitira odraslog imago insekta velikih jednodnevnica koje se izvaljuju od početka maja pa do kraja juna. Samo što imitiraju uginuli oblik spent kjeg je brza Neretva potopila pod vodu i koji je izgubio u većini slučajeva svoja krila ili noge tj. lagano se usljed djelovanja brzih struja raspao od tud i ove boje: tamno crvena, indigo, crna, braon itd. Jer kao što većina Vas stručnjaka zna Jednodnevnice nakon umiranja poprimaju baš ovakve tamne boje. Eto to Vam je taj padavac inače, Sajt i forum je super ima mnogo zanimljivih stvari a ujedno je i šaljiv i edukativan.
Mixmaster rules!!! :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

 

[silvio]

Još malo da se nadovežem na Padavca. Molim g. Kan da mi se javi na private mail jer možemo ako je zainteresiran razmjeniti neke od boja za padavce upravo sam donio neke zanimljive nijanse iz Hamburga. Inače živim u Čapljini gdje i pretežno lovim. Htio bi povesti zanimljivu diskusiu ako me moderator Jr usliši a to zašto su toliko važne nijanse boja kod nas na Neretvi ako riba vidi samo nijanse od bele do crne?
Kod nas su te nijanse tako važne da je to svojevrsni ep. Znači tko ima na Neretvi odgovarajuću boju u određeno doba bez obzira na izgled imitacije imat će puno više uspjeha nego drugi s približnom nijansom boje i savršeno urađenim imitacijama. Uz to da se nadovežem da je veličina kao i u svemu jako bitna.

 

[joker]

Evo i mene sa svojim iskustvom. Dakle sve priče o tome zašto uzima crvenu ili braon ili crnu padaju u vodu pred činjenicom da je najbolja boja padavca koja je prošle godine "radila" i kad su ovi sa prethodno nabrojanim bojama ostajali suha "alata", je boja tinte ili preciznije boja željezničarskog šinjela 8 od te tkanine sam ga i vezao). "Tintoplav" kako smo nekad davno zvali tog padavca mi je prošle godine donosio ulov ako je riba ikako lovila. A poznavajući svijet vodenih insekata ne vidjoh da ijedan od ovih gore nabrojanih ikad u svom životnom ili posmrtnom ciklusu dobije tu boju. Znači ribe to ipak malo drugačije vide...

 

[Rancic]

Zvuk ima razne talasne dužine, a mi vidimo samo deo tog spektra, i to kao vidljivu svetlost (mislim 7 talasnih dužina - tj. 7 boja), jer naše oko registruje talasne dužine samo od - do frekvencije. Ostalo zvučne frekvencije ne vidimo - radijacija, IC, UV, ultrazvuk...
Recimo - kraću talasnu dužinu vidimo kao jednu boju, malo dužu kao drugu boju itd.
Najbolje je objasniti ovako:
Preko dana sunce je visoko i svetlost pada pod većim uglom i tada mi vidimo plavu boju neba zbog kraće talasne dužine svetlosti. Popodne i predveče na zalasku zraci padaju pod oštrim uglom i talasna dužina je veća pa se vidi više srvenkasta boja.
Ovo ne kažem ja, nego parafraziram Artura Klarka i Karla Sagana ("Kosmos" i "Plava tačka u beskraju").
Mi vidimo samo mali deo zvučnih frekvencija.
Sad, neznam kako riba vidi (ili čuje) koju zvučnu talasnu dužinu. Možda to prelamanje svetlosti ima neke veze, da li plavo, zeleno.... Da li tintnoplavo, bordo, zeleno, providna krila, CDC - ima veze sa jačinom dnevnog svetla, dobom dana, položajem sunca, oblačnošću. Da li ona bolje "čuje" neku frekvenciju koju mi vidimo kao boju ili je vidi kao sasvim drugu boju.
Ukolikom riba ne vidi boje u spektru koji mi vidimo - onda džaba farbamo perje, dlake, konce - onda je bitan  samo oblik imitacije i način vođenja.
Sad vi koji imate mnogo iskustva na vodi to možete da kažete i o tome da pričate. Ovo je samo hipoteza.

 

[simpson_H]

Zvuk ima razne talasne dužine, a mi vidimo samo deo tog spektra, i to kao vidljivu svetlost (mislim 7 talasnih dužina - tj. 7 boja), jer naše oko registruje talasne dužine samo od - do frekvencije. Ostalo zvučne frekvencije ne vidimo - radijacija, IC, UV, ultrazvuk...
Recimo - kraću talasnu dužinu vidimo kao jednu boju, malo dužu kao drugu boju itd.
Najbolje je objasniti ovako:
Preko dana sunce je visoko i svetlost pada pod većim uglom i tada mi vidimo plavu boju neba zbog kraće talasne dužine svetlosti. Popodne i predveče na zalasku zraci padaju pod oštrim uglom i talasna dužina je veća pa se vidi više srvenkasta boja.
Ovo ne kažem ja, nego parafraziram Artura Klarka i Karla Sagana ("Kosmos" i "Plava tačka u beskraju").
Mi vidimo samo mali deo zvučnih frekvencija.
Sad, neznam kako riba vidi (ili čuje) koju zvučnu talasnu dužinu. Možda to prelamanje svetlosti ima neke veze, da li plavo, zeleno.... Da li tintnoplavo, bordo, zeleno, providna krila, CDC - ima veze sa jačinom dnevnog svetla, dobom dana, položajem sunca, oblačnošću. Da li ona bolje "čuje" neku frekvenciju koju mi vidimo kao boju ili je vidi kao sasvim drugu boju.
Ukolikom riba ne vidi boje u spektru koji mi vidimo - onda džaba farbamo perje, dlake, konce - onda je bitan  samo oblik imitacije i način vođenja.
Sad vi koji imate mnogo iskustva na vodi to možete da kažete i o tome da pričate. Ovo je samo hipoteza.

Mislim da si Rancicu pobrkao babe i zabe tj. vid i sluh. Naime niko niti cuje niti vidi frekvenciju koja je izrazena u hercima (Hz) vec cuje jacinu zvuka izrazenu u decibelima (db). Raspon ljudskog vida i sluha su nemaju veze sa ovim sto pricas jer se u jednom slucaju radi o ucestalosti treperenja koje deluje na slusni aparat a u drugom slucaju na culo vida. Zvuk i slika...dve sasvim razlicite stvari.
Sto se tice boja stvar je jos gora, jer kompleksno ljudsko oko razlikuje oko od 15.000 do 10 miliona boja u zavisnosti od osvetljenosti predmeta i njihove sjajnosti.